Izvor: eKapija | Utorak, 25.02.2020.| 10:57
Izdvojite članak Odštampajte vest

Potrebno na održiv način upravljati otpadom - Deponovanje nije jedino rešenje

Ilustracija
Ilustracija (Foto: NicoElNino/shutterstock.com)
Zaštita životne sredine poslednjih meseci je u centru pažnje, a samim tim i tema upravljanja otpadom, koja je važna za mnoge delatnosti i kompanije. Ovome doprinosi i činjenica da smo na putu otvaranja Poglavlja 27, koje se tiče životne sredine.

Kako za eKapiju kažu iz kompanije Higia, koja se od 2004. godine bavi industrijskim čišćenjem, kompanije su sve više upućene u to koje su njihove zakonske obaveze.

- Danas je već mnogo lakše objasniti klijentu zašto i kako on mora da upravlja svojim otpadom na adekvatan način. Mi se trudimo da naše klijente edukujemo kako i na koji način treba da vrše razdvajanje otpada, da svoj proces proizvodnje usavrše tako da smanje količinu generisanog otpada, kako da se ne izlažu dodatnim troškovima i da shvate da je adekvatno upravljanje otpadom neminovnost - kaže Jovana Škatarić, komercijalni direktor Higie i savetnik za upravljanje otpadom.

Sistem upravljanja otpadom veoma je složen, pa je rad sa kompanijama utoliko bitniji. Kako navodi sagovornica, kod nas postoji veće tržište za neopasan otpad i njime se lakše upravlja:

- Postoji sistem reciklaže neopasnog otpada i za većinu postoji mogućnost reciklaže u Srbiji. Međutim, postoje i kategorije otpada za koje recikleri i operateri nemaju mogućnost rešavanja kod nas, jer ili tehnologiju koja se primenjuje u svetu još niko nije primenio kod nas, ili je tržište za takav otpad malo, pa nikome nije isplativo da se ovim otpadom bavi. Naravno tu je i problem neadekvatnog sortiranja otpada na mestu nastanka, tako da ako nema razdvajanja male su i količine otpada koje nekome mogu biti zanimljive. Tamo gde postoji uređen sistem primarne selekcije otpada, tržište se samo nametne.

Ne postoji veliki broj operatera za upravljanje opasnim otpadom

Kada je reč o opasnom otpadu, priča je drugačija. Naime, kako kaže Škatarićeva, generatori otpada još uvek nisu svesni činjenice da zagađivač plaća i da onaj ko generiše otpad mora i da za njegovo zbrinjavanje izdvoji novac.

- Takođe, ne postoji ni veliki broj operatera za upravljanje opasnim otpadom i pravi tretman opasnog otpada veoma je ograničen u Srbiji, te se za određene kategorije otpada rešenje može naći samo izvozom u zemlje EU, što dodatno poskupljuje cenu zbrinjavanja, a i sam proces dobijanja dozvola je dugotrajan - dodaje.

U Srbiji postoji mogućnost deponovanja određenih vrsta opasnog otpada, kao što je, na primer, otpad koji sadrži azbest, ali pod posebno određenim uslovima i na tačno definisan način. Sagovornica ističe da za deponovanje ovakvog otpada postoje posebno konstruisane deponije, koje bi morale da zadovolje zakonom propisane uslove.

Kako se prevozi opasan otpad?

Transport opasnog otpada u našoj zemlji vrši se u skladu sa ADR - Evropskim sporazumom o međunarodnom drumskom transportu opasne robe i Zakonu o transportu opasne robe.

- Svi prevoznici koji vrše prevoz ADR robe u obavezi su da imaju angažovanog najmanje jednog savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta. Ako se opasan otpad, koji podleže ADR propisima, transportuje cisternom, neophodno je da ista poseduje Sertifikat o odobrenju vozila. U ostalim slučajevima, kada se otpad transportuje kamionima, upakovan u odgovarajuću UN sertifikovanu ambalažu, ne zahteva se odobrenje vozila, ali je teret i vozilo potrebno obeležiti i označiti u skladu sa ADR propisima. Naravno, lice koje upravlja vozilom mora imati sertifikat o stručnoj osposobljenosti za vozača vozila za transport opasne robe - objašnjava Jovana Škatarić.

Upravljanje otpadom mora biti timski rad

Smatra da je na edukaciji i na usklađivanju poslovanja kompanija sa postojećim propisima potrebno konstantno raditi.

- Upravljanje otpadom mora biti timski rad, u kome će na rešavanju problema u ovoj oblasti raditi zajedno operateri, generatori otpada i državni organi. Trebalo bi da iskoristimo to što imamo mogućnost da usvojimo dobro oprobane i uspešne primere iz drugih zemalja, u kojima se većina otpada reciklira ili ponovno upotrebljava - kaže sagovornica eKapije.

Dodaje i da bi u Srbiji prvo trebalo da se radi na razvijanju primarnih, održivih načina upravljanja otpadom, kao što su prevencija i minimizacija nastanka otpada, a zatim na ponovnom iskorišćenju i reciklaži otpada.

- Tek kada se sve mogućnosti za upravljanje otpadom iscrpe, tada se rešenje za zbrinjavanje otpada nalazi u deponovanju - zaključuje Jovana Škatarić.

Aleksandra Kekić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.