Izvor: eKapija | Petak, 29.11.2019.| 13:31
Izdvojite članak Odštampajte vest

Začarani krug kružne ekonomije u Srbiji - Uvozimo i izvozimo iste količine sekundarnih sirovina

(Foto: Sergey Nivens/shutterstock.com)
Da bi dostigla nivo na kojem je trenutno Evropska unija kada je reč o primeni principa cirkularne ekonomije, Srbija mora da preskoči tehnološki jaz od nekih dvadesetak godina. Cirkularna ekonomija u Evropi se bavi prevencijom i pripremom proizvodnih materijala za ponovnu upotrebu, a mi i dalje govorimo o spalionicama, deponijama i reciklaži. I ne samo Evropa, ceo svet sve bržim tempom ide u smeru cirkularne ekonomije, jer jednostavno mora - resursi se troše. Ako se cirkularna ekonomija kod nas ne shvati na pravi način, ako ne dobije inovativni karakter i ako se proizvodnja ne podigne na viši nivo, sa efikasnijim biznis modelima, ostaćemo na nivou poslovnih sistema koji ne donose prosperitet na ovom polju - upozorio je Milan Veselinov iz Centra za konsultantske i druge usluge CirEkon.

Govoreći na panelu Privredne komore Srbije o cirkularnoj ekonomiji na nedavno održanom multikongresu Serbian Visions u organizaciji AHK Srbija, on je istakao da bi, pak, implementacija modela cirkularne ekonomije Srbiji omogućila poziciju takozvanog "žabljeg skoka" - na taj način bismo mogli da povećamo izvoz u evropske zemlje.

- Cilj cirkularne ekonomije je veća vrednost po jedinici proizvoda, nove tehnologije i tehnološka i operativna efikasnost - naglasio je.

Prema rečima Veselinova, Akademija za cirkularnu ekonomiju za mala i srednja preduzeća, koju je prošle godine pokrenula PKS, prvi je korak u sistemskom pristupu implementaciji kružne ekonomije u Srbiji.

- Oko 50% polaznika od prošle godine već ima rezultate i radi aktivno na implementaciji modela cirkularne ekonomije u svoje poslovanje - rekao je Veselinov.

On se osvrnuo na razlike između evropske i srpske privrede na polju cirkularne ekonomije, naročito kada je reč o vraćanju materijala u upotrebu.

- Evropa ima za cilj da smanji uvoz sirovina i pouproizvoda za 20%, a to je upravo ono što joj mi izvozimo. Kod nas, domaća potrošnja materijala po stanovniku je veća za 20% od proseka EU, a produktivnost resursa - koliko novca pravimo po utrošenom kilogramu materijala, 9 puta je lošija nego u EU. To je neodrživ model, jer na taj način povećavamo povećavamo uvoznu zavisnost - kazao je Veselinov.

On je naveo i da je EU donela nov paket direktiva pod okvirom eko dizajna (EC), znaka koji je obavezan da bi proizvod mogao da se proda na evropskom tlu i koji će se od početka 2020. odnositi ne samo na upotrebu energije na šta se do sad odnosio, već i na upotrebu materijala, odnosno resursa.

- Zato ćemo morati da menjamo načine ispitivanja kako proizvodnja teče - upozorio je Veselinov i dodao da se u EU razmatraju tri stavke koje će se meriti kada je reč o upotrebi materijala u proizvodnji - popravljivost, reciklabilnost i očekivano trajanje proizvoda (kako npr. frižider ne bi trajao samo 5 godina), a sve sa ciljem povratka materijala unutar evropskih granica (relooping).

Stoga, dodaje, i naš cilj mora da bude podizanje vrednosti privrede, odnosno da po svakom utrošenom kilogramu materijala dobijemo više zarade, a na makronivou veći BDP.

Govoreći o spoljnoj sirovini sekundarnih sirovina, on je naveo podatak koji zvuči gotovo neverovatno - da Srbije trenutno neke od sekundarnih sirovina i uvozi i izvozi, gotovo u istim količinama.

- To se dešava jer nemamo formiran sistem informacija u kojem ponuđač može da proda nešto onome kome to treba. Drugim rečima, nema tržišta, nema ni tržišno postavljene cene, niti garancije kvaliteta sekundarnih sirovina. A postavlja se pitanje zašto da uvozimo, a takođe i izvozimo papir, kad možemo da ga iskoristimo u svojoj ekonomiji - zapitao se Veselinov.


