Izvor: eKapija | Sreda, 29.01.2020.| 12:26
Izdvojite članak Odštampajte vest

RETROSPEKTIVA 2019 - Investicije i planovi u oblasti EKOLOGIJE koji su izazvali najveće interesovanje korisnika eKapije

(Foto: Sergey Nivens/shutterstock.com)
U godini u kojoj je čitav razvijeni svet, na čelu sa mladom švedskom ativistkinjom Gretom Tunberg, postao svesniji problema klimatskih promena a cirkularna ekonomija u Evropi dostigla nivo na kojem se već bavi prevencijom, smanjujući uvoz sirovina, i radi na pripremi proizvodnih materijala za ponovnu upotrebu, u Srbiji su i dalje glavne teme spalionice otpada, deponija i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda.

To dokazuje i ova naša lista investicija u oblasti EKOLOGIJE, koje su privukle najviše pažnje čitalaca eKapije.
(Foto: kanvag/shutterstock.com)
Tako je prvo mesto zauzeo istraživački tekst eKapije na temu spalionice otpada u Vinči. Projekat izgradnje fabrike za tretman komunalnog otpada u Vinči pokrenut je pre dve godine, potpisivanjem javno-privatnog partnerstva između grada Beograda i konzorcijuma Beo Čista Energija, ali je Evropska investiciona banka izašla iz projekta finansiranja, zbog toga što je, kako su iz Delegacije EU u Srbiji istakli za naš portal, spaljivanje otpada dozvoljeno samo u izuzetnim slučajevima kada ne postoji drugo rešenje.

Na drugoj poziciji našao se Nacrt ugovora o gradnji prečistača vode u Beogradu. Prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju sa kineskom kompanijom CMEC, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović je istakla da je Beograd jedini grad u Evropi koji nema prečistač otpadnih voda, te da će se njegovom izgradnjom rešiti višedecenijski problem Beograđana.

Trećeplasirani na našoj listi je sveobuhvatni tekst eKapije o tome kako unaprediti sistem upravljanja otpadom. Filip Abramović, pomoćnik ministra iz Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, najavio je mrežu od 27 regionalnih centara za upravljanje otpadom. U fazi izrade je i nova Strategija upravljanja otpadom sa Nacionalnim planom upravljanja otpadom i nova Uredba o planu smanjenja ambalažnog otpada, a radi se i na unapređenju održivog sistema finansiranja u sektoru upravljanja otpadom i na razvijanju strategije "zelene ekonomije".

Na četvrtom mestu je tekst o neophodnosti novog kolektora otpadnih voda u RTB Bor. Naime, sanacija kolektora Rudarsko-topioničarskog basena Bor, čijim bi pucanjem došlo do velike ekološke katastrofe, odlaže se od 2017. a u 2019. godini republičkim budžetom bila je opredeljena 1,1 milijarda dinara za izgradnju novog kolektora. Krajem godine ponovo je najavljena gradnja ovog pogona, ali ona još uvek nije započela.
(Foto: John Kasawa/shutterstock.com)
Petu poziciju na listi zauzima Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu, koja bi, kako je najavljeno u oktobru, trebalo da startuje u martu ove godine. Paraleno sa radovima na podizanju fabrike gradi se i treća faza kolektorske i kanalizacione mreže, a ukupna vrednost investicije je 24 mil EUR.

Na šestom mestu našla se naša priča o jedno tehnološkoj inovaciji iz oblasti ekologije - kompozitnom biokatalizatoru koji prečišćava vodu od boja i toksina, koji je izumela grupa naučnika na čelu sa profesorom dr Zoranom Vujčićem sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, IHTM Centrom za hemiju, i Istraživačko-razvojni centar kompanije Krušik iz Valjeva.

Ova inovacija je na 35. po redu Međunarodnoj izložbi pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna Pronalazaštvo-Beograd 2018, nagrađena zlatnom medaljom.

Sedmu i osmu poziciju na listi eKapije zauzimaju još dva planirana postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u Pirotu i u Blacu. U Pirotu je planirana gradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda vredna oko 10 mil EUR, dok bi radovi na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Blacu, prema najavama, trebalo da krenu početkom ove godine.
(Foto: Svietlieisha Olena/shutterstock.com)
Na poslednjem, devetom mestu, našla se i jedna konkretna vest - Toplana u Grockoj prva je u Srbiji ugradila sistem za prečišćavanje dimnih gasova i uštedu energije. Reč je o italijanskom sistemu koji ugljen-monoksida koje se otpuštaju u atmosferu smanjuje i do 50%, a okside sumpora i azota dovodi u granice dozvoljenog , kao i oksidi azota.


Predstavili smo vam deset investicija koje su privukle najviše pažnje naših čitalaca kada je reč o investicijama u ekologiji.



Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.