Izvor: eKapija | Ponedeljak, 20.01.2020.| 11:59
Izdvojite članak Odštampajte vest

RETROSPEKTIVA 2019 - Investicije u oblasti KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Ilustracija (Foto: nostal6ie/shutterstock.com)
Poslovni portal eKapija i ove godine nastavlja dugogodišnju tradiciju objavljivanja retrospektiva najčitanijih investicija na našem portalu, iz više privrednih oblasti.

Naši čitaoci, prijatelji i poslovna zajednica navikli su da u januaru na eKapiji imaju pregled o čemu se najviše čitalo prethodne godine, saznaju šta će se to graditi i realizovati tekuće godine, kao i da pronađu potencijalne partnere i dogovore buduće poslovne saradnje na najavljenim projektima. Sve je to u duhu naše krilatice da smo "dnevna navika uspešnih".

U narednim danima, čitaćete o investicijama u turizmu, saobraćaju, zdravstvu, nekretninama, sportu i trgovinskom sektoru.

Serijal tekstova počinjemo sa retrospektivom najčitanijih investicija u oblasti komunalne infrastrukture i energetike.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije ove godine je, čini se, dobro zasukalo rukave. Nastavljajući investicije i planove od prethodne godine, koji su bili u usmereni ka alternativnoj energiji, tokom 2019. u epicentru dešavanja bili su upravo vetroparkovi, te se Kod Kovina, Vršca i Kovačice nešto lepše disalo nego u ostatku Srbije.

Ipak, projekat ruskog Gazproma i turskog Botaša - koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje gasom Tursku, južnu i jugoistočnu Evropu – Turski tok, najvažniji je projekat godine u Srbiji, ali i u Evropi.

Uprkos bojazni da neće biti realizovan, ipak je ostvaren, a nedavno u Turskoj i svečano otvoren. Državni vrh Srbije odahnuo je kada je poslednji kilometar cevovoda u Srbiji dugačkog 403 km završen, te je ostalo da komšije odrade svoj deo posla. Srpska domaćinstva bi na jesen trebalo da se ogreju, budući da je za tada najavljeno priključenje naše zemlje na tok.

U magli ili smogu novih investicija, bavili smo se i pitanjem zašto je Evropska investiciona banka odbila da finansira izgradnju fabrike za tretman komunalnog otpada u Vinči.

Imajući u vidu obećanje ministra energetike Aleksandara Antića, da je jedan od prioriteta Vlade Srbije upotreba čiste energije, sa ciljem da 2020. proizvodimo 27% struje iz obnovljivih izvora energije i postavimo na mrežu 500 MW iz energije vetra, pogledajmo kojih deset tekstova iz ove oblasti ste najviše čitali na eKapiji tokom 2019. godine:

Svečano puštanje u rad (Foto: YouTube)
Nije iznenađenje što prvo mesto naše liste zauzima projekat Turski tok. Koliko nam je naš tranzitni položaj doneo a koliko odneo, tema je za diskutovanje. Međutim, ambicije Rusije da raskine svoju nesuđenu vezu sa Ukrajinom i svede transport gasa kroz tu zemlju na minimum, Srbiji su gurnule kašiku u med. Ipak, ostaje da Bugari završe svoju deonicu do Srbije, a zasad gas, koji bi ovom mrežom trebalo da snabdeva države Balkana i Centralne Evrope, ide samo do Turske i Bugarske.

Inače, novi gasovod godišnje bi trebalo da transportuje 31,5 milijardu kubnih metara gasa iz Rusije. Polovina od toga - 15,75 milijardi kubnih metara rezervisana je za potrebe Turske, dok će druga polovina ići ka južnoj i centralnoj Evropi - između ostalog kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku.

Prema najavama, Srbija bi mogla da se priključi na mrežu u maju ili septembru ove godine.

Na drugom mestu naše liste tekstova koji su izazvali najviše pažnje, je najava da će se u Subotici graditi najveći vetropark u Evropi, a kompanija Maestrale Ring će proizvoditi struju za čak pola miliona ljudi.

Naime, odbornici subotičke skupštine usvojili su Odluku o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju Vetroelektrane Maestrale Ring, investicije vredne 700 mil EUR. Finansijska sredstva potrebna za izradu plana obezbediće preduzeće Vetropark Maestrale Ring, čije je sedište u Beogradu, a osnivač akcionarsko društvo Fintel Energija.

