Izvor: Politika | Četvrtak, 20.02.2020.| 11:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

Naučni instituti protiv državnog postavljanja kandidata u upravne odbore

(Foto: anawat sudchanham/shutterstock.com)
Četiri naučna instituta Univerziteta u Beogradu (UB), koja su prošle nedelje na konferenciji za medije javno optužila Ministarstvo prosvete da "najgrublje krši" njihovu autonomiju rada, dobila su podršku još dve državne, vanuniverzitetske istraživačke ustanove.

To za Politiku tvrdi Vladan Čokić s Instituta za medicinska istraživanja, dodajući da su se njihovoj borbi za nezavisnost u radu i odlučivanju pridružili zemunski Institut za stočarstvo i naučna ustanova čije ime još uvek nije želeo da otkrije.

Instituti za nuklearne nauke Vinča, za filozofiju i društvenu teoriju, za medicinska istraživanja i za multidisciplinarna istraživanja odnedavno su udruženi u Mrežu akademske angažovanosti i solidarnosti (MASA).

Ono što istraživačima smeta jeste činjenica da član 60 Zakona o nauci propisuje da vlada postavlja četiri člana UO instituta, a naučna zajednica tri.

Zbog dopune inicijative za ocenu ustavnosti člana 60 Zakona o nauci i istraživanju, koji propisuje izbor članova upravnog odbora instituta, odložili su njeno slanje za ovu sedmicu jer imaju nove potpisnike. Upravo taj član i predstavlja tačku sporenja vlade i instituta, koji su se još od 2014. godine pojedinačno borili da ga izmene.

U prvom naučnom zakonu kod nas 2001. godine ta proporcija je bila tri naspram tri člana, a u narednom iz 2005. uvedena je razmera četiri naspram četiri člana. U vreme kada je Božidar Đelić bio ministar nauke 2010. godine menja se ovaj 60. član zakona i uvodi neproporcionalni broj članova, koji je ostao do danas.

Sada su se naučnici prvi put ujedinili oko inicijative za izmenu propisa koji daju primat vladi u odnosu na istraživačka naučna veća u izboru članova upravnih odbora koji biraju direktore instituta.

Kako je napomenula Gazela Pudar Draško, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju UB, takav način izbora članova UO instituta prepisan je i u najnoviji Zakon o nauci i istraživanjima 2019.

Vlada Srbije je, objašnjava ona, i u prethodnih deset godina prema istom članu zakona postavljala većinski broj svojih kandidata u upravne odbore instituta, ali su u praksi bile ustaljene prethodne konsultacije s istraživačima koji su zaposleni na institutima.

Ona je pojasnila da naučnici tek sada osećaju svu težinu ove disproporcije, koja ide u korist vlade jer novi zakon daje direktorima instituta ogromna ovlašćenja.

– Prešli smo sa projektnog na institucionalno finansiranje, što podrazumeva da direktor odlučuje o raspodeli novca neophodnog za naš rad, poslovna putovanja, tribine, dok se ranije o svemu tome dogovarao sa šefovima projekata – objašnjava Gazela Pudar Draško.

Čokić dodaje da im smeta i što nigde u Zakonu o nauci nije precizirano ko su ti članovi upravnih odbora koje predlaže vlada, kako ih bira i odakle.

Inače, pored 11 instituta UB u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, postoji ukupno 59 takvih naučnoistraživačkih ustanova.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.