Izvor: eKapija | Ponedeljak, 30.12.2019.| 14:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Makroekonomska perspektiva Srbije - Stopa rasta među najvišim u regionu, 2020. i 2021. očekuje se dodatno povećanje

(Foto: Nagy-Bagoly Arpad/shutterstock.com)
Posle snažnog rasta u 2018. godini, ekonomska ekspanzija će usporiti ove godine. Ipak, stopa rasta će i dalje biti među najvišim u regionu i dodatno će se povećati u 2020. i 2021. godini, pokazuje istraživanje Erste grupe. Pad inflacije se zaustavio u oktobru na 1% međugodišnje, ali će inflacija ostati stabilna i bliža donjoj granici ciljanog raspona. Kako se navodi, na kraju godine se ponovo očekuje mali budžetski suficit, pre prelaska na uravnoteženi budžet, zbog većih javnih kapitalnih rashoda i relaksiranijeg fiskalnog stava u izbornoj godini.

Rast je širokog opsega, zahvaljujući intenzivnim javnim i privatnim investicijama i potrošnji, uz kontinuirani priliv stranih direktnih investicija, poboljšanje uslova na tržištu rada, rast zarada i povoljne uslove finansiranja. Očekuje se da će neto izvoz nastaviti da usporava ukupan privredni rast, mada u manjoj meri nego što se prvobitno predviđalo. Monetarna politika je usklađena sa ciklusom ECB i očekujemo da će kamatne stope na tržištu novca nastaviti da padaju u 2020. godini, i da će se održati trend pada javnog duga. Ne očekuju se promene u kretanju kursa, u smislu postepene apresijacije dinara.


Perspektiva rasta je pozitivna

Rast u prvom polugodištu u proseku je iznosio 2,8% međugodišnje, delom i zbog efekta baze, ali i zbog pogoršanja trgovinskih trendova. Rast BDP-a se u trećem kvartalu ubrzao na 4,8% međugodišnje, podstaknut snažnim javnim i privatnim investicijama (17,3% međugodišnje), posebno na osnovu izgradnje srpskog dela gasovoda Turski tok. Potrošnja domaćinstava je zadržala dinamiku, sa još jednim porastom od 3% međugodišnje, dok je javna potrošnja udvostručila svoj pozitivan doprinos, u poređenju s prvom polovinom 2019. godine. Uprkos visokom nivou uvoza (11,4% međugodišnje), dvocifreni rast izvoza je predstavljao iznenađenje (10,2% međugodišnje), što podrazumeva negativan efekat neto izvoza na ukupan BDP od 1,5 pp.

Snažna domaća potražnja bila je stub rasta u Srbiji, sa snažnim doprinosom i ulaganja i potrošnje. To se verovatno neće promeniti.

- Očekujemo čak i veći doprinos javnog sektora, zbog akumuliranih jednokratnih fiskalnih priliva, relaksiranijeg fiskalnog stava u izbornoj godini i izgradnje drugog dela gasovoda Turski tok. Negativni demografski trendovi navode na zaključak da će se na tržištu rada zadržati niska stopa nezaposlenosti, pa bi snažan rast zarada trebalo da podrži potrošnju. Spoljno okruženje i dalje predstavlja izazov. Njegovo poboljšanje podrazumeva pozitivne rizike po našu prognozu rasta BDP-a u finansijskoj 2020. godini od 4% - navodi se u analizi.


Niska inflacija će se zadržati i u narednom periodu

Nakon što je u proseku iznosila 2,3% međugodišnje u prvoj polovini 2019. godine, inflacija je pala na samo 1,3% u trećem kvartalu i dalje na samo 1% u oktobru, najnižu stopu u poslednje tri godine. Bazna inflacija, u rasponu od 1-1,5% od početka ove godine, ukazuje na trajnije okruženje sa niskim nivoom inflacije. Smatramo da je najniži nivo inflacije zabeležen u oktobru, ali će ona i dalje biti niska, sa tendencijom da padne i ispod projekcije u narednom periodu. Uprkos snažnoj domaćoj potražnji, čini se da će pritisci u smeru porasta inflacije iznad projekcije biti obuzdani tokom čitavog perioda na koji se odnose predviđanja. Očekujemo da će inflacija u 2020. godini prosečno iznositi 1,7%.


Dalja smanjenja kamatnih stopa se očekuju u 2020.