Predviđeno je da se vetropark instalira u jugoistočnom ataru administrativnog područja Grada Subotica i to između naselja Čantavir, Višnjevac, Gabrić, Bikovo, Stari i Novi Žednik, a područje vetrogeneratora biće minimalno 1.000 metara udaljeno od građevinske zone naseljenih mesta.

Kako je navedeno u planu, Srbija ima prirodne pogodnosti i dobar potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, što bi moglo da doprinese smanjenju uvozne zavisnosti zemlje i umanji štetne efekte staklene baste. U to ime, navijamo za ovaj projekat.

Treće mesto osvojiila je vetroelektrana Kovačica, koja je posle gotovo tri decenije prva potpuno nova elektrana priključena na elektro mrežu Srbije. Otvaranju Kovačice, prisustvovala je i naša redakcija, a kako je rečeno, ova elektrana koja je operativno u funkciji još od jula 2019, ima 38 instaliranih vetrogeneratora ukupne snage 104,5 MW i proizvodiće energiju za više od 68.000 domaćinstava. Na ovaj način uticaće se na smanjenje emisije CO2 za oko 250.000 tona godišnje.

Investitor je izraeleska kompanija Enlight a srpski partner, kompanija New Energy Solutions. Ukupna vrednost investicije je 189 mil EUR. Od toga, EBRD je dala kredit od 49 mil EUR, dok su ostali finansijeri Erste Group i Erste Bank Serbia.

Na četvrtom mestu našao se tekst o tome šta je sporno u projektu izgradnje spalionice u Vinči, gde smo razgovarali sa Delegacijom Evropske unije. U medijima se pisalo da je Evropska investiciona banka odbila da finansira izgradnju spalionice u Vinči a naša redakcija odlučila je da proveri te navode.

Iz Delegacije EU u Srbiji za naš portal rekli su da je spaljivanje otpada dozvoljeno u izuzetnim slučajevima kada ne postoji drugo rešenje a da bi Srbija trebalo da teži ka usklađivanju sa pravnom regulativom EU i to kroz izradu realnih planova za upravljanje otpadom.

(Foto: Huguette Roe/shutterstock.com)
- EU podržava nameru Vlade Srbije da smanji odlaganje otpada na deponije i zatvori deponiju u Vinči. Prema sadašnjem projektu za Vinču, u novom pogonu za spaljivanje otpada i proizvodnju energije moglo bi da se spali više od polovine komunalnog beogradskog otpada, umesto da se on reciklira. To ne bi podstaklo recikliranje i ozbiljno bi dovelo u opasnost sposobnost Srbije da se uskladi sa zakonodavstvom EU o otpadu i krene ka cirkularnoj ekonomiji - zaključili su iz delegacije EU.

U vazduhu ipak ostaje pitanje kako će država sprovesti ovaj projekat, budući da ovih dana građani Srbije ne bi bili najsrećniji da pored drugih, osete i miris spaljenog otpada.

Na petom mestu je vest da toplane u Srbiji prelaze na biomasu. Naime, Ministarstvo rudarstva i energetike je još 2018. godine započelo projekat podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije kroz razvoj tržišta biomase.

Ovaj projekat ima za cilj da što više gradskih toplana u Srbiji pređe sa korišćenja fosilnih energenata (mazuta, uglja, lož ulja) na korišćenje biomase ili termalne energije kao energenta. Tako će u Srbiji 12 gradova (Priboj, Mionica, Despotovac, Loznica, Osečina, Svilajnac, Nova Varoš, Arilje, Lebane, Kosjerić, Kladovo, Surdulica) preći na biomasu.

Inače, od svih obnovljivih izvora energije u Srbiji, biomasa ima najveći potencijal, a kapacitetima na biomasu naša zemlja će u narednih nekoliko godina znatno povećati udeo energije iz obnovljivih izvora.

Na šestom mestu naše "top deset" liste je vest da EPS traži partnera za izgradnju vetroparka u Kostolcu.

