Izvor: eKapija | Četvrtak, 07.11.2019.| 14:29
Izdvojite članak Odštampajte vest

Tijana Maljković, PKS - Niko od nas nema izgovor da ne upozna svoju zemlju

Tijana Maljković
U današnje vreme kada živimo brzo i stres je postao naša neminovnost, svima nam je potreban neki izduvni ventil, beg od svakodnevnice. Zato bi svako od nas povremeno trebalo da otputuje negde na dan, dva, tri... Kratka putovanja i mini odmori lek su za dušu, ali i telo. Iz njih učimo, bogatiji smo za nove doživljajue i iskustva.

Srbija je puna skrovitih predela, zapostavljenih spomenika i građevina, istakla je u razgovoru za eKapiju Tijana Maljković, sekretar za turizam u Privrednoj komori Srbije.

- Niko od nas nema izgovor da ne upozna svoju zemlju, jer upravo na taj način produžavamo tu nit sopstvene spoznaje, divljenja precima, poštovanja istorije i kulturne baštine. Imala sam priliku da upoznam i sarađujem sa sjajnom grupom mladih ljudi, njih pet, koji se bave svojim potpuno drugim poslovima, a otkrivanje najlepših potencijala Srbije im je hobi. Zovu se Trippin Srbija i topla preporuka za sve nas je da pratimo njihovo putešestvije preko Instagrama i Facebook-a, da nam njihov kompas bude ideje za neki sledeći izlet.

eKapija: Koje su to popularne vikend destinacije u našoj zemlji?

- Brošura Turističke Organizacije Srbije pod nazivom "52 vikenda u Srbiji" nam je uvek dobro štivo tokom nedelje, kako bismo otkrili ideju gde se može otići za vikend sa porodicom i prijateljima. Što se mene lično tiče, ljubitelj sam Vojvodine gde su Perkov salaš, Banostor koji krije nekoliko malih vinarija, pa čak i jednu organsku, Salaš i Vinarija Zvonko Bogdan, zatim vinarija Šapat, Sremska Kamenica, odnosno Brežuljak ljubavi, Pećinci i Muzej hleba sa Deliblatskom Peščarom.... Sa druge strane bez daha ostavljaju i Uvac, Viminacium, Lepenski vir i ručak na Kapetan Mišinom Bregu. Ne smemo zaobići ni obilazak Mionice i kuće Vojvode Mišića, kao ni Tršić, verovatno najpoznatije selo u Srbiji. To nije samo rodno mesto jedne od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, već je i apsolutno najposećenije ruralno naselje u Srbiji, jedan je od prvih, pravih srpskih "brendova" kada je reč o turizmu. Nikada neću zaboraviti jednog vrlo neobičnog čoveka, domaćina po imenu Neša Druid koji u centru Niša ima kuću čaja, ali u suštini to je restoran sa svim namirnicama koje su od trave i biljaka, tako da se nude kobasice od trave, salate, kuvana jela i slično.

eKapija: Koje su prednosti Srbije kao turističke destinacije, a šta su nedostaci?

- Turizam čine prvenstveno ljudi, i to svi oni koji su u lancu ishrane, proizvodnje, trgovine i usluga. Srbija je zemlja koja ima zaista mnogo da ponudi, ističe se svojom istorijom i prirodnim lepotama kao egzotična destinacija, pogotovo prekookeanskim turistima, ali i velikim brojem manifestacija. U zvaničnom kalendaru događaja Turističke organizacije Srbije nalazi se preko 900 manifestacija koje promovišu kulturno nasleđe, običaje, stare zanate, modernu umetnost, muziku, sport, ali i povezuju kulturu sa ekonomijom.

Srbija se može pohvaliti porastom organizovanih događaja za preko 20% svake godine, od kojih su neki zaista postali brend i promovišu destinaciju svuda u svetu. Prednosti Srbije su gastronomska ponuda, emotivni doživljaj same destinacije, bogata kulturna baština, raznovrsnost nacionalnih manjina kao i običaja u Vojvodini, prirodne lepote. Ono što je možda i najbitnije jeste to što je Srbija celogodišnja destinacija i da sezonalnost ne utiče toliko na porast broja gostiju tokom zimskih ili letnjih meseci. Dostupnost same destinacije, a prvenstveno mislim na aerodrome Beograd i Niš i broj letova što nacionalne avio-kompanije, što drugih, kao i broj low cost letova koji se povećava svake godine vrlo utiče i na strukturu i broj gostiju koji dolaze.

