Zelena arhitektura - zdrav način stanovanja

Svetski trgovinski centar, Bahrain

Skupi uvozni energenti (tečna goriva i gas) i potreba za energetskom nezavisnošću, usmeravaju nas ka strategiji veće upotrebe obnovljivih izvora energije. Energetska samostalnost jedne zemlje očitava se u procentu korišćenja obnovljivih izvora energije (geotermalne vode, vetar, voda u hidrocentralama, biomasa, solarna energija), u odnosu na količinu energenata koje uvozi (tečna goriva i gas). U razvijenim evropskim državama, obnovljivi izvori energije čine 10-12% ukupnog energetskog bilansa, kod nas – samo 1%.

Ekološka svest obavezuje da razmišljamo o životu u skladu sa prirodom uz upotrebu tehnologija koje ne ugrožavaju planetu. Ako se želi spas života na Zemlji, mora da se promenim način života i način gradnje. Neadekvatan pristup graditeljstvu, jedan je od najbitnijih doprinosa globalnom zagrevanju planete.

Pračovek je intuitivno gradio u skladu sa prirodom. Tehnički i tehnološki napredak civilizacije doneo je projektovanje i gradnju koji iscrpljuju fosilne energente, nagomilavaju nereciklažne materijale, pospešuju emisiju štetnih gasova i otuđuju čoveka od prirode. Na projektantima i investitorima je da osmisle, projektuju i grade "zeleno".

Šta je "zelena arhitektura"?

"Zelena arhitektura" je naziv za aritekturu koja nastaje i živi u skladu sa prirodnom sredinom. Ona poštuje ekološke zakonitosti, ne narušava ih, crpi obnovljivu energiju i uklapa se u prirodne tokove kao živi organizam. To je projektovanje i izgradnja sa punom svešću o prirodi i okruženju i korišćenje prirodnih eko sistema kao makro modela urbanističkog planiranja.

Zelena arhitektura planira u skladu sa zdravim načinom stanovanja (pravilna orjentacija objekata, izdašna osunčanost prostorija u kojima se živi i radi, humana gustina stanovanja u blokovima i naseljima, obilje zelenila i rekreativnih vodenih površina...) Ona podrazumeva maksimalnu upotrebu obnovljivih i ekološki čistih izvora energije, konzervaciju i recirkulacije vode i energije, upotreba prirodnih i reciklažnih materijala pri gradnji, upotreba štedljivih materijala (izolacije, sistemi grejanja), korišćenje održivih tehnologija (ekonomski i ekološki), projektovanje u skladu sa prirodom i otvaranje enterijera ka ambijentu, uspostavljanje dijaloga između objekata i arhitektonskog okruženja sa prirodom

Kao rezultat "zelenog projektovanja", nastala je "pametna kuća". Sa aspekta energetske održivosti ona koristi najdostupnije i obnovljive izvore energije. Kod nas bi to bile geotermalne vode, energija vetra i solarna energija, akumulira i štedi energiju, integriše i kombinuje energetske sisteme,programiranim upravljanjem racionalizuje potrošnju, štedi vodu, akumulira kišnicu, recirkuliše vodu, kontroliše kvalitet vazduha u kući i nivo štetne emisije gasova iz kuće.

Istorija razvoja eko svesti o arhitekturi

Od savremenih arhitekata, projektovanje po principu "dijaloga sa prirodom", započeli su Steiner, Wright, Alto, Le Corbusier.

Svest o zaustavljanju globalnog zagrevanja planete štetnom gradnjom, nastala je u drugoj polovini dvadesetog veka, o čemu je doneto više deklaracija (na konferenciji Svetske komisije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini 1986. i u Rio de Žaneiru 1992., Svetska izložba Expo92 u Sevilji).

Danas arhitekte projektuju po meri ljudi, ali uz svest zaštite planete od daljeg zagađenja. UNESCO, razna svetski ekološki pokreti i arhitektonska udruženja dodeljuju godišnje nagrade za "najzelenije" projekte. Najbogatije zemlje grade najštedljivije zgrade i naselja.

Neki realizovani "zeleni" projekti

Svetski trgovinski centar u Bahrainu je najveći, do danas realizovani objekat sa samostalnim obnovljivim izvorima energije. Karakterišu ga tri vetrogeneratora postavljena na pasarele između dve kule. Obla forma zgrada ubrzava strujanje vazduha, a solarni kolektori prekrivaju više od polovine fasada obe kule.

Objekat je interesantan i po arhitektonskim vrednostima i upotrebi savremenih štedljivih materijala.

Javna garaža, Štutgart, Nemačka, projektanti - Petry Wittfoht Freier Architekte

Ovo je dokaz da se može projektovati "zeleno" čak i objekat koji je po nameni, najmanje ekološki. Javna garaža u centru Študgarta, sva u staklu sa centralnim atrijumom koji obezbeđuje prirodno provetravanje. Unutrašnji vrt bogat je zelenilom koje se proteže kroz sve etaže, vodoskoci, potočići i bazeni stvaraju zelenu i zdravu mikro klimu unutar garaže.

Na vrhu zgrade je kancelarijski prostor sa pogledom na okolinu – koncept koji dokazuje brigu za "malog" službenika parking naplate.

Zeleni kompleks, Singapur, projektanti - Foster i Partners

Trenutno se u Singapuru gradi budući najveć "zeleni kompleks” poslovno stambenih zgrada. Objekti će koristiti geotermalne vode za pokretanje toplotnih pumpi, akomuliraće i recirkulisati atmosversku vodu, a fasade ce pokrivati solarni kolektori. Položaj i forma zgrada podređeni su maksimalnom sakupljanju sunčevih zraka. Istovremeno talasi krovnih pokrivača pospešuju prirodno provetravanje i sabiranje atmosverske vode. Koncept ustakljenog, bogato ozelenjenog javnog prostora, pruža mogućnost energetske kontrole zgrade i smanjenje ukupnih troškova u eksploataciji.

Autor teksta je Branka Bošnjak dipl.inž.arh

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 04.12.09.)