Izvor: Večernji list | Sreda, 13.11.2019.| 16:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

Adnan Terzić, direktor Autocesta FBiH - Osigurali smo 1,68 mlrd EUR za 123 kilometra

Adnan Terzić
U ovom trenutku Autoceste FBiH osigurale su nove investicije vredne 1,68 mlrd EUR za 123,8 kilometra autoceste, naglasio je, između ostalog, direktor JP Autoceste Federacije BiH Adnan Terzić, koji u intervjuu za Večernji list govori o prioritetnim deonicama na kojima se trenutno radi, onima koje će na red doći iduće godine, kao i izazovima koji se očekuju u kontekstu dovršetka rada na Koridoru 5C.

U ovom trenutku, JP Autoceste FBiH ima devet aktivnih gradilišta, odnosno u izgradnji je 40 kilometara auto-putana Koridoru 5C, a ukupna investicijska vrednost radova koji su toku je 477 mil EUR.

Iduće godine u planu je, najavio je Terzić, završetak radova na slledećim deonicama: Klopče – Donja Gračanica, dužina deonice 5,8 km, Drivuša – Klopče, dužina deonice 2,3 km, Buna – Počitelj, dužina deonice 7,2 km.

U saobraćaju bi trebalo da bude i deonica Svilaj – Odžak, a koja je već dovršena, međutim, čeka se okončanje radova mosta kod Svilaja, kao i izgradnja graničnog prelaza.

Terzić se osvrnuo i na situaciju da je, budući da Parlamentarna skupština BiH ne zaseda, trenutao blokirano 635 mil KM za gradnju 35 kilometara auto-puta, te je objasnio kako su predvideli situaciju da bi moglo biti problema prilikom ratifikacije ugovora. Stoga su se dogovorili s bankama da JP Autoceste FBiH iz svojih sredstava sve finansiraju dok ugovori ne budu ratifikovani i sredstva efektivna. Naveo je i kako neodržavanje sednica može usložnjavati poslovanje JP Autocesta FBiH, ali radovi neće biti zaustavljeni.

Možete li se osvrnuti na situaciju u kojoj je zaustavljena ratifikacija važnih kreditnih aranžmana za finansiranje deonica na koridoru Vc?

- Autoceste FBiH krajem avgusta poslale su dopis Parlamentarnoj skupštini BiH, u kojem se navodi da je trenutno blokirano 635 mil KM za gradnju 35 kilometara auto-puta na koridoru Vc u Federaciji. Pismo je poslato jer bez suglasnosti Parlamentarne skupštine BiH, koja već duže ne zaseda, ni ugovori o zajmu ne mogu biti ratifikovani, a kreditna sredstva operativna.

Točno je da neodržavanja sednice može usložnjavati poslovanje JP Autocesta FBiH, ali radovi neće biti zaustavljeni.

Postoji li neko prijelazno rešenje, barem dok Parlamentarna skupština BiH ne započne s normalnim funkcionisanjem?

- Javno poduzeće Autoceste FBiH predvidelo je situaciju da bi moglo biti problema kod ratifikacije ugovora. Zato smo još u oktobru prošle godine plasirali korporativne obveznice preko Sarajevske berze radi osiguranja sredstava koja isključivo imaju nameru da predfinansiraju projekte koje su već odobrile finansijske institucije, ali još uvek nisu efikasna.

(Foto: Jpautoceste.ba)
Dogovorili smo se s bankama da mi iz svojih sredstava sve finansiramo dok ugovori ne budu ratifikovani i sredstva efektivna. To što mi platimo iz svojih sredstava izvođačima, banke će nam refundirati. Problem će biti ako sledećih godinu dana ti krediti ne budu ratifikovani

Koje su prioritetne deonice na kojima se u ovom trenutku radi i možete li reći dinamiku gradnje na poddeonici Zvirovići – Počitelj?

- Autoceste FBiH imaju devet aktivnih gradilišta, odnosno u izgradnji je 40 kilometara autoceste na Koridoru 5C. Ukupna investicijska vrijednost radova koji su u toku je 477 mil EUR.