Što se tiče nedostataka, možda možemo napomenuti da su to vizni režimi za neke zemlje na kojima se zaista vrlo ubrzano radi, ponuda banjskog turizma koja bi mogla postati prednost naše zemlje i infrastruktura u nekim delovima Srbije, koja otežava prilaz nekim kulturno istorijskim objektima tokom cele godine.

eKapija: Gde se kriju još neiskorišćeni potencijali kada je reč o razvoju turizma u Srbiji?

- Nova tržišta na kojima krećemo sa promotivnim kampanjama su Kina, Indija, Japan, Indonezija, Ujedinjeni Arpaski Emirati i Sjedinjene Američke Države. Privredna Komora Srbije zadužena je da i naše smeštajne kapacitete, kao i sve činioce turističke industrije, pripremi za nove goste, odnosno nove kulture i navike koje nam uskoro pristižu sa novih tržišta. Sve to uz dodatne edukacije, adaptiranje na svetske standarde, kao i pripremanje novih paketa koji se moraju ponuditi stranim gostima.

Takođe, najveća popunjenost hotelskih kapacitete u Srbiji je od ponedeljka do četvrtka, što nam govori da je struktura gostiju i dalje vezana za poslovne posete. Potencijal za Srbiju je generalno vikend ponuda na kojoj treba i dodatno da se radi. To predstavlja dodatnu vrednost kako za naše domaće goste koji će vikednom obilaziti Srbiju, tako i za poslvne koji uvek mogu da produže svoj boravak.

Prateći svetske trendove i prirodne lepote, Srbija ima i veliki potencijal za razvoj Glampinga - glamuroznog kampovanja, odnosno smeštaja koji je kategorizovan sa pet ili sedam zvezdica, u prirodnom ambijentu, uz konzumiranje isključivo lokalnih proizvoda i standardizaciju usluga na svetskom nivou.

Ono što je možda manje poznato jeste činjenica da je Srbija svrstana u prvih 10 zemalja sveta kao destinacija za digitalne nomade, odnosno turiste koji provode u određenom mestu provode od tri do šest meseci. Mesto u Srbiji koje je napravilo svetsku reklamu za našu zemlju je Mokrin House.

eKapija: Koji su to problemi koji muče privrednike u oblasti turizma? Na koji način se mogu rešiti?

- Veoma visok stepen razvoja turizma i ugostiteljstva koji je dosegnut u ovom trenutku, kao i postojeće regulative Evropske unije, regulative razvijenih turističkih zemalja, kao i zahtevi privrede, doprineli su tome da se ove dve privredne oblasti sistemski regulišu sa dva zakona - Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Posebno treba istaći da se zakonom o ugostiteljstvu po prvi put predviđa uvođenje centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (E-turista), kao jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem, koji sadrži sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj, preko koga se vrši njihova evidencija i unose drugi podaci proistekli iz obavljanja turističkih delatnosti, kao i uspostavljanja elektronskog sistema prijave i odjave turista. Dobijeni podaci o turistima omogućiće kreiranje fokusiranije marketinške politike, ali i preciznije statističko praćenje domaćih i stranih turista.

Takođe, predloženim zakonom uvode se znatne olakšice fizičkim licima, pružaocima usluga smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva. Naime, ukida se dosadašnja obaveza pružanja usluga preko posrednika, uvode se paušalno plaćanje boravišne takse i druge olakšice. Propisuje se i da će se svako izdavanje smeštaja na period kraći od 30 dana smatrati pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja. Naravno, ove izmene pratiće u paketu i sinhronizovane Izmene i dopune zakona o porezu na dohodak građana Ministarstva finansija kojim se predviđa uvođenje paušalnog plaćanja poreza na osnovu broja raspoloživih ležajeva i kategorije turističkog mesta. Cilj je da se smanji siva ekonomija, a da što više ugostitelja ove kategorije rade nesmetano, u afirmativnom poslovnom okruženju, ali i u skladu sa zakonom.

eKapija: Da li imate podatak o tome koliko su kompanije spremne za organizovanje tim bildinga za svoje zaposlene? Da li imamo šansu za razvoj te "biznis " grane u turizmu?

- Team building, odnosno (MICE - Meetings, incentives, conferences and exhibitions) kongresni turizam je najbrže rastuća grana turizma prema statistici Svetske Turističke Organizacije. Razvoj kongresnih centara kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Zlatibor i Palić, doprinelo je tme da Srbija bude u prvih 45 destinacija u svetu po atraktivnosti za organizaciju kongresa.

