Izvor: Investitor | Četvrtak, 12.12.2019.| 18:23
Izdvojite članak Odštampajte vest

U Boki Kotorskoj još dve marine sa po 150 vezova - Nove investicije u Kotoru, pristanište za brodove do 300 metara

Boka Kotorska
Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore izdalo je urbanističko-tehničke uslove za izradu tehničke dokumentacije koja se odnosi na nove objekte u sklopu Luke Kotor, te buduće Luke Risan, a čija je gradnja, kako se navodi, u skladu sa državnim studijama lokacije (DSL) i Prostornim planom posebne namene (PPPN) za obalno područje Crne Gore.

Prema PPPN za obalno područje, u okviru koncepta razvoja saobraćaja kao luke od lokalnog značaja proglašene su luke u Budvi, Risnu i Zelenici, Porto Montenegro i Kalimanj u Tivtu, Nautičko-turistički centar Kotor, i gradska luka Škver u Herceg Novom, te predložena brodogradilišna luka Bonići.

U trgovačke su svrstane luke u Baru, Kotoru i Zelenici, dok se marine nalaze u Baru, Budvi, Risnu, Porto Montenegru, Kalimanju, Škveru i NTC Kotor

Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom Crne Gore podnelo je zahtev ovom ministarstvu za Luku Risan koja bi se nalazila u zalivu ovog mesta u Bokotorskom zalivu. Na osnovu DSL, lokacija je predviđena za luku nautičkog turizma, odnosno marinu koja je specijalizovana za "prihvat, čuvanje, zimovanje, sklanjanje plovnih objekata koji služe za rekreaciju, sport i razonodu", ali nije predviđen i suvi vez.

Dalje se precizira da će u marini biti omogućeno tankiranje goriva i vode, napajanje strujom i telekomunikacione veze.

Luka Kotor je planirala širenje kapaciteta na delu lokacije čija je namena uređena obala. U okviru uređenja obale predviđena je rekonstrukcija dela za pristajanje kruzera, a u nastavku će biti izgrađen odbojnik za naslon brodova, i još dva mesta vezivanje na bovi. Dužina brodova koji će ovde moći da pristanu je i do 300 metara.

Na parceli od necelih 6.500 m2 predviđena je gradnja objekta na dva nivoa sa maksimalnom površinom osnovice od 327 kvadrata. Date su smernice za buduću zgradu koja mora biti napravljena isključivo prema zadatim parametrima i u skladu sa okruženjem i korišćenjem autohtonog kamena, drveta i stakla kako se ne bi narušila vizura prema Starom gradu.

Kad je u pitanju sistem marina duž crnogorskog primorja, u PPPN za obalno područje precizira se da se njime maksimalno vodilo računa o potrebama zemlje u celini i lokalnih sredina.

Zato su kao tri ključna kriterijuma izdvojeni: obezbeđenje održivog razvoja i očuvanje ekološke ravnoteže, izbegavanje korišćenja plaža i drugih važnih resursa, te procenjena ekonomska opravdanost.

Duž obale su posebno istaknute četiri specijalne marine na lokacijama za koje je procenjeno da su atraktivne nautičarima, "ali je zbog određenih ekoloških ograničenja potreban krajnji oprez pri planiranju izgradnje". To su Ada Bojana gde je predviđeno do 50 vezova, Buljarica sa do 100 vezova, te naročito interesantni Kotor i Risan sa po 150 vezova.

- Zbog zatvorenosti zaliva i statusa Svetske baštine veoma je osetljiva i lokacija Kotor. Ta se činjenica može iskoristiti i kao prednost, jer bi marina uz stari istorijski grad Kotor mogla biti jedna od retkih u Crnoj Gori koja ima uslove za orijentaciju u većoj meri na ekskluzivnu nautičku potražnju. To može značiti i potencijalno značajnije prihode nego što bi mogla da ostvari veća marina koja bi mogla da bude prepoznata kao zagađivač životne sredine, naročito ukoliko studije pokažu da je optimizacija prostora lukobrana ove marine moguća uz istovremeni pristan kruzera. U funkciji razvoja grada planira se i marina u Risnu u sklopu luke, koja nautičare treba da približi gradu smeštenom u ambijentu kulisa pitoreksnog teatra koje čine strme padine u neposrednom zaleđu. Ograničenja za razvoj mogu biti podvodna arheološka nalazišta u Risanskom zalivu - precizira se dokumentom o Luci Risan.

I ovde se podvlači da je zbog radova koji su predviđeni u granicama Prirodnog i kulturno-istorijskog područja Kotora sa zaštićenom okolinom bafer zonom, u dokumentima neophodno navesti planirane kapacitete i druge parametre koji u ovom slučaju predstavljaju teorijski maksimum.

Svi gabariti koji će biti predloženi biće revidirani i eventualno smanjeni u skladu sa pojedinačnim studijama održivosti, te režima korišćenja prostora zbog njegove osetljivosti. Radovima u risanskom akvatorijumu prethodiće arheološka istraživanja lokaliteta.

Planom nije predviđeno povećanje kapaciteta luke, već će postojeći gabariti biti prošireni mobilnim objektima, a imaće karakter tranzitne luke isključivo za pakovanu robu.

Risansko mulo biće namenjeno za putnički, lokalni, turistički i laki teretni saobraćaj, s najavom manjeg pristaništa za redovni javni prevoz unutar Kotorskog zaliva čime bi se rasteretio drumski saobraćaj. Nautička zona prostire se od Strpačkog do rta Murva.

Proširenje marine planirano je isključivo pontonskim strukturama, dok će lučki deo obuhvatati obalu od 150 m2. Svi vezovi imaće električne i vodovodne priključke, i uređaje za pražnjenje sanitarnih voda. U okviru luke planirano je i 30 vezova za lokalno stanovništvo koji će se takođe naplaćivati.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.