Konferencija Švajcarsko-srpske trgovinske komore: Suština dualnog obrazovanja - Praksa je novac

"Dualno obrazovanje u Srbiji 2019: uloga privatnog sektora" naziv je konferencije kojom se završila nedelja dualnog obrazovanja, organizovana pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije.

Upravo je švajcarski sistem bio jedan od polaznih modela dualnog obrazovanja prilagođenog uslovima Srbije.

Domaćini i gosti razgovarali su o potencijalima koje ovaj način obrazovanja pruža srpskom društvu, a posebna pažnja bila je posvećena ulozi kompanija, kako velikih, tako i srednjim i malih.

Majo Mićević, predsednik Švajcarsko-srpsko trgovinske komore, istakao je da nikada nije bilo jednostavnije nešto proizvesti, ali isto tako nikada nije bilo teže prodati.

- Zbog toga su važni mladi ljudi, koji razmišljaju "van kutije", koji su obrazovani i spremni da primenjuju nove tehnologije - istakao je Mićević.

I na ovoj konferenciji, kao i na onoj o iskustvu nemačkih kompanija bile su prisutne Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje, kao i Mirjana Kovačević, direktorka Centra za dualno obrazovanje PKS.

Grujićeva je istakla da je dualno obrazovanje šansa da se mladi zaposle odmah nakon školovanja. Istakla je da je akcenat na veštini upravljanjem znanjem, te da je uz teoriju veoma važno učenje kroz rad.

- Filozofija obrazovanja mora da postane filozofija života. Potrebno je motivisati decu da stiču znanje i vratiti im radost obrazovanja, pokazati im da ne uče samo za ocenu. Trenutno imamo 35 dualnih profila za šest područja rada u različitim regionima - istakla je ona.

Da je sistem o dualnom obrazovanju tek u povoju, te da nije lako "izbrisati" sistem koji je nekada postojao, nego ga je potrebno priagoditi, rekla je Mirjana Kovačević. Kako je navela, još uvek je škola u fokusu, kada je reč o nastavnom planu i programu, ali će i kompanije morati da pronađu svoje mesto.

- Tako smo u saradnji sa sedam kompanija oformili program tehničar za špediciju i logistiku. Ideja je da se učenik veže za jednu kompaniju i da tu stekne sva neophodna znanja - navela je Kovačevićeva.

Naglasila je i da su ugovori za angažovanje đaka rađeni prema primeru kompanije Inmold Plast iz Požege, za koju je istakla da je pravi primer javno-privatnog partnerstva.

To je pojasnio mentor i instruktor đacima u ovoj kompaniji Tomislav Miletić. Naveo je da oni od 2011. godine sarađuju sa školom. Na početku su imali 12 đaka, a sada je interesovanje udvostručeno, pa i prevazilazi taj broj.

- Naš vlasnik je prepoznao da će na ovaj način dobiti kvalitetnu i kvalifikovanu radnu snagu. Imali smo razumevanje i od strane lokalne samouprave, kao i od škole, a podrška nam je bio i GIZ. To je rezultovalo da đaci rade u prijatnom okruženju, sa onima koji vole rad sa decom i imaju osećaj za posao. Sada učenici sami dolaze da nas pitaju da li mogu da se priključe - kaže Miletić.

Naveo je da bi za privredu bilo povoljije da same kompanije biraju đake, u skladu sa svojim potrebama, ali je Mirjana Kovačević pojasnila da, prema trenutnom sistemu, đaci moraju prvo da upišu školu, pa da onda odlaze u kompanije sa kojima škola ima ugovore.

Žan Luk Oš (Jean-Luc Oesch), otpravnik poslova u Ambasadi Švajcarske u Beogradu, istakao je da Srbija kroz dualno obrazovanje može da reši pitanje kadrova koji nedostaju, a koje zahteva privatni sektor.

- U Švajcarskoj privreda ima mogućnost da bira profile koji su u ponudi. Đaci dobijaju platu, a potom i zaposlenje. Obrazovanje je faktor za obezbeđivanje inovativnosti - kaže Oš.

Ursula Renold iz Švajcarskog ekonomskog instituta pojasnila je da đaci u ovoj zemlji tri do četiri dana idu na rad u kompanije, koje koriste najnovije tehnoligje, a jedan do dva dana provedu u školi. Teorija i praska su povezane i jedno bez drugog ne funkcionišu.

- Tržište u Švajcarskoj sve više traže radno iskustvo. Na ceni su meke veštine (soft skills), poput timskog rada, rada pod pritiskom, kreativnosti, relevantnosti, proaktivnosti, analitičkog razmišljanja i tako dalje. Ono što je važno, đaci nisu jeftina radna snaga, oni se školuju, stiču znanje i za to primaju naknadu 20% od plate poptuno obučene osobe - rekla je Renoldova.

Mašinska i elektro-tehnička industrija donosi veliku zaradu