Izvor: Agroklub | Nedelja, 02.02.2020.| 12:03
Izdvojite članak Odštampajte vest

Gruža 2020 - Zašto jabuku u Srbiji ne valja ručno proređivati i kako srpsku šljivu poslati u svet?

(Foto: Suzana Obradović)
U Ravnom Gaju kod Knića održano je 9. Zimsko savetovanje voćara Gruža 2020. U organizaciji Gruže agrar iz Balosave, savetovanje je okupilo više od 500 voćara iz Srbije i inostranstva.

Ovaj skup, koji su predavači ocenili kao jedan od najznačajnijih i visokokotiranih u regionu, kao i svake godine obilovao je stručnim predavanjima eminentnih stručnjaka iz oblasti voćarstva. Centralne teme savetovanja bile su jabuke, šljive i borovnice.

Koliko je porasla proizvodnja jabuka?

Profesor Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, od samog početka je predavač na Zimskom savetovanju voćara i danas ovaj događaj ocenjuje kao veoma kvalitetan, ali iznad svega koristan proizvođačima.

- Proizvodnja jabuke u Srbiji porasla je tri puta, a površine pod zasadima su ostale iste. To je dovoljan dokaz da su struka i nauka bile u službi proizvođača i da zajedno postižemo uspeh. Tehnologija ide napred i ovaj skup je idealan način da se ona prezentuje široj publici - ocenio je Štampar.

Stručnjaci preporučuju ručno proređivanje jabuke

Štampar je ove godine odlučio da sa voćarima podeli nova iskustva o proređivanju jabuka i da li je praktičnije to raditi hemijskim putem ili ručno. On je naveo da u Srbiji ne preporučuje ručno proređivanje zbog širenja ervinije. O berbi, čuvanju i pakovanju jabuka govorio je Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dok je o zaštiti jabuka u uslovima promena govorio Aleksandar Jotov, ispred BASF-a.

Šta čeka šljivu u budućnosti?

Pažnju voćara privukle su i teme o bolestima i štetočinama borovnice, upravljanje kvalitetom jagodastog voća u toku skladištenja, kao i tehnologija ishrane mladog zasada višnje. Međutim, ove godine bilo je reči i o budućnosti proizvodnje i plasmana šljive. Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da sadašnje stanje što se tiče šljive nije zadovoljavajuće, te da bi Srbija mogla, sa 72.000 hektara, da postigne mnogo bolje rezultate.

- U planu je da se uradi kvalitetan popis ili monitoring zasada šljiva u Srbiji, kada je u pitanju i starost i sortna struktura zasada. Tako ćemo najbolje znati čime raspolažemo za plasman na svetsko tržište. Sada preko 60% naše šljive izvozimo na rusko tržište, ali moramo naći nova. Takođe moramo voditi računa o kvalitetu i novim proizvodima od šljive koje možemo ponuditi - rekao je Lukić.

Iskusni, ali i mladi voćari

Ovogodišnji skup Gruža 2020 obeležio je dolazak iskusnih, ali i mladih voćara, koji su tek počeli. Goran Zabrtić je došao iz voćnjaka Južni Banat iz Bele Crkve i kaže da voćarstvo i cela poljoprivreda više nije ni knjiga, ni kancelarija ili fakultet, već i iskustvo. Stoga je potrebno da se zajedno prodiskutuje i razmene iskustva.

Nemanja Nikolić iz Gruže agrara, domaćin ovog skupa kaže da je savetovanje u Ravnom Gaju sada već ozbiljno i tradicionalno okupljanje voćara zavidnog rejtinga.

- Posle devet godina dobili smo sam vrh struke i prakse. Svi su već navikli da na ovom mestu može mnogo toga pametnog i korisnog da se čuje i vidi. Dokaz za to je da se za savetovanje čulo ne samo u regionu, već i do Belorusije, Turske, Zapadne Evrope. Savetovanje nije značajno samo za našu firmu, već i za ceo gružanski kraj i Knić i promociju svih njenih potencijala. To je i suština, da pošaljemo najlepšu sliku o našem kraju celoj Srbiji i svetu - poručuje Nemanja Nikolić iz Gruže agrara.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.