Izvor: Tanjug | Subota, 30.11.2019.| 10:35
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako da penzijski sistem u Srbiji bude održiv?

(Foto: Robert Petrovic/shutterstock.com)
Da bi penzijski sistemi ostali održivi neophodno je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radi vek i da radimo što duže, rekao je Nikola Atiparmakov iz Fiskalnog saveta.

Radnik u EU u proseku radi 36 godina, a radni vek danas je tri godine duži nego 2000. godine, u Švajcarskoj se radi najduže, u Turskoj najkraće.

Altiparmakov je za RTS rekao da su u penzijskom sistemu ovi trendovi posledica demografskih trendova, gde u Srbiji i Evropi zadnjih 50 godina imamo takozvano demografsko starenje, što znači da ljudi žive duže.

On predviđa se da će do 2050. očekivani životni vek da poraste za četiri godine.

Prema njegovim rečima penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena.

- Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi - kazao je on.

Muškarci idu u penziju sa 65 godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine će to biti 63, a do 2032. će polako da se izjednačava ta starsona dob i za muškarce i za žene.

- Ako pogledamo najnovije statistike ovaj odnos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske reforme iz 2014. a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina -rekao je on.

Ističe da nije samo Srbija ta koja demogrfski stari.

- Čitava Evropa stari tako da taj odnos koji je postojao posle Drugog svetskog rata - tri radika na jednog penzionera, neće imati ni Srbija, ni zemlje u EU i neće značiti krah penzijsih sistema, vec samo zahteva reforme - povećanje starosne dobi, adekvatnu formulu za idneksaciju, a od 2020. švajcarska formula koja ce omogućiti održivost penzijskog sistema ali i predvidivost povećanja penzija - objašnjava on.

Rast penzija će da prati rast zarada i stanje inflacije. Penzije ce rasti za inflaciju, ali ce rasti za polovinu rasta realnog rasta zarada da bismo imali realan rast i segment međugeneracijske solidarnosti, da standard penzionera delimično prati standard radnika u narednim godinama i decenijama.

Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u većini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju - to jeste nešto što se svima preporučuje.

- Ono što je greška, što su uradile Slovačka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Poljska je da su pokušali da javni penzijski sistem zamenjuju privatnim penzijama i to je što su stručnjaci upozoravali da se loše pokazalo, jer su penzije još niže i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove - istakao je on.

Srbija je bila na pravom putu, ističe Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi Zapadne Evrope, a to znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim a da se dobrovoljni fondovi stimulišu.

- Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija - zaključio je Altiparmakov.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.