Izvor: Južne vesti | Subota, 16.11.2019.| 09:41
Izdvojite članak Odštampajte vest

Više od 70% zgrada u Nišu nema dobru Izolaciju - Grad najavio subvencije

Ilustracija (Foto: Radovan1/shutterstock.com)
Situacija na terenu pokazuje da je termoizolacija zgrada u Nišu katastrofalna, pre svega zato što je 70% njih starije od 30 godina - upozorava profesionalni upravnik zgrada Toplica Đorđević. Stanari nemaju para da taj problem reše sami, dodaje, a po zakonu je Grad dužan da im u tome pomogne. Da bi Grad mogao da pomogne i to formiranjem fonda koji bi građani koristili upravo za poboljšanje energetske efikasnosti, najavio je direktor Toplane Predrag Milačić.

Osim što su zgrade u Nišu stare, one su uglavnom betonske, loše izolovane i sa uništenim fasadama koje su opasne i za stanare i prolaznike. Na to upozorava predsedavajući predsedništva Komore profesionalnih upravnika Toplica Đorđević koji kaže da su zato apelovali da se neko u gradu pozabavi ovim problemom.

- U Nišu je više od 70% zgrada starije od 30 godina. Većina njih je građena sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, onda je bila ona velika kriza, pa ratovi i tada nije ništa građeno. Tek posle 2000. su ponovo počele da se grade. Ceo Bulevar Nemanjića je urađen pre 1980. godine. Naše zgrade troše 60% više energije za grejanje nego što troše zgrade u Evropskoj uniji - upozorava Đorđević.

Toplana i ove godine "plaća" deo računa onima koji zbog loše izolacije imaju enormne račune za grejanje. Ipak, to nije rešenje. U planu je formiranje fonda koji bi služio da se trajno prevaziđe problem loše izolacije, najavio je nedavno direktor Toplane Predrag Milačić.

- Sve zgrade bi mogle da apliciraju i da ga koriste da rehabilituju svoje zgrade, da izvrše izolaciju, zamene stolariju, za ugradnju induvidualnih merača i termostatskih ventila čime se očekuje da će se spustiti za 1 ili 2 energetska razreda i gde se očekuje da će smanjiti svoju potrošnju za 40% - pojašnjava Milačić.

Fond bi praktično najviše punili svi građani, jer Milačić kaže da bi deo bio novca u njemu bio iz državnog i gradskog budžeta, deo bi dala Toplana, a ostatak bi došao iz međunarodnih fondova. Time bi se trošak za energetsku efikasnost zgrada prepolovio i ostatak bi platili stanari.

Drugu polovinu bi plaćali građani, ali ne odjednom unapred, nego faktički iz ušteda koje bi postigli u visini svojih računa i očekivano vreme povrata tih investicija je nekih 7 do 8 godina. Inače, Svetska banka radi sa nama na rešavanju tog problema tako da je sasvim izvesno da ćemo ga uspešno rešiti - rekao je Milačić.

Loša izolacija ne znači samo hladnije stanove, već se zbog rasipanja energije više troši, a to se oseća i u vazduhu koji je u Nišu tokom zime jedan od najzagađenijih.

Podsetimo, više od 3 decenije stare su i zgrade škola i vrtića u Nišu, pa se Grad ove godine obavezao da će analizirati njihovu energetsku efikasnost i napraviti listu onih kojima je sanacija najpotrebnija.

Fond obavezan po zakonu

Profesionalni upravnik Đorđević kaže da pozdravljaju ideju o osnivanju fonda, jer bi se o istom trošku sredile i fasade, koje su takođe u jako lošem stanju. Međutim, napominje da to nije ideja Toplane i gradske vlasti, već nešto što je obavezno po zakonu. Primer na koji bi ipak mogli da se ugledaju je Šabac.

- Šabac je svojevremeno dobio za više od 30 zgrada pare od Evropske unije, pa je tamo to urađeno besplatno. U Nišu to nije bilo, jer lokalna samouprava izgleda nema takve kapacitete da napravi projekte, ali ja se nadam da će to uspeti da urade sledeće godine - ističe Đorđević.

Svetska banka analizira situaciju na terenu

Gradski energetski menadžer Bojan Gajić napominje da se dosad energetskom efikasnošću stambenih zgrada u Nišu niko nije detaljnije bavio, ali da su svesni problema. Zato je neophodno da se uradi analiza situacije na terenu i napravi mehanizam koji bi omogućio subvencije za izolaciju zgrada.

- Uspeli smo da obezbedimo ekspertsku pomoć za pripremu takvog mehanizma, najviše sarađujemo sa Svetskom bankom i možemo da očekujemo da do kraja ove godine dobijemo njihov predlog programa energetske efikasnosti za stambene zgrade i on bi trebalo da utvrdi preciznije i kolike su potrebe građana i da predlože kako da se sprovede taj program - pojašnjava Gajić.

Tek kada to bude završeno Grad može da se angažuje i obezbedi novac kroz fondove, kredite ili grantove kako bi stanari mogli da dobiju subvencije i izoluju stanove.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.