Niska inflacija omogućila je NBS da svoj ciklus monetarne politike uskladi sa ciklusom ECB; nakon tri smanjenja stope od početka godine, referentna kamatna stopa je pala na rekordno niskih 2,25%. Zahvaljujući relaksaciji monetarne politike i nižoj premiji rizika Srbije, finansijski uslovi u privatnom sektoru ostali su povoljni. Snažni priliv SDI i potraga stranih investitora za višim prinosima doveli su do apresijacije dinara za 0,6% od početka godine, a NBS je otkupila više od neto 2,6 milijarde EUR, čime je onemogućena veća apresijacija. Što se tiče narednog perioda, očekujemo da će sledeće godine kurs monetarne politike ostati nepromenjen, sa verovatnim dodatnim smanjenjima stope, s obzirom na povoljno domaće i međunarodno okruženje.


Napori da se dostigne investicioni rejting najavljuju pozitivnu perspektivu u pogledu prinosa

Povoljni fiskalni trend se nastavio i od početka ove godine do oktobra budžet je zabeležio suficit od 0,9% BDP-a. Prihodi su povećani za 7,9% međugodišnje zahvaljujući visokoj naplati poreza usled povećane potrošnje i dobiti preduzeća. Rashodi su porasli za 9,3% međugodišnje, zahvaljujući većim platama i porastu investicija od 22% međugodišnje. Pooštravanje fiskalne politike omogućilo je pad javnog duga od 2015. godine za gotovo 20%, što bi se moglo dodatno poboljšati. Određena relaksacija mogla bi da dovede do uravnoteženog budžeta u 2020. godini zbog znatnog prostora za politike i zbog izbora.

Kristin Lagard, predsednica ECB, nedavno je upozorila da se i dalje očekuje usporen rast globalne ekonomije. U tim uslovima, politika ECB-a će se verovatno odlučiti za dalja smanjenja stope tokom cele godine. Ovo okruženje je i dalje povoljno za obveznice na tržištima u usponu i Srbija nije izuzetak. U stvari, snažni napori države da dostigne investicioni rejting ukazuju na to da na njenom tržištu obveznica još uvek postoji znatan potencijal za pozitivna kretanja. S&P je, u skladu sa našim očekivanjima, za jedan stepen podigao kreditni rejting Srbije na BB+ sa pozitivnom prognozom, što je samo za stepen ispod investicionog rejtinga.

Podizanje kreditnog rejtinga za jedan stepen je bilo očekivano, ali zadržavanje pozitivne prognoze predstavlja prijatno iznenađenje i ukazuje na to da je moguće dostići investicioni rejting u narednih 12 meseci. Međutim, Vlada će morati da održi snažnu dinamiku rasta, ne odustajući pritom od stabilnosti budžeta. Pored toga, snažnija opredeljenost za restrukturiranje državnih preduzeća smatrala bi se veoma pozitivnom. S obzirom na aktuelnu usmerenost pažnje i Vlade i javnosti ka predstojećim izborima, u prvoj polovini 2020. godine se ne očekuju značajnije promene reformske agende.

- U skladu sa onim što smo napominjali ove godine - da je emitovanje državnih evroobveznica bio veoma dobar potez u pravom trenutku - sada možemo da kažemo da je Republika Srbija uradila odličan posao smanjivši količinu izdataka na kamate i glavnicu javnog duga, što je dodatno poboljšalo njen kreditni rejting. To sve zajedno ima pozitivan uticaj na smanjenje kamatne stope, tako da smo ušli u period poznatiji i kao "vrli krug" - ističe Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.


Kontrolisana apresijacija dinara

Ove godine na domaćem deviznom tržištu nije bilo iznenađenja. Nakon uobičajenih sezonskih smanjenja lokalnih sredstava u januaru, dinar je počeo da jača, podstaknut stabilnim ekonomskim rastom i prilivom inostranih sredstava na lokalno tržište obveznica. NBS je intervenisala, kupujući više od 2,6 milijarde evra neto i tako povećala svoje devizne rezerve. To je sprečilo snažniju apresijaciju dinara koja je od početka godine iznosila 0,6%. Kurs EUR/RSD trenutno iznosi oko 117,6, što je naš ciljani nivo za kraj godine.

Sa sporim, ali kontinuiranim oporavkom u evrozoni kao našim osnovnim scenarijom, očekujemo nepromenjen trend kursa EUR/RSD naredne godine. Prognozira se da će iznositi između 117.00-117.60 tokom cele godine, s obzirom na to da NBS aktivno sprečava prekomernu nestabilnost na obe strane. Mala je verovatnoća da će doći do veće apresijacije, jer bi to moglo da ima dodatni negativni efekat na ionako nisku inflaciju.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.