Izvor: Startit | Četvrtak, 05.12.2019.| 09:51
Izdvojite članak Odštampajte vest

Merkaju li domaći IT stručnjaci estonski e-residency program? - Oko 200 građana Srbije pridružilo se tamošnjoj digitalnoj naciji

Ilustracija (Foto: everything possible/shutterstock.com)
Od osnivanja estonskog e-residency programa 2014. godine više od 62.000 ljudi pridružilo se digitalnoj naciji Estonije. Među njima se nalazi i oko 200 građana Srbije.

Estonski e-residency postao je pored Eesti Energia (elektro i naftna industrija) i luke Talin program koji najviše doprinosi državnom budžetu ove Baltičke zemlje. Ovaj program, koji je uveden pre pet godina s ciljem da strancima omogući elektonsko prebivalište, za kratko vreme postao je veoma primamljiv stranim preduzetnicima koji su u ovom elektronskom servisu videli spas od lošeg poslovnog okruženja i birokratije u matičnoj zemlji.

Elektronsko boravište ne uključuje estonski pasoš i državljanstvo, kao ni obavezu plaćanja poreza u Estoniji, mada se veliki broj biznisa ipak odlučuje da pored elektronske, uzme i fizičku adresu za svoju kompaniju u Estoniji, zbog vrlo povoljnog poreskog sistema.

Da je ovaj program privukao veliki broj ljudi (početkom godine okupljao je oko 200 građana Srbije), ali i omogućio veliki priliv novca u državnu kasu Estonije pokazuju i rezultati koje je istakao menadžer ovog programa Ot Vater. Prema njegovim rečima, ovaj servis je ulio više od 31 mil EUR direktnih prihoda u estonsku državnu kasu.

Suosnivač e-residency-a je nakon objave o značaju ovog servisa za državnu ekonomiju bivše sovjetske republike rekao da razmišlja o transformaciji ovog projekta u javno preduzeće kako bi ljudi mogli da ulože u njega.

Na uspehe ali i manjkavosti u ovom servisu osvrnula se i predsednica Estonije Kersti Kaljulaid, koja je na petogodišnjicu od lansiranja servisa izjavila da uprkos porastu broja e-rezidenata u Estoniji ovaj program i dalje ima probleme — posebno u bankarskom sektoru jer se mnogi strani državljani koji koriste ovaj program susreću sa problemom prilikom otvaranja računa u njihovim bankama. Ona je takođe napomenula i da je ovaj servis dobar primer kako javni sektor može biti profitabilan.

Od osnivanja, 1. decembra 2014. godine, više od 62.000 ljudi pridružilo se digitalnoj naciji Estonije. Oni su osnovali više od 10.000 preduzeća i zaposlili oko 1.700 ljudi. Broj preduzeća koja su osnovali e-rezidenti Estonije u novembru je bio za 58% viši u odnosu na isti period prošle godine, a podaci pokazuju da je najveći broj preduzeća registrovan u oblasti IT-a i poslovnog konsaltinga, kao i da su polovina njih državljani EU.

Nova IT organizacija, Digitalna zajednica ranije je uputila otvoreno pismo povodom izmena Zakona o porezu na dohodak građana koje se odnose na sticanje statusa paušalaca i upozorila da bi primena ovog Zakona mogla da ima kao posledicu odlazak IT stručnjaka iz Srbije.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana ušao je u skupštinsku proceduru. Predlogom Zakona je predviđeno uvođenje testa samostalnosti, kojim će se određivati sticanje statusa paušalnog poreskog obveznika, ali je on u ovom konačnom predlogu izmenjen, a odložen je i početak njegove primene na 1. mart 2020. godine. Tekst novog testa samostalnosti možete pročitati u posebnoj vesti.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.