RETROSPEKTIVA 2019 - Investicije i planovi u oblasti SAOBRAĆAJA koji su izazvali najveće interesovanje korisnika eKapije

Metro sa jednom linijom preko Careve ćuprije do Rospi ćuprije i drugom u dubokom tunelu ispod reke, Moravski koridor i deonica auto-puta Miloš Veliki najbliža Beogradu, tri su najčitanije teme među tekstovima posvećenim saobraćajnoj infrastrukturi na eKapiji tokom prošle godine.

Leto Gospodnje 2019. u Srbiji, prema nekom neokineskom kalendaru moglo bi se nazvati godinom auto-puta. Ostaje upisano da smo lane svečano otvorili dve najteže deonice dosad - više decenija čekane nastavke moravskog pravca kroz Grdeličku, odnosno kroz Sićevačku klisuru - a savremeni drum ka Zapadnoj Srbiji konačno je dobio upotrebljivu formu (sada se proteže od Obrenovca do Čačka), kao i ime iz predasfaltne ere: "Miloš Veliki". Takođe, mnogo se govorilo i o novim auto-putevima, a eKapija je sve te projekte, (ne)realizovane i u izgradnji, one u fazi memoranduma o razumevanju ili u formi uzgrednog političkog obećanja, ucrtala u mapu. Da se vidi i da se pamti.

U Srbiji se, istovremeno, radilo i radi se dosta na izgradnji pruga, ali, kako smo na postojanje železnice većinom odavno i zaboravili - pa smo uspeli i da, poput Tirane, centar prestonice namenski ostavimo bez vozova - ti tekstovi su, logično, našim čitaocima bili manje zanimljivi.

Srbi vole da lete, pa su priče o aerodromima dobro prošle među ovdašnjom internet-publikom.

Evo i top-liste saobraćajnih realista. Pogledajte, redom, deset najpopularnijih saobraćajnih tema među čitaocima eKapije:

1. Beogradski metro

Da je Srbin lud i proklet - triput ga ubiješ on hoće opet, ustanovio je još Bora Čorba, a, sudeći po interesovanju naših čitalaca za izgradnju beogradskog metroa, ima tu i neke istine. Ali, da se razumemo, ova tema je zanimala i nas u redakciji eKapije, pošto smo od iste sorte. Zato smo se i trudili da pre ostalih medija saznamo i objavimo tačne trase budućih metro-linija, kao i glavne tehničke parametre pruga, tunela, kompozicija, da li će i zašto vozovi tutnjati ispod Save a ne preko mosta, i štošta još. I uspeli smo, a drugi su prenosili. A vi ste to čitali. Pa, hvala vam - biće i drugi (treći. ćetvrti, peti...) put.

2. Moravski koridor

Dogovor o izgradnji novog auto-puta u Srbiji, prvog koji za krajnje odredište nema glavni grad, već povezuje našu zemlju popreko, od zapada kao istoku (i obratno, dabome), osvojio je srebrnu medalju prema interesovanju naših čitalaca. Kako i ne bi. Sve od auto-puta "Miloš Veliki" kod Čačka, pa do Pojata i niškog druma, Moravski koridor spojiće velike i značajne gradove Srbije poput Kraljeva, Kruševca, Vrnjačke banje, Trstenika... Ćićevca. Biće to prvi digitalni auto-put u Srbiji, a najavljena je i regulacija ćudljivog toka Zapadne Morave.

Novu državnu džadu prvog A reda gradiće konzorcijum američke kompanije Bechtel i turske firme Enka, a prvi put je u ugovoru cena sa "plus-minus klauzulom", koji zavisi od moguće pojave nepredviđenih troškova.

3. Auto-put Novi Beograd-Surčin-Obrenovac

Tzv. Koridor 11 koji je u međuvremenu dobio ime po Milošu Velikom, ostaće upamćen i po tome što je građen "od sredine" - veza sa najvećim naseljenim mestom, Beogradom, iako logičan početak, gradi se na kraju. Intreresovanje čitalaca je, ipak, nekako išlo drugim smerom. Uglavnom, do beogradske Opštine Surčin i njegove petlje smo stigli - ali sa juga, ne i od Beograda - a nedostajuću deonicu ka savskim blokovima još nismo počeli da gradimo.

(Kada kažemo "mi", u saobraćajnim retrospektivama najčešće mislimo "Kinezi".)

4. Novi most na Savi pored Beograda na vodi i sudbina Starog mosta

Ima dosta čudnog u konstataciji da Stari savski most, koji se često pogrešno naziva i "Starim železničkim" iako preko njega nikada nije prešao nijedan voz, treba da bude premešten - na suvo. Za to su glasali Beograđani na internetu - makar oni koji su hteli da učestvuju u izboru između dva ponuđena rešenja, od kojih su oba predviđala demontažu gvožđurije mosta koju su još onomad montirali okupatori. Oni koji su bili za to da se most ne dira, a da se novi gradi pored njega, nisu imali ponuđenu opciju.

