Izvor: eKapija | Utorak, 10.12.2019.| 14:26
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nemački Avista Oil u 2020. planira instalaciju opreme za predtretman otpadnih ulja i gradnju novih skladišta u Srbiji

Skladište u Srbiji (Foto: Avista Oil)
Avista Oil A.G. sa sedištem u Donjoj Saksoniji se već 68 godina bavi reciklažom otpadnih mineralnih i sintetskih ulja. Ova renomirana kompanija, koja je i najveći sakupljač otpadnih mineralnih i sintetskih ulja na svetu, krajem prošle godine svoje poslovanje proširila je na Srbiju.

Prema rečima Nebojše Maleševića, direktora Avista oil doo Beograd, nemačka kompanija je našu zemlju odabrala pre svega zbog potencijala i očekivanog privrednog rasta u narednim godinama, ali i zbog centralne pozicije u regionu.

- Osim toga, uspostavljanje sistema upravljanja otpadnim uljima u zemlji kao što je Srbija, gde taj sistem praktično ne postoji je izazov za nas. A mi izazove volimo, spremni da uložimo sve svoje znanje i iskustvo i uopšte ne sumnjamo u uspeh. Pitanje je samo vremena - kaže Malešević za eKapiju.

On podseća da u Srbiji praktično nema reciklaže otpadnih ulja u skladu sa zakonom i BAT-om (najboljim dostupnim tehnikama), i ocenjuje da je neće ni biti u nekom doglednom periodu imajući u vidu visinu potrebnih ulaganja i raspoložive količine otpadnih ulja.

- Godišnje se u Srbiju uveze između 50 i 55.000 tona maziva. Od te količine može se sakupiti između 50 i 55%, ali se kod nas sakupi manje od 1.000 tona - navodi naš sagovornik.

- Zato je za sada izvoz jedino rešenje u smislu poštovanja hijerarhije upravljanja otpadom i principa održivog razvoja i cirkularne ekonomije što je danas u svetu, a svakako u EU, jedan od osnovnih principa. Ne treba zaboraviti da je cilj Srbije u narednom periodu pristupanje EU, kojoj je zaštita životne sredine jedno od najznačajnijih ako ne i najznačajnije pitanje - dodaje on.

Na pitanje kako Srbija može da podigne preradu otpadnih ulja na viši nivo, Malešević ističe da je reč o veoma ozbiljnoj investiciji koja podrazumeva aktivnu ulogu države, pre svega u stvaranju povoljnog ambijenta i uspostavljanju jasnog regulatornog okvira, kao i insistiranju na njegovom poštovanju i primeni.

- Osnovni preduslov za uspostavljanje sistema upravljanja otpadnim uljima je izmena nacionalne zakonske regulative, prilagođavanje regulativi EU, kao i najboljim dostupnim tehnikama koje su regulisane zakonom. Tu pre svega mislim na Zakon o upravljanju otpadom, Pravilnik o upravljanju otpadnim uljima i Uredbu o dodeli podsticajnih sredstava koji su, kada je otpadno ulje u pitanju, zastareli i potpuno destimulišući - navodi on.

Posebna priča je, dodaje, Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji je neke vrste otpada proglasio za javno dobro, što je, kako kaže, potpuno neverovatno.

- Za to ne postoji nikakvo logišno objašnjenje. Umesto da koristimo pozitivna iskustva drugih zemalja u ovoj oblasti (Hrvatska, na primer), mi stalno izmišljamo toplu vodu, što nam se uvek vrati kao bumerang - zaključuje sagovornik našeg portala.
Rafinerija u Nemačkoj (Foto: Avista Oil)

Govoreći o preradi otpadnog ulja u Evropi i svetu, na osnovu iskustva matične kompanije u čijem sastavu rade rafinerije u Nemačkoj, Danskoj i SAD ukupnog kapaciteta oko 500.000 tona godišnje, Malešević ističe da se danas u ovoj oblasti koriste vrlo sofisticirane i skupe tehnologije rerafinacije, uz pomoć kojih se iskorišćenost otpadnih ulja dovodi i do 99,5 %.

- Krajnji i najznačajniji proizvod re-rafinacije, bazno ulje koje se koristi za ponovnu proizvodnju gotovih maziva, sada je značajno boljeg kvaliteta nego ono koje se dobija preradom nafte u rafinerijama, što dugo nije bio slučaj - navodi on.

Dodaje da je korist od recikliranja, odnosno rerafinacije otpadnih mineralnih i sintetskih ulja višestruka i da se ogleda u uštedi prirodnih resursa, nižoj ceni sirovine i pre svega u zaštiti životne sredine imajući u vidu da je otpadno ulje izuzetno opasan, otrovan i često kancerogeni otpad.

Avista Oil u Srbiji na ovu temu organizuje i edukativne radionice u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Privrednom Komorom Srbije.
Otpadno ulje pre i posle rerafinacije (Foto: Avista Oil)

- Ideja Eko radionica za upravljanje otpadnim uljima je da se kompanije u Srbiji upoznaju sa problemima i opasnostima neadekvatnog i protivzakonitog postupanja sa otpadnim uljima, kao i benefitima koje donosi sistema upravljanja u skladu sa najboljim iskustvima iz zemalja u kojima već radimo - ističe Malešević i dodaje da je do sada održano 10 ovakvih radionica sa 300 učesnika, te da će do kraja godine biti održana još jedna radionica (16. decembra u Beogradu), a u 2020. još 15 širom Srbije.

Na pitanje o daljim planovima kompanije u Srbiji, naš sagovornik kaže da je osnovni plan da na tržištu Srbije sakupi što je moguće veću količinu otpadnih ulja i izveze ih u neku od svojih rafinerija, pre svega u Nemačku.

On je podsetio da je Avista Oil do sada investirala značajna sredstva u projekat u Srbiji, pre svega u postrojenje za skladištenje otpadnih ulja kapaciteta 500.000 litara, kao i u vozila i opremu, dodavši da kompanija ima još planova za budućnost u našoj zemlji.

- U narednom periodu imamo u planu uspostavljanje još nekoliko manjih skladišta u Srbiji i proširenje voznog parka, što podrazumeva i dodatno zapošljavanje. Osim toga, trenutno razmatramo mogućnosti za uspostavljanje tehnologije za predtretman otpadnih ulja i mislim da je ova opcija izvesna u 2020. godini - otkriva Malešević za eKapiju

Kada je reč o eventualnoj izgradnji postrojenja za rerafinaciju otpadnih ulja u Srbiji, dodaje da ona još nije realna s obzirom na sve pomenute okolnosti, ali da će Avista Oil svakako razmotriti i tu mogućnost.

Branislava Petrović


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.