Akcenat na razvoj, a ne na rast privrede

Milan Veselinov je ocenio da u cirkularnoj ekonomiji akcenat ne treba staviti na rast privrede, već na njen razvoj, jer se tako dolazi do multidimenzionalnosti privrede i njene fleksibilnosti, što omogućava tehnološko adaptiranje proizvodnje u skladu sa trendovima koji se sve brže menjaju.

- Imamo mogućnost da uvezemo nove tehnologije i da ih implementiramo. Takve projekte o EU podržava u velikom obimu , ali je potrebno da iza predloga tih projekata bude ozbiljan tim. Ne može se promenti samo jedan deo proizvoda i reći da se pridržavate principa cirkularne ekonomije, mora se uzeti u obzir ceo sistem - efekti i na tržište, i na socijalne strukture i uticaj na životnu sredinu i na profitnu liniju. Samo takve projekte će EU podržavati - rekao je Veselinov.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, istakao je da će se Komora u okviru nove strategije poslovne politike cirkularne ekonomije fokusirati prvo na zelene javne nabavke, jer je država najveći investitor, a zatim i na banke i fondove.

- Naročito nam je važno da Fond za razvoj prepozna alate cirkularne ekonomije kada je u pitanju izdvajanje novca - rekao je Mitrović.

On je istakao i da je Centar u 2019. godini organizovao mnogobrojne manifestacije na temu kružne ekonomije.

- Gotovo svakog trećeg dana imali smo neki događaj koji je posvećen cirkularnoj ekonomiji - kazao je Mitrović, ističući značaj edukacije o ovoj oblasti.


Climate Kic u Srbiji


Isabel Airas, samostalni savetnik u Centru za cirkularnu ekonomiju PKS, predstavila je aktivnosti organizacije Climate Kic - inovativne inicijative EU čiji je PKS član postala prole godine.

- Climate Kic je partnerska organizacija aktivna u velikom broju zemalja u Evropi, koja se u Srbiji fokusira na protok materijala koji mogu biti ponovo upotrebljeni, na redukovanje industrijske emisije CO2 i resetovanje regionalnih ekonomija, što se sve poklapa i sa ciljeviam cirkularne ekonomije - istakla je Airas.

Ona je navela da Climate Kic podržava startape u različitim fazama poslovanja - od ideje, do ubrzanja razvoja i podizanja biznisa na viši nivo, a da u Srbiji ima program akceleratora za startape koji čak mogu da dobiju i grantove, između 10 i 30.000 EUR, u zavisnosti od faze poslovanja u kojoj se nalaze, kao i trening i mentoring program.

- Organizujemo i hekatone i takmičenja. Imamo climathon, neku vrstu hekatona na kojem se ljudi susreću da razvijaju nove ideje. Pre dve godine jedan takav hekaton je bio fokusiran upravo na cirkularnu ekonomiju, konkretno na gradska rešenja u Beogradu. Isto tako, organizujemo i takmičenja za ideje u "zelenom biznisu" - kaže Airas.

Prema njenim rečima, Climate Kic u Srbiji radi i na edukaciji.

- Organizujemo radionice za studente kako bismo im pokazali da postoji mnogo mogućnosti za pokretanje startap u ovoj oblasti. Takođe, u procesu smo organizovanja letnje škole koja će imati više od 40 polaznika iz celog sveta. Svi oni doći će u Srbiju na dve nedelje da uče šta Srbija radi na polju zelene ekonomije - navela je Airas, dodavši da sličan program razmene postoji i za stručnjake za životnu sredinu, sa radnim iskustvom od najmanje dve godine.

Govoreći o Akademiji za cirkularnu ekonomiju, ona je istakla da je ideja ovog projekta koji finansira Climate Kic, jeste da se kompanije podučavaju o cirkularnoj ekonomiji, o njenim osnovama i benefitima, ali i da im se daju praktični alate i informacije kako da analiraziju svoj poslovni sistem, a zatim i kako da ga inoviraju i pronađu nova rešenja kružne ekonomije.

- Akademija je u toku, ove godine imamo 25 učesnika i trudimo se da napravimo jednu aktivnu zajednicu u Srbiji, sa znanjem i vizijom da se krene napred u oblasti cirkularne ekonomije - zaključila je Airas.

Branislava Petrović










Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.