Ilustracija
Naime, JP Elektroprivreda Srbije raspisala je u avgustu 2019. međunarodno javno nadmetanje sa postupkom prekvalifikacije za nabavku robe, usluga, radova i povezanih usluga za "Projekat obnovljivih izvora energije - Vetropark Kostolac". Kako se navodi u tenderu, izgradnja vetroparka finansiraće se iz sredstava KfW banke.

Projekat obuhvata vetropark instalisane snage 66 MW u Kostolcu, na reci Dunav. Cilj projekta je povećavanje i divezifikacija energetskih resursa i doprinos proizvodnji električne energije u Republici Srbiji, bez emisije štetnih gasova, a samim tim i negativnih uticaja na životnu sredinu.

Vetar nas je odneo i do Vršca, gde je u septembru otvoren vetropark Košava 1, treći po redu i najveći vetropark u Srbiji kompanije MK Fintel Wind, posle vetroparka Kula kod Kule i La Piccolina u blizini Vršca. Tako se ova uspešno ostvarena investicija našla na sedmom mestu.

Košava 1, ukupne snage 69 MW, sa 20 vetrogeneratora, koja je počela da se gradi pre dve godine, snabdevaće električnom energijom 45.000 domaćinstava, a investicija je vredna 118 mil EUR. Kako je istakao Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije, započeta je i druga faza projekta, Košava 2, koja podrazumeva izgradnju još 15 vetroturbina. On je najavio i izgradnju još jednog vetroparka u Srbiji u blizini Sombora, najvećeg u Evropi. Novi projekat će, prema rečima ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića, započeti za 2 do 3 godine, imaće instalisanu snagu od 600 MW i biće konkurentan elektranama na gas i ugalj, a na mrežu će biti stavljen za oko 5 do 6 godina

Ilustracija (Foto: ekapija.com)
Vladavina vetroparkova se nastavlja, te ne čudi da je i na osmom mestu najava da NIS i MET Grupa grade vetropark u Plandištu.

Kompanija MET Renewables i NIS započeli su zajednički rad na projektu vetroparka u Srbiji, nakon što je MET otkupio od trećih lica udeo od 50% u tom projektu. Ovo će biti prvi vetropark za oba partnera, kao i prva investicija u obnovljivu energiju švajcarske MET Grupe izvan Evropske unije.

Vetroelektrana instalisane snage 102 MW će se sastojati od 34 vetroturbine, a biće izgrađena u opštini Plandište u Srbiji. Očekuje da 2021. godine vetropark biti potpuno operativan.

Konačno, na pretposlednjem i poslednjem mestu nalaze se informacije o gradnji još jednog vetroparka u Alibunaru i infrastrukturnog projekta - toplodalekovoda Obrenovac-Novi Beograd.

Devetu poziciju zauzela je vest o izgradnji novog vetroparka Banat 1 u Alibunaru. Ugovor je potpisan u decembru 2019. između predstavnika naše lokalne samouprave i belgijsko-holandske kompanije WindVision, koja je investitor.

Novi vetropark imaće 58 turbina i protezaće se od Vladimirovca, na teritoriji opštine Alibunar, prema Novom Kozjaku.

Sadašnji vetroparkovi Malibunar i Alibunar, koje je izgradila belgijska kompanija Elicio, ukupno imaju 24 turbine.

Ilustracija (Foto: Roman023_photography/shutterstock.com)
Najzad, na poslednjoj, desetoj poziciji je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Beogradu – projekat izgradnje toplodalekovoda Obrenovac–Novi Beograd. Projekat je, kako je rečeno, u pripremnoj fazi realizacije, a sa kineskom kompanijom Power Construction Corporation of China (POWERCHINA), odabranim izvođačem radova, u julu 2019. potpisan је Aneks ugovora o izgradnji toplodalekovoda, čime su stvorene mogućnosti za početak ugovaranja kredita za finansiranje projekta.

Realizacijom ovog projekta, prema rečima gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, tačnije, preuzimanjem energije iz Obrenovca, Beograd će obezbediti stabilno i ekološki prihvatljivije snabdevanje, što je izuzetno važno, zaključio je Radojičić, a redakcija eKapije pozdravila ovu izjavu, a i investiciju.

Pogledajte kompletnu rang listu investicija u kategoriji KOMUNALNA INFRASTRUKTURA I ENERGETIKA i uporedite koliko se ona slaže sa Vašim razmišljanjima, ocenama i procenama.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.