Izvor: eKapija+ | Sreda, 29.01.2020.| 09:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

Internet trgovac mora da ima poslovni prostor i skladište - Šta donosi novi Zakon o trgovini u RS?

(Foto: Denys Prykhodov/shutterstock.com)
Krajem prethodne godine na snagu je stupio novi Zakon o trgovini, kojim su uređeni planiranje i razvoj trgovine, prava i obaveze trgovaca, oblici trgovine, posebne tržišne institucije, deklarisanje robe i način formiranja i isticanja njene cijene, trgovačka evidencija, kao i praćenje trgovine i tržišta.

Zakon o trgovini sadrži nekoliko noviteta koji su usvojeni u cilju uređenja oblasti trgovine na sveobuhvatan i precizan način, piše Tijana Milačić iz Advokatske firme Sajić.

U tom pravcu ovim Zakonom je uređen pojam internet prodaje imajući u vidu sve češće prisustvo ovog oblika prodaje u prometu. Internet prodaja je definisana kao elektronska trgovina, odnosno kao jedan od oblika trgovine na daljinu koja se ostvaruje na način da se usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta. Propisana je i obaveza trgovca da se registruje za tu vrstu trgovine, kao i da obezbedi poslovni prostor i odgovarajuće skladište. Ovako postavljeni uslovi ne razlikuju internet prodaju od fizičke prodaje, iako je njihov cilj bio suzbijanje sive ekonomije, tako da internet prodaju kao i mehanizme kontrole tek treba detaljnije uređivati.

Novim zakonom su preciznije pojašnjeni pojam trgovca i trgovinske delatnosti, kao i ostali subjekti (fizička lica, udruženja, poljoprivrednici) koji pod određenim uslovima mogu obavljati trgovinsku delatnost.

Jedna od novina koja je usmerena na razvoj trgovine u Republici Srpskoj je i mogućnost da se u budžetu obezbede sredstva za finansiranje promotivnih aktivnosti za razvoj i stvaranje brenda, odnosno podsticanje trgovaca da brendiraju proizvode i robu namenjenu tržištu. Sam postupak dodele sredstava i uslovi korišćenja biće uređeni podzakonskim aktima, pa će se omogućiti da trgovci kreiraju svoj brend, što će svakako doprineti razvoju trgovine.

Zakon o trgovini takođe predviđa obavezu da fizičko lice koje na dan stupanja na snagu ovog zakona poseduje certifikat za obavljanje špediterskih poslova, dužno je da polaže ispit iz člana 21. stav 5. ovog zakona u roku do osam meseci od dana stupanja na snagu Pravilnika o polaganju stručnog ispita lica koja obavljaju špediterske poslove. Iako su se špediteri protivili obavezi da i posle dugogodišnjeg iskustva budu prinuđeni da polažu ovaj ispit, te predlagali da se Pravilnikom ovo pitanje drugačije uredi, u Zakonu je ipak ostala ova formulacija.

Osim tih noviteta, ovim Zakonom je uvedena savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, neki novi instituti kao što su posebne tržišne institucije, takođe, uređena su neka pitanja od značaja za potrošače i preciziran je inspekcijski nadzor.

- Imajući u vidu da razvoj trgovinskog sektora ima uticaje na razvoj svih ostalih sektora, da modernizacija svakodnevno menja principe funkcionisanja, kao i potrebe i poslovanje trgovaca i potrošača, svakako je bilo potrebno pristupiti preciznijem uređenju ove materije. Međutim, ovaj Zakon je samo definisao određene institute, ali nije odgovorio potrebama prakse, kao i svim aspektima koje njihovo zakonsko uređenje donosi sa sobom. Za neke institute možda bi svrsishodnije bilo da su regulisani nekim drugim zakonima, neki su ostali nedorečeni i čekaju usvajanje podzakonskih akata ili uspostavljanje mezahanizama kontrole. Usvajanje ovog Zakona svakako sublimira sva ranija rešenja u sferi obavljanja trgovine, ali ista je potrebno dodatno urediti s obzirom na važnost trgovinskog sektora i njegovog uticaja na sve ostale sektore - piše Tijana Milačić iz Advokatske firme Sajić.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.