U ovoj godini Autoceste FBiH započele su radove na izgradnji autoceste na Koridoru 5C na sledećim deonicama: deonica Poprikuše – Zenica sever (Donja Gračanica), poddeonica Vranduk – Ponirak, dužina 5,3 km, deonica Poprikuše – Zenica sever (Donja Gračanica), podeionica Ponirak – Vraca, dužina 2,7 km, deonica Donja Gračanica (Zenica sever) – tunel Zenica, dužina 3,9 km, deonica Tarčin – Konjic, poddeonica Tarčin – Ivan, Lot 2, tunel Ivan, dužina 2 km, deonica Počitelj – Bijača, poddeonica Počitelj – Zvirovići, ukupne dužine 11,75 km.

U izgradnji je i prva faza brze puta Prača – Goražde (tunel Hranjen, dužina 5,5 km).

U idućoj godini u planu je završetak radova na sledećim deonicama: Klopče – Donja Gračanica, dužina deonice 5,8 km, Drivuša – Klopče, dužina deonice 2,3 km, Buna – Počitelj, dužina deonice 7,2 km. Osim navedenih deonica, u idućoj godini trebalo bi da bude u prometu i deonica Svilaj – Odžak.

Autoceste FBiH još 2017. godine završile su izgradnju deonice Svilaj – Odžak, u dužini od 10,7 km, ali puštanje u promet čeka završetak izgradnje mosta kod Svilaja, koji je u nadležnosti državnog Ministarstva prometa i veza te izgradnju graničnog prelaza između Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, koji je u nadležnosti Uprave za neizravno oporezivanje.

Na poddeonici Počitelj – Zvirovići izvođači radova uvedeni su u posed. U toku su pripremni radovi, izvode se radove na izradi pristupnih puteva.

U ovom trenutku Autoceste Federacije BiH osigurale su nove investicije vredne 1,68 mlrd EUR za 123,8 kilometra auto-puta.

Poznato je kako će proces povezivanja Mostara i Sarajeva deonicom od Konjica do Mostara s tunelom Prenj biti najzahtjevniji deo projektovanja i izgradnje Koridora. Kako gledate na ovaj veliki građevinski izazov?

- Mi smo već napravili korak napred u povezivanju ova dva značajna privredna centra nedavnim potpisivanjem ugovora za izgradnju tunela Ivan. Takođe smo objavili poziv za dostavu ponuda za izgradnju nastavka deonice Tarčin – Ivan.

Tunel Prenj vrlo je zahtevan projekt. Autoceste FBiH osigurale su 600 mil EUR za gradnju autoceste od Ovčara preko Konjica do Mostara, što uključuje i zahtevni tunel Prenj dužine 12 kilometara. Planirano je da izgradnja počne krajem 2020. godine i da traje šest godina.

Postoji li okvirni rok do kojeg bi Bosna i Hercegovina trebalo da ima potpuno izgrađen auto-put od Svilaja do Bijače?

- Prelomni objekat je tunel Prenj. Od onoga trenutka kada dodelimo ugovor za tunel Prenj, treba šest godina, a sve ostalo se može završiti. Potrebna nam je i podrška Vlade za to, od finansijskih institucija podršku već imamo. Mi se nadamo da ćemo proceduru završiti sledeće godine.

Jeste li zadovoljni s razinom naplate putarine na do sada izgrađenim kilometrima auto-puta?

- Služba naplate putarine beleži kontinuirani rast broja vozila na naplati, pa samim time i rast prihoda od naplate. Samo u 2018. godini prihod od naplate putarine iznosio je više od 41,2 mil KM, što je povećanje za 26% u odnosu na 2015. godinu. Osim ostvarenoga prihoda od naplate putarine, u Sektoru upravljanja i održavanja finansijski prihod ostvaruje se naplatom šteta, najmom optičke infrastrukture i najmom putnog zemljišta, pa je samo u razdoblju od 2016. do 2018. naknadama za korištenje putnog zemljišta ostvaren prihod od 1,329.102 KM, što je u odnosu na 2015. godinu u proseku godišnje više za 135%.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.