Izvor: eKapija | Utorak, 14.01.2020.| 14:17
Izdvojite članak Odštampajte vest

Na Braču niče eko komuna - Mala zajednica proizvodiće sama struju, vodu i hranu

Ilustracija (Foto: iphotobank/shutterstock.com)
Na Braču niče etno selo Blace - mediteranska celina koja uključuje maslinjake i vinograde, savršeno se uklapa u boje Jadrana i mirise aromatičnog mediteranskog bilja i biće samoodrživa zajednica koja će sama proizvoditi struju, vodu i hranu.

Kreator idejnog rešenja je Hrvoje Bota, diplomirani inženjer arhitekture i permakulturni dizajner, inače i direktor socijalnog preduzeća Održivo iz Splita i kopredsednik Udruženja Permakultura Dalmacija.

U dogovoru s investitorima, Hrvoje Bota i projektni tim preduzeća Održivo posložili su sve što treba za eko zajednicu u kojoj se vodi računa o prirodnim materijalima gradnje, energetskim sistemima iz obnovljivih izvora energije, povećanju i očuvanju bioraznolikosti, te ugodnom boravku ljudi u tom prostoru, piše Slobodna Dalmacija, a prenose Primorske novine.

- Projektni zadatak bio je izgradnja pet porodičnih poljoprivrednih gospodarstava na deset hektara poljoprivrednog zemljišta. S obzirom na to da je taj prostor udaljeniji od postojećih naselja, predložili smo koncept male eko zajednice, koja je nezavisna od infrastrukturne mreže.

Želeli smo da bude samostalna i da zadovoljava sve potrebe za vodom, hranom i energijom, a ujedno smo hteli u sve uklopiti krajolik i pogled koji se prostire s ovog strmog terena. U svetu raste svest o korišćenju zdravih materijala i očuvanja zdrave životne okoline, a ova eko zajednica koju investitori planiraju da izgrade na Braču odgovor je i na klimatske promene.

- Osim pet sklopova, od kojih svaki ima stambeni i proizvodni deo, predviđen je i zajednički prostor za druženje, tu je konoba, prostor za balote, za igranje dece, razni sadržaji u dnevnom boravku na otvorenom.

Svaka zajednica predviđena je za deset osoba, svaka kućica u masliniku imaće pet soba, a planiran je i robinzonski smeštaj u obnovljenim kamenim bunjama, kao i u glamping šatorima.

Zemljište na kojem će se graditi eko selo nalazi se na strmom terenu, voda je isprala tlo, a i požari koji su bili na tom dijelu ostrva pridonijeli su eroziji.

Kako regenerisati tlo, jedno je od ključnih pitanja na koje je Hrvoje Bota odgovorio pomoću holističkog upravljanja. Kaže da je idejni začetnik takvog modela pametnog upravljanja globalno poznati Savory institut, čije su metode pomogle obnovi tla u mnogim krajevima sveta.

- Uz pomoć holističkog upravljanja, a to znači kombinacijom trajnica i biomase i pametnom, kontrolisanom ispašom, povećava se plodnost tla. Imamo kombinaciju puno trajnih stabala, kao što su hrast crnika, crni dalmatinski bor, sadimo masline, rogač, murve, višnje, badem i sve mora biti otporno na sušu.

Važno je reći i da se vinograd uklapa u gomile i suhozide i da je u eko selu na delu zaštita dalmatinskog kultiviranog područje. Imamo koridore zaštite od vetra, požara, erozija, i sve je dizajnirano po modelu Keyline, dakle sadnja biljaka prati prirodnu konfiguraciju terena po izohipsama - objašnjava projektant.

Nadalje ističe da je u najvećoj meri predviđeno korištenje lokalnih i prirodnih materijala kao što su kamen, kojeg na Braču ne manjka, zatim drvo, vapno, ovčja vuna i konoplja.

- Prirodni materijali imaju pozitivan učinak na zdravlje i kvalitet stanovanja, to su svi materijali koji dišu, koji nemaju alergena. Na primer, kućice će biti izvana od kamena, iznutra će biti blokovi od konoplje, drvena je konstrukcija krova, kao i prozori i pergola.

Dodaje i da su investitori jako zainteresovani za nezavisni energetski model i korišćenje obnovljivih izvora energije, tako da je naglasak na solarnoj energiji, energiji vetra s malim vetrenjačama, proizvodnji biogasa od otpada životinjskog i biljnog porekla.

Takođe, pasivnim merama solarnog dizajna, odnosno prirodnim hlađenjem i korišćenjem termalne mase održavaće se optimalna temperatura u stambenom i poslovnom prostoru.

Na tom prostoru nema vodovoda, pa je cilj sakupiti što više kišnice i skladištiti je u podzemnim tankovima.

- Eko selo će imati zajednički rezervoar koji će se puniti s velike naplavne površine na najvišoj tački, odakle će slobodnim padom puniti tankove uz stambene i zajedničke objekte. Imaće i manje rezervoare uz objekte koji će se puniti i s njihovih krovova.

Nadalje, voda će se prikupljati u prirodnim bazenima s biološkim i biljnim pročistačima pa će se i ta voda moći koristiti za navodnjavanje. Siva voda za kućanstvo pročišćivaće se i koristiti upotrebom biljnih pročistača – pojašnjava Bota.

A kad je reč o vodosnabdevanju i navodnjavanju, kazuje i da su mešoviti zasadi voćnjaka i maslinika dizajnirani prema padini terena, tako da njihovi korenski sistemi upijaju sav višak kišnice ili otpadnih voda i na taj način sprečavaju eroziju tla i stvaraju otpornu mikroklimu.

Bota ističe i da se već samim povećanjem organskih materija u tlu može očekivati značajno povećanje zadržavanja vlažnosti, što će pogodovati razvoju i opstanku useva.

- Treba uhvatiti i zadržati svaku kap, što je planirano na više nivoa. S vremenom, kako se sistem uspostavi, uticaće na lokalnu mikroklimu i voda će biti sve manji problem – kaže Hrvoje Bota, ističući da je u dizajniranju i gradnji ovakvog sistema u početku najvažnije krenuti od osmišljavanja onih delova koji su najtrajniji.

Dakle, prvo se gleda kakva je klima, koja je konfiguracija terena, kakve su mogućnosti vodosnabdevanja, kakav je saobraćajni pristup, a potom dolaze na red stabla, građevine, ograde i tlo.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.