Izvor: Agrotv | Utorak, 10.12.2019.| 12:09
Izdvojite članak Odštampajte vest

Tržišta zdrave hrane sve više traže premijum organik proizvod

Ilustracija (Foto: pilipphoto/shutterstock.com)
Centar za organsku proizvodnju pri Privrednoj komori Srbije osnovan je pre više od dve godine. Kako u autorskom tekstu piše Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu, ideja je bila da se isprate trendovi koji su u svetu, već godinama unazad, prisutni.

Danas u Evropskoj uniji postoji tržište zdrave hrane vredno više od 34 mlrd EUR, pri čemu samo nemački ritejl vredi više od 10,5 mlrd EUR. U Francuskoj tržište organskih proizvoda raste po stopi od 18% na godišnjem nivou, dok neke skandinavske države na organsku hranu troše oko 200 EUR po glavi stanovnika.

U Srbiji se danas nešto više od 6.000 ljudi bavi tim vidom proizvodnje i mada broj proizvođača raste, ipak su površine, od oko 13.000 hektara pod organskom proizvodnjom i dalje skromne. I tržište organskih proizvoda prati skromnu kupovnu moć stanovništva, a male količine čine da su cene tih proizvoda nesrazmerno više od cena konvencionalne robe.

- Proizvođači organske hrane u Srbiji trebalo bi da shvate da jedni druge ne bi trebalo da posmatraju kao konkurenciju. U prilog tome svedoči i podatak da naš izvoz organskih proizvoda ne premašuje 20 mil EUR, dok šer na domaćem tržištu, nezvanično, ne prelazi 1% do 3% odsto. Zato bi proizvođači, u saradnji sa institucijama kao podrškom, trebalo da grade srpski organski brend, marku koja potrošačima, naročito na izbirljivom evropskom tržištu, uliva poverenje - smatra Jovanović.

Dodaje da organski sertifikat polako postaje prevaziđen, dok tržišta, naročito ona na koja želimo da izvozimo, traže takozvani premijum organik proizvod: robu sa imenom, poreklom i specifičnostima koje će joj dati dodatnu vrednost i učiniti da se potrošač oseća posebnim.

- U vremenu u kojem se konvencionalna proizvodnja na globalnom nivou približava organskoj po tehnologiji, mi treba da stignemo i prestignemo konkurenciju tako što ćemo sve inpute koji postoje u EU učiniti dostupnim. To se može postići tako što će podrška proizvođačima u periodu konverzije biti dovoljno stimulativna, zatim tako što ćemo rejonizacijom obezbediti da se u pojedinim regionima podržava ona proizvodnja koja je za taj region karakteristična - ističe Jovanović.

Osim toga, dodaje da bi kooperantski odnosi trebalo da budu što dugoročniji i zasnovani na ugovornim obavezama, naročito kada je reč o kontroli kooperanata i primeni inputa.

- Sertifikacione kuće, kao garant kvaliteta, trebalo bi da neguju partnerske odnose sa proizvođačima, zasnovane na uzajamnoj odgovornosti uz strog i beskompromisan nadzor države. Zelene pijace ne smeju da budu mesto na kome se roba kupuje bez garancije i odgovornosti, jer se poverenje u organski pokret stiče upravo u direktnom kontaktu sa proizvođačem - piše Veljko Jovanović.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.