Izvor: Promo | Ponedeljak, 09.12.2019.| 15:41
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zakon o autorskim i srodnim pravima - Izmene i dopune

(Foto: NotarYES/shutterstock.com)
Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima (Sl. glasnik RS br.66/2019).

Cilj izmena zakona jeste dodatno poboljšanje nacionalnog sistema zaštite autorskog i srodnih prava, te se shodno tome najznačajnije novine tiču unapređenja kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, produženja trajanja zaštite imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma i jačanja mehanizama građansko-pravne zaštite.

Izmene zakona predstavljaju, istovremeno, nastavak sveukupnog usklađivanja domaćih propisa u sferi intelektualne svojine sa EU zakonodavstvom.

U pogledu građansko-pravne zaštite autorskog i srodnih prava, nova pravila nude okvir koji će obezbediti efikasniju borbu protiv različitih vrsta povreda i, naravno, efikasniju obeštećenje lica kojima je naneta povreda njihovih prava.

U tom smislu, proširen je krug lica koja mogu podneti tužbu, pa sada, pored autora, nosioca prava, sticaoca isključive licence, itd., tužbu mogu podneti i organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Dalje, tužba se može podneti ne samo onda kada je povreda već učinjena, već i kada postoji ozbiljna pretnja da će pravo (autorsko ili srodno) biti povređeno.

Zakon uvodi mogućnost podnošenja tužbe protiv posrednika, odnosno lica čije su usluge korišćene prilikom povrede autorskog i srodnih prava, koja je, nesporno, neophodno rešenje u eri digitalizacije i interneta. Naime, zakon se u ovom delu naslanja na evropsku regulativu gde je ovo pitanje jasno objašnjeno u preambuli Direktive o harmonizaciji određenih aspekata autorskog i srodnih prava u informatičkom društvu (2001/29/EU) u kojoj stoji: "U digitalnom okruženju, naročito, treća lica koja vrše radnje povrede sve više koriste usluge posrednika. U mnogim slučajevima takvi posrednici su u najboljem položaju da prekinu radnje povrede. Stoga, ne dovodeći u pitanje bilo koje druge raspoložive sankcije i pravna sredstva, nosioci prava trebalo bi da imaju mogućnost da traže izdavanje sudskog naloga protiv posrednika koji u toj mreži omogućava trećem licu povredu zaštićenog dela ili drugog predmeta zaštite".

Takođe, nova pravila u pogledu privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza pružaju mogućnosti za bolju i pravovremenu reakciju i zaštitu kako prava i interesi nosioca prava u postupku pred sudom ne bi bili ugroženi iz čisto procesnih razloga. Tako, primera radi, zakon sada eksplicitno propisuje da sudovi mogu da odrede privremenu meru odmah i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.

Na kraju, u pogledu naknade štete, zakon predviđa, opet po ugledu na evropsku regulativu, da će sudovi prilikom odmeravanja visine naknade štete uzimati u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, kao što su negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući i izgubljenu dobit, dobit koju je štetnik ostvario povredom prava i, u odgovarajućim slučajevima, okolnosti koje nema ekonomski karakter, kao što je neimovinska šteta. U opravdanim slučajevima sudovi mogu, umesto naknade štete, dosudi oštećenom paušalnu naknadu koja ne može biti niža od uobičajene naknade koju bi primio za konkretan oblik korišćenja autorskog ili srodnog prava, da je to korišćenje bilo zakonito.

Zakon je stupio na snagu dana 26. septembra 2019.godine.

Za sva pitanja koja imate u vezi sa novim zakonskim rešenjima odnosno sistemom zaštite autorskog i srodnih prava u Republici Srbiji, možete nas kontaktirati na predrag.groza@tsg.rs.

Autor teksta: advokat Predrag Groza, Advokatska kancelarija TSG Tomić Sinđelić Groza

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.