Izvor: Danas | Četvrtak, 29.10.2009.| 08:42
Izdvojite članak Odštampajte vest

Strani kapital spreman za izgradnju hidrocentrala u Srbiji - čeke se odluka države

Ukoliko studija izvodljivosti, koja je trenutno u izradi, donese pozitivne rezultate, već naredne godine trebalo bi da počne izgradnja dve hidroelektrane na reci Lim kod Prijepolja, koje bi bile prvi nezavisni pogoni za proizvodnju električne energije u Srbiji.

Kako za "Danas" objašnjava Nenad Radoja, potpredsednik kanadske kompanije "Reservoir capital", investicija kojom će započeti demonopolizacija u proizvodnom delu elektroprivrede (u ovom trenutku jedini proizvođač električne energije na ovim prostorima je Elektroprivreda Srbije) procenjena je na oko 150 mil EUR, a investitor je od Ministarstva rudarstva i energetike dobio dozvole za gradnju hidroelektrana Brodarevo 1 i Brodarevo 2, ukupne snage 48 megavata. S obzirom na to da su Kanađani među prvima dobili potrebne energetske dozvole za izgradnju velikih elektroenergetskih objekata, sasvim je izvesno da će biti i prvi koji će postati konkurent EPS-u.

Radoja ističe da "Reservoir capital" planira da do januara 2010. godine završi sve procedure za dobijanje građevinske dozvole. Hidroelektrane Brodarevo 1 i Brodarevo 2 biće locirane na Limu i svaka će imati godišnju proizvodnju od 90 gigavat-sati električne energije. Procenjuje se da će izgradnja oba objekta trajati oko četiri godine. Prema Radojinim rečima, ovih dana u Srbiji boravi petočlani bord direktora "Reservoir capital", koji će predstavnike vlade i lokalne samouprave Prijepolja upoznati sa najnovijim detaljima vezanim za projekte koje sprovodi. Radoja naglašava da je nedavno podnet zahtev za još jednu energetsku dozvolu za izgradnju hidroelektrane Vrutci na reci Đetinji kraj Užica, snage 32 megavata.

Bivša savetnica za energetiku u Vladi Srbije Zorana Mihajlović - Milanović ističe da među stranim ulagačima vlada veliko interesovanje za izgradnju elektroenergetskih objekata, posebno hidroelektrana, ali i drugih obnovljivih izvora energije.

- Kada je reč o tržištu proizvodnje električne energije, ono je zatvoreno i investitor koji prvi ili među prvima uđe na to tržište ostvariće dobar profit. Veliki problem, pored niske cene električne energije, jeste i to što država koči proceduru za donošenje potrebnih podzakonskih akata kako bi se donele mere koje bi ulagače, naročito u oblasti obnovljivih izvora, stimulisale da se odluče za izgradnju objekata u Srbiji. Stiče se utisak da EPS, odnosno država kao njegov vlasnik, u suštini ne želi konkurenciju u proizvodnom segmentu. Državni zvaničnici se na rečima zalažu za to, ali u praksi jasno se vidi bojazan od konkurencije. U slučaju dolaska novih učesnika na tržište, EPS bi morao da postane mnogo efikasniji, a za to bi ipak bilo potrebno određeno vreme - ističe naša sagovornica i dodaje da je uvođenje konkurencije u proizvodnji obaveza koju je Srbija prihvatila potpisivanjem ugovora o stvaranju Energetske zajednice Jugoistočne Evrope.

Bivši vršilac dužnosti ministra rudarstva i energetike Slobodan Ružić slaže se da se sa donošenjem podzakonskih akata kasni iz neopravdanih razloga, ali smatra da EPS ne strahuje od konkurencije.

- Do sada izdate dozvole za izgradnju elektroenergetskih objekata uglavnom su namenjene malim hidroelektranama, snage do 10 megavata, a izdato je svega nekoliko dozvola za veće objekte. S obzirom na to da je reč o malom proizvodnom potencijalu u odnosu na onaj koji poseduje EPS, državno preduzeće nema ni jedan razlog da se zabrine zbog konkurencije i u ovom trenutku se nikako ne može govoriti o stvarnoj demonopolizaciji tržišta proizvodnje električne energije. Do nje će u Srbiji doći prvenstveno izgradnjom velikih elektrana kakve su Kolubara B , Termolektrana Nikola Tesla B3 i Termoelektrana - toplana Novi Sad. Istina je da će EPS biti suvlasnik tih proizvodnih objekata, ali će se kao vlasnici pojaviti i strani strateški partneri kao nezavisni subjekti u proizvodnji struje. Ipak, nadležni bi trebalo da budu što efikasniji u izdavanju dozvola i usvajanju neophodnih akata - naglašava naš sagovornik.

Odlaganja

- Nedopustivo je da neophodni podzakonski akti koji regulišu oblast elektroenergetike još nisu doneti. Trebalo je da budu usvojeni prošle godine, pa je onda rok pomeren na 1.jul 2009. Međutim, i to je odloženo. Procedura se oteže u nedogled i u ovom trenutku o podzakonskim aktima najpre treba da se izjasni Vlada, pa će tek onda biti upućeni na razmatranje u Narodnu skupštinu. Dakle, kasnimo sa implementacijom preuzetih obaveza - kaže za "Danas" Zorana Mihajlović-Milanović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 29.10.09.)


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.