Dakle, zvanično, Novi savski most gradiće se na mestu Starog, a dok se bude gradio, valjalo bi Beograđanima obezbediti neka plovila za prelazak preko reke, kakav hoverkraft, dirižabl, ili leteći trolejbus, jer, posebno u popodnevnom špicu, i sa svim mostovima na broju to sve ume da potraje kao španska serija sa Sizifom i Tantalom u glavnim ulogama.

5. Aerodrom Morava - nova pista

Između Čačka i Kraljeva prošlog leta je zvanično otvoren treći međunarodni aerodrom u Srbiji, koji je potkraj godine dobio i svoj prvi let, za Beč, a uskoro će i drugi, za Solun. A trebalo bi da dobije i drugu pistu, da bi mogao da sleti veći avion od ATR-a, ili malog regionalnog mlaznjaka. Srbija nikako da se prizemlji: obližnje Ponikve kod Užica već imaju sagrađen terminal, najavljuje se da bi na, recimo, frankfurtskom aerodromu na ekranima uskoro moglo da piše i "Novi Sad", "Veliko Gradište"...

6. Kružni auto-put Beograd-Sarajevo

Da ostanemo kod ATR-a: najkraći redovan let iz Beograda jeste onaj za Sarajevo. Osim avionom, međutim, za glavni grad BiH putujemo na poprilično ponižavajuć način, autobusima i kombijima. Ostaće nam prevozna sredstva Trećeg sveta, ali će bar put mnogo kraće trajati kada se, preko Sremske Rače, spoje dve prestonice, a odahnuće i narod nešto južnije, sve do Turske, pošto će Sarajevo, umesto da mu se priđe iz jednog pravca, biti auto-putevima u zagrljaju sa dva "fronta".

7. Aerodrom Nikola Tesla - investicije

Među svim eks-ju aerodromima, onaj najveći - beogradski - ima i najveći rast broja putnika, kojih je u 2019. bilo više od 6 miliona. I to je priča o uspehu. Aerodrom "Nikola Tesla" sada vodi čovek koji se takođe zove Nikola, ali je on Francuz, jer, prema ugovoru o koncesiji, ovom vazdušnom lukom sada upravlja francuski gigant, kompanija VINCI. Kako je to izvorno građevinska firma - čija je nekadašnja podružnica svojevremeno brzo i za primer obnovila Nemanjinu ulicu u Beogradu - tim pre se sa nestrpljenjem očekuje početak najavljenih velikih investicija na "Tesli": umetanja "rezervne" poletno-sletne staze, proširenja terminala, dogradnja platformi za avione, parkinga...

8. Auto-put Miloš Veliki, Obrenovac-Čačak

Od letos, Ibarska magistrala je u davno zasluženoj "penziji"; to više nije glavni put kojim se iz Zapadne i delova Centralne Srbije, kao i iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, vozi za Beograd. Završetkom deonice od Obrenovca do Ljiga i njenim spajanjem sa ranije otvorenim "parčetom" Ljig-Preljina, teret je pao na Auto-put Miloš Veliki. Sada je lakše i, što je najvažnije, mnogo bezbednije: Ibarska je, za sve ovo vreme, ubila i obogaljila ljudi kao Drugi balkanski rat. Da se, ne ljubimo, Magistralo.

9. Auto-put Preljina-Požega

A da posao sa Ibarskom ne ostane nedovršen, rečeno je, prvo, da će nastavak auto-puta od Čačka da se gradi od marta, pa od maja prošle godine, dok u stvarnosti radovi punom parom ka Miloševom rodnom kraju još nisu počeli. Biće to takođe brdsko-planinska, izuzetno zahtevna i skupa deonica auto-puta, a za utehu je što Kinezi u takvim radovima, zbog enormnog obima posla izvedenog "kod kuće", danas imaju iskustva koliko i svi drugi zajedno.

10. Logistički centar KLP u Šimanovcima

Nadomak Beograda poslednjih godina niču značajni objekti za podršku industriji, trgovini, odnosno, zadovoljavanju potreba glavnine srpskog tržišta. Jedan od njih je i najsavremeniji logistički centar kompanije KLP u Šimanovcima, opština Pećinci, koji je proletos otvoren. Centar uz auto-put za Zagreb nudi 50.000 kvadratnih metara najmodernijeg skladišnog prostora.

Predstavili smo vam deset investicija koje su privukle najviše pažnje naših čitalaca kada je reč o investicijama u oblasti saobraćaja.

Pozivamo vas da vidite i koje su to investicije obeležile 2019. godinu iz oblastima INDUSTRIJE, POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE, KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE, TURIZMA, ZABAVE I REKREACIJE, TRGOVINSKIH CENTARA, NEKRETNINA, TELEKOMUNIKACIJA i IT-a, SPORTA i EKOLOGIJE.