Izvor: eKapija | Četvrtak, 16.01.2020.| 12:31
Izdvojite članak Odštampajte vest

EBRD u 2019. investirala u Srbiji 516 mil EUR

Ilustracija (Foto: YouTube/screenshot)
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da je u 2019. godine u Srbiji investirala rekordnih 516 mil EUR, čime je povećala podršku privatnom sektoru i "zelenoj ekonomiji".

EBRD je potpisala više od 20 novih projekata tokom protekle godine i registrovala najveći obim ulaganja u Srbiji od kada je ona 2001. godine postala članica EBRD, navodi se u saopštenju.

- Prezadovoljni smo postignutim rezultatima. Naši partneri u komercijalnim finansijskim institucijama i dalje imaju ključnu ulogu u plasiranju ciljanih i prilagođenih sredstava EBRD-a malim i srednjim preduzećima. Posebno smo ponosni što smo predvodili finansiranje prvog javno-privatnog partnerstva u regionu za projekat infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine, rekonstrukciju deponije u Vinči, koja će biti izgrađena u skladu sa standardima Evropske unije - izjavila je direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan Žužana Hargitai.

Dodaje se da podsticanje konkurentnosti privatnog sektora, podržavanje ekoloških i infrastrukturnih projekata i investicija u energetsku efikasnost i čistu energiju ostaju ključni prioriteti EBRD u Srbiji.

S ciljem poboljšanja konkurentnosti privatnog sektora, banka je plasirala 226,2 mil EUR komercijalnim bankama za kreditne linije za mala i srednja preduzeća (MSP), dok je putem WB EDIF i Enterprise Expansion Fund (ENEF) direktno finansirala MSP sa 5 mil EUR.

MSP su takođe imala pristup kreditnim linijama sa podsticajima koje finansira Evropska unija, dok je 140 MSP dobilo savetodavnu podršku za unapređenje izvoznih kapaciteta, digitalizaciju, marketing, finansijsko upravljanje ili razvoj poslovnih veština.

Švedska i Luksemburg su nastavili da pomažu žensko preduzetništvo putem EBRD programa obuke i savetodavne podrške, a Luksemburg je dodatno podržao novi program EBRD-a Star Venture osmišljen da podstakne rast odabranih startap preduzeća sa velikim potencijalom.

Pored toga, EBRD je plasirala 40 mil EUR putem komercijalnih banaka za podršku finansiranja hipoteka.

EBRD je obezbedila finansiranje za sanaciju 40 godina stare deponije u Vinči u Beogradu i izgradnju nove deponije i postrojenja za proizvodnju energije iz otpada. Iz direktnih sredstava EBRD-a je obezbeđeno 72,25 mil EUR, a 35 mil EUR od Erste Group Bank AG u okviru A/B strukture kredita, dok 21 mil EUR koncesijskog kredita finansira TaiwanICDF.

EBRD je takođe podržala saobraćajnu infrastrukturu Srbije kreditom u iznosu od 100 mil EUR preduzeću Srbija voz za kupovinu do 18 novih vozova. Uz ulaganje u novi vozni park, EBRD je takođe pomogla Srbija voz projekat izgradnje železničkog depoa u Zemunu, poboljšanje korporativnog upravljanja, IT sistema, upravljanja energijom i sistema za prodaju karata, čime doprinosi celokupnoj modernizaciji države železnice.

U sektoru poljoprivrede, EBRD je Srbiji odobrila kredit od 15 mil EUR za finansiranje obnove i izgradnje infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu i Svilajncu.

EBRD je, uz podršku partnera, do danas pomogla preko 600 domaćinstava da unaprede energetsku efikasnost svojih domova. U 2019. godini dve banke imale su u ponudi GEFF kredite za građane Srbije.

Banka je takođe odobrila 10 mil EUR u okviru Globalnog klimatskog fonda (GCF).

Druge zelene investicije su i kredit od 7 mil EUR Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću Novi Sad za kupovinu novih autobusa na prirodni gas, i kredit od 2,5 mil EUR opštini Šabac za ulaganje u energetsku efikasnost 40 stambenih višespratnica.

U 2019. godini, EBRD je pokrenula i program za obnovljive izvore energije u sistemima daljinskog grejanja. Dve prve velike vetroelektrane Čibuk 1 i Kovačica, koje je finansirala EBRD, završene su tokom protekle godine i proizvode čistu energiju.

Inače, EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je uložila više od 5,6 mlrd EUR u 255 projekata u zemlji. EBRD podržava razvoj privatnog sektora i prelazak na zelenu ekonomiju, kao i ulaganje u infrastrukturu za poboljšanje konkurentnosti privatnog sektora i jačanje povezanosti unutar regiona Zapadnog Balkana.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.