Izvor: Novosti | Utorak, 18.02.2020.| 19:35
Izdvojite članak Odštampajte vest

Mašinski inženjeri razvili prvi protivgradni top u Srbiji, koji sprečava stvaranje leda zvučnim talasima

Ilustracija (Foto: Pixabay / rohrspatz)
Umesto raketama, na gradonosne oblake može se i uz pomoć topa! Specijalni uređaj sa zemlje šalje zvučne talase, koji putujući ka gornjim slojevima atmosfere u vazduhu izazivaju turbulencije, čime se sprečava stvaranje leda, a ako je već formiran izazivaju njegovo otapanje, tako da umesto grada pada kiša ili raskvašeni sneg.

Novi sistem, koji su nazvali protivgradni top, nakon dugogodišnjeg istraživanja, prvi i jedini u Srbiji projektovali su i razvili mašinski inženjeri dr Velimir Ćirović i Dušan Smiljanić, koji privodi kraju doktorsku disertaciju na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Uređaj može od grada da zaštiti kvadratni kilometar, odnosno oko 80 hektara, a njegovo dejstvo doseže 10 kilometara u visinu, pri čemu se talasi prostiru brzinom zvuka. Sistem emituje zvučne talase svakih pet sekundi, a optimalno je da bude aktiviran najkasnije 15 do 20 minuta od trenutka kada se na radaru uoči potencijalni gradonosni oblak.

- Decenijama pokušavamo da utičemo na gradonosne oluje, koje čitav prinos mogu da unište za samo nekoliko minuta. Metode poput protivgradnih raketa i zasipanja oblaka srebro-jodidom nisu bile efikasne, pa se top nametnuo kao alternativa - kažu autori.

U odnosu na druge metode protivgradne zaštite, top je znatno jeftiniji. Zvuk se proizvodi sagorevanjem acetilena, što je ekološki prihvatljivije od srebro-jodida, reagensa za zasejavanje oblaka raketama. Sve je smešteno u metalni kontejner, koji lako može da se premešta i montira.

- Protivgradni top ne emituje štetna zračenja, niti ispaljuje bilo kakve predmete koji bi eventualno predstavljali opasnost, ili imali štetan uticaj na okolinu i živi svet, zbog čega je veoma pogodan za upotrebu u urbanim sredinama. Uređaj se napaja solarnom energijom, prati daljinski pomoću GPRS-a, te aktivira pozivom, ili SMS porukom, tako da nije potreban operater, a moguće je, naravno, i ručno startovanje. Sistem za komunikaciju omogućava povezivanje sa radarskom službom i ostalim protivgradnim uređajima. Sem poljoprivrednih kultura, protivgradni topovi mogu da se koriste i za zaštitu druge imovine, poput auto-parkinga, solarnih elektrana - kaže Ćirović.

Ovakav vid zaštite od grada prilično je isplativ, jer godišnje troškovi korišćenja i održavanja sistema iznose tek nešto više od 6 EUR po hektaru.

- To je daleko jeftinije od protivgradnih mreža, koje koštaju i do 20.000 EUR po hektaru - kažu konstruktori.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.