U prethodnih osam godina tržište Beograda karakteriše snažan razvoj hotelskog sektora, pogotovo hotela sa četiri i pet zvezdica, i to iz međunarodnih lanaca. Ovo jasno pokazuje da je segment poslovnog i kongresnog gosta glavni target Beograda.

I ostatak Srbije veoma je za organizovanje tim bilding programa koji traju jedan ili dvadana. Kulturu i naviku organizovanja ovakvih programa uglavnom imaju strane kompanije ili veće korporacije, a cilj je umrežavanje sektora, saradnja među zaposlenima, jačanje timskog duha i upoznavanje karakteristika zaposlenih u različitim situacijama. Upravo zbog ovih razloga Srbija ima prednost zbog prirodnih lepota i svake godine sve više kompanija, sada već i manjih, organizuje za svoje zaposlene radna druženja. Zbog budžeta, tu se može svrstati i organizovanje radnih doručaka.

Ne postoji zvaničan podatak o broju kompanija koje organizuju tim bildinge, ali je porast značajan. Organizacijom ovih događaja uglavnom se bave DMC firme (destination management company), koje se bave i organizacijom kongresa. Ukoliko su firme manje, sa skromnijim budžetom, onda se same snalaze.

eKapija: Koliko je značajan marketing za prepoznavanje nekog mesta kao turističke destincaije? Kako privrednici u turizmu mogu na najbolji način promovisati svoju ponudu?

- Živimo u digitalnoj sferi i apsolutno svaka vidljivost na društvenim mrežama je jako bitna. Svaka destinacija ima svoj brend, kao i strategiju razvoja i marketing plan, koji uglavnom sprovode nacionalne turističke organizacije, ali u saradnji sa lokalnim. Kampanje koje svake godine imaju svoju temu, target publike kao i tržišta gde će se oglašavati i promovisati, sprovode se u saradnji sa privatnim sektorom, odnosno hotelskim lancima, turističkim agencijama, kulturnim institucijama, nacionalnom avio-kompanijom, aerodromima, autobuskim prevoznicima i organizatorima značajnih događaja. Uvezanost sajtova, profila na društvenim mrežama kao i posete blogera imaju ogroman uticaj na vidljivost neke destinacije ili festivala. Samim tim vrlo je bitno da sve institucije sarađuju, što zbog budžeta, što zbog tajminga i stila promocije, kao i komunikacije događaja, termina i ponude same destinacije.


Srbija u brojkama

eKapija: Šta nam govore brojke? Kakva je situacija u Srbiji kada je reč o turizmu?

- Turizam je živa grana industrije i svaka promena, od meteorološke do privredne, vidno utiče na dnevni protok turista, manifestacije, broj letova. Razvoj same destinacije zavisi od ekonomske stabilnosti same zemlje i regiona. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Republici Srbiji boravilo je ukupno 3.085.866 turista, što je za 12% više u odnosu na 2016. godinu. U 2017. godini ostvareno je ukupno 8.325.144 noćenja, što je 11% više u odnosu na 2016. godinu). U prvih pet meseci 2018. zabeleženo je 1.239.205 dolazaka turista (porast od 11% u odnosu na 2017.), broj njihovih noćenja iznosio je 3.365.005 (porast od 12,2% u odnosu na 2017. godinu).U periodu januar-septembar 2019. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 2.835.015 turista, što je za 6% više u odnosu na isti period 2018. godine, od čega je domaćih bilo 1,431.342, a inostranih 1,403.673. U prvih devet meseci ove godine ostvareno je i 6% više noćenja nego u istom periodu 2018. (ukupno 7.897.826). Po broju ostvarenih noćenja, domaći turisti u periodu januar-septembar 2019. godine, najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji (644.541 noćenja, što je 10% više u odnosu na isti period 2018. godine), zatim slede Zlatibor, Sokobanja, Kopaonik, Beograd, Tara… Inostrani turisti u periodu januar-septembar 2019. godine najviše su boravili u Beogradu, zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Kopaonik... Od inostranih zemalja, najveći broj noćenja u prvih osam meseci ove godine ostvarili su turisti iz BiH (224.280 noćenja, što je 13% više u poređenju sa istim periodom prošle godine), zatim slede turisti iz Kine, Crne Gore, Turske i Rusije.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.