Izvor: eKapija | Ponedeljak, 09.12.2019.| 12:04
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kvalitetna infrastruktura osnovni preduslov za razvoj privrede - Brže, dalje i efikasnije po zemlji, vodi i vazduhu

(Foto: Milos Muller/shutterstock.com)
Bez razvijene infrastrukture, nema ni razvoja jednog društva, složni su privrednici, stručnjaci i predstavnici vlasti. Veliki infrastrukturni projekti značajni su za kompanije koje posluju u sektoru transporta i logistike, direktno utiču na razvoj privrede, ali i na privlačenje stranih investicija.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infratrukture kažu za naš portal da su tokom prethodne četiri godine u Srbiji pokrenuti, ali i realizovani brojni projekti.

- Izgrađeno je više od 320 kilometara auto-puteva, završena je izgradnja i u saobraćaj je pušten kompletan drumski Koridor 10 do granice sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. U saobraćaj su pušteni i Žeželjev most u Novom Sadu, kao i 103 kilometra auto-puta Miloš Veliki. Obnovljeno je više od 500 km pruga, a započeta je izgradnja prve brze pruge u regionu, Beograd-Budimpešta - nabrajaju iz Ministarstva realizovane projekte.

U proteklom periodu, između ostalog, izgrađena je nova naplatna stanica u Vrčinu, završena prva faza izgradnje železičke stanice Beograd-centar u Prokopu, proširen granični prelaz Batrovci, izgrađen novi most Ljubovija-Bratunac i postavljeni prvi brzi punjači za električne automobile na Koridoru 10. Kako navode, završena je i prva faza izgradnje železičke stanice Beograd-centar u Prokopu, a ulaže se i u rekonstrukciju regionalnih pruga.

Planirane investicije

- Pokrenut je i novi investicioni ciklus sa projektima u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju, vrednim više od 10 mlrd EUR. Ovi projekti obezbediće Srbiji dobru povezanost sa regionom, Evropskom unijom i svetom. U drumskom saobraćaju, otpočela je izgradnja prve deonice auto-puta Beograd-Sarajevo, od Sremske Rače do deonice Preljina-Požega na auto-putu Miloš Veliki - navode iz Ministarstva.

Do kraja ove godine planirano je da počne izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, za koju je potpisan komercijalni ugovor s kompanijom Azvirt, kao i izgradnja auto-puta Pojate Preljina na Moravskom koridoru. Sledeće godine u planu su radovi na auto-putu od Niša do Merdara, nastavljaju se radovi na izgradnji Obilaznice oko Beograda, kao i na deonici Ostružnica-Bubanj potok. Takođe, u planu je i priprema projektne dokumentacije za šumadijski koridor, odnosno auto-put Vožd Karađorđe.

- Jednako važna jeste i modernizacija železnice, o čemu svedoči više od 500 kilometara obnovljenih pruga. Srbija je danas deo globalne kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put", gradi se brza pruga od Beograda do Budimpešte, sa Ruskim železnicama obnavljamo barsku prugu, a u toku su i pripreme za nastavak modernizacije železničkog Koridora 10 - navode iz nadležnog Ministarstva.

Na značaj velikih infrastrukturnih projektaka ukazao je i profesor Saobraćajnog fakulteta Milorad Kilibarda.

- Nema razvoja logistike, privrede i društva bez infrastrukture. Saobraćajno transportna infrastruktura povezuje naše tržište i privredu sa evropskim i globalnim transportnim i logističkim mrežama. Po prirodi posla špediterske, transportne i logističke kompanije svoje poslove, tokove roba i lance snabdevanja realizuju kroz logističke i poslovne mreže. Ulaganjem u infrastrukturu stvaraju se preduslovi za bolje pozicioniranje naših kompanija na tržištu i ponudu ekonomičnih i efikasnih logističkih rešenja - rekao je za eKapiju profesor Kilibarda.

(Foto: stockphoto mania/shutterstock.com)
Veliki potencijal rečnog i vazdušnog saobraćaja

Osim investicija u oblasti drumskog saobraćaja, iz Ministarstva ukazuju i na značaj ulaganja u vodni saobraćaj.

- Ukupna vrednost projekata je oko 340 mil EUR i uključuju, između ostalog, rekonstrukciju brodskih prevodnica HE Đerdap 1 i HE Đerdap 2, kao i izgradnju nove brodske prevodnice u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja. U planu je i uređenje plovnog toka Save i Dunava, izgradnju i proširenje luka u Novom Sadu, Smederevu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Prahovu i Bogojevu, kao i uvođenje najmodernijih elektronskih sistema upravljanja bezbednošću plovidbe.

Profesor Kilibarda kaže da Srbija ima ogroman potencijal kada je u pitanju rečni saobraćaj, ali i upozorava da je taj potencijal vrlo slabo iskorišćen.

- Potrebne su nam luke na Dunavu, pa i Savi, jer to su preduslovi za korišćenje rečnog transporta. Mi trenutno, nemamo nijednu savremeno izgrađenu i opremljenu luku i to jedan od uzroka zašto se ovaj vid transporta nedovoljno koristi i ako ima značajan obim robnih tokova koje bi bilo ekonomski opravdano realizovati rečnim transportom - kaže profesor Kilibarda.

Na pitanje da li će najavljena ulaganja i privatizacija luka doprineti razvoju i unapređenju ove oblasti, profesor odgovara da to tek ostaje da se vidi.

- Poznati su modeli javno-privatnog partenrstva koji daju dobre rezultate u ovakvim sistemima. Međutim, mi imamo primere privatizacija koji, ne da nisu unapredile delatnost, već su je potpuno ugasile ili svele na minimalan obim posla.

Osim rečnog, profesor Kilibarda kaže da Srbija ima značajan potencijal i u razvoju avio-kargo saobraćaja.

- Kargo transport u vazdušnom saobraćaju ima značajan potencijal, koji će u budućnosti takođe rasti. Isporuka manjih pošiljki sa kratkim rokovima, internet trgovina na globalnom tržištu, transport komponenti i finalnih proizvoda veće vrednosti, upravo su zahtevi za čiju realizaciju će biti pogodan kargo vazdušni transport - ističe naš sagovornik.

Kada je reč o projektima iz oblasti vazdušnog saobraćaja, iz nadležnog ministarstva podsećaju da je za beogradski aerodrom Nikola Tesla sa francuskom kompanijom Vinci zaključen ugovor o koncesiji vredan 1,46 mlrd EUR, od čega je vrednost investicija 732 mil EUR. Takođe, ukazuju i na značaj razvoja niškog aerodroma i otvaranja trećeg međunarodnog aerodroma Morava kod Kraljeva.

Svi ovi projekti će, smatraju, značajno uticati na sektor transporta i logistike.

- Sa realizovanim projektima vraća se i tranzitni saobraćaj kroz Srbiju, što će se pozitivno odraziti i na ove sektore. Broj vozila na našim auto-putevima povećan je sa 37 miliona u 2014. na oko 60 miliona koliko se očekuje do kraja 2019. godine, a trend rasta očekujemo da se nastavi i narednih godina - navode iz Ministarstva.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.