Za papire na crno i do 500 EUR - pad izlazaka kamiona iz Srbije 20%, a ulazaka 24%

Pad proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene u ovoj godini teško je pogodio firme koje se u Srbiji bave transportom robe, a prema podacima Uprave carina, pad prometa u odnosu na prvih devet meseci prošle godine, kreće se od 20% kada je reč o izlazu vozila, do 24% kada je reč o broju ulazaka kamiona u zemlju.

Problem je još očitiji kada se u obzir uzme struktura kamiona koji krstare našim drumovima, jer je broj stranih prevoznika povećan posle odluke da se i za njih primenjuje isti cenovnik putarine kao i za domaća vozila. Ali, osim nedostatka poslova, domaći špediteri tvrde da ih pogađa i nedostatak transportnih dozvola, koje je lakše naći na crnom tržištu nego u redovnoj proceduri.

Prema zvaničnim podacima, u prvih devet meseci ove godine u zemlju je ušlo ukupno 549.941 vozilo (183.236 domaćih i 366.705 stranih) dok je na izlazu carinsku proceduru prošlo 494.012 kamiona (162.965 domaćih i 331.047 stranih). U istom periodu prošle godine promet je bio daleko veći jer je na ulazu u zemlju evidentirano 726.001 vozilo (220.835 domaćih i 505.166 stranih) dok je iz zemlje izašlo 616.799 kamiona (190.341 domaći i 426.458 stranih). Zabunu na prvi pogled može da izazovu podaci Javnog preduzeća "Putevi Srbije", prema kojima promet na deonicama sa naplatom putarine nije smanjen, ali Željko Lesić iz Republičkog zavoda za statistiku, objašnjava da je do toga došlo jer je saobraćajna policija u ovoj godini teretnjake preusmeravala na autoput, štiteći tako lokalne deonice od oštećenja.

- U drumskom teretnom saobraćaju nije došlo do značajnijeg pada, jer je taj vid prevoza u izvesnoj meri amortizovao zastoje u železničkom transportu, koji je u jednom periodu bio zaustavljen na deonicama oko Smedereva, zbog čega je do sada zabeležio pad od oko 60%. Da nije bilo tog korektivnog faktora, pad bi bio očigledniji, naročito u domaćem saobraćaju - kaže Lesić.

Međutim, kada je reč o domaćim transporterima, situacija je mnogo složenija, jer se na njihove rezultate značajno odražava pad proizvodnje i izvoza.

- Nedostatak poslova teško je pogodio firme koje se bave međunarodnim transportom robe, a ukupan prihod koji je u toj grani prošle godine iznosio oko 500 mil EUR, u 2009. će biti prepolovljen. Sa takvom realizacijom gotovo da sva preduzeća rade "na nuli" ili sa malim pozitivnim bilansom, a to nije dovoljno da bi se pokrili ni tekući poslovi niti rate za otplatu novih kamiona koje je većina firmi uzela na lizing za rad na evropskim drumovima. Posledice su nepremostive, mnoga preduzeća već sada imaju blokirane račune, a većina njih će do kraja godine najverovatnije otići u stečaj. Naravno da će vlasnici osnovati nove firme, ali takav sistem ne omogućava brzi oporavak grane i preostaje nam jedino da čekamo da prođe kriza ili da se broj privrednika u grani prepolovi - kaže za "Danas" Neđo Mandić, predsednik Udruženja za međunarodni transport.

Osim toga, poslovanje domaćim firmama otežava i strahovit pad cena usluga, ali i godinama prisutni problemi sa međunarodnim dozvolama za prevoz robe. Iako broj dozvola za srpske prevoznike nije smanjen jer se godišnje izda i do 300.000 (koliko je distribuirano i pre dve decenije za teritoriju cele bivše Jugoslavije), na tržištu vlada nestašica. Do potrebnih papira najlakše je doći kroz sive kanale.

Sagovornik Danasa, koji je želeo da ostane anoniman, pojašnjava da svaki prevoznik, kako bi što brže reagovao kada iskrsne posao, voli da ima "u šteku" sve vrste dozvola, od "centovih" koje su univerzalne, do pojedinačnih za destinacije poput Italije ili Grčke, koje su tradicionalno deficitarne.

- Ali, većina tih dozvola ostane neiskorišćena, dok prevoznici koji imaju izgleda za veće ugovore, ne mogu da ih obezbede legalno. Nestašice se i veštački stvaraju, pa je tako izdato oko 10.000 dozvola za Rusiju, ali samo 2.000 za Ukrajinu, kroz koju mora da se prođe, pa desetak firmi koje "rade" rusko tržište često moraju dodatno da izdvoje od 300 do 500 evra, koliko na crnom tržištu staje komplet za tu destinaciju. Crno tržište dozvolama najjednostavnije bi bilo eliminisano kada bi carinska procedura obuhvatila i izdavanje dozvola za transport, ali ta mogućnost nikada nije ušla u ozbiljnije razmatranje - kaže sagovornik "Danasa" i dodaje da Ministarstvo za infrastrukturu nikada nije objavilo spisak firmi koje nisu iskoristile dobijene dozvole, a logična pretpostavka je da većina njih trguje tim papirima.

Turci ostali verni Srbiji

- Kada je reč o tranzitu, trasu kroz našu zemlju zadržali su uglavnom turski kamioni, kojima je to i dalje najkraći put do odredišta, kao i tok koji ide prema Italiji, dok je transporterima koji idu u ostale zemlje Evrope mnogo jednostavnije da se kreću preko Bugarske i Rumunije jer imaju samo jedan carinski pregled na ulasku u EU, a potom do cilja putuju bez zastoja - kaže Željko Lesić iz Republičkog zavoda za statistiku.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 26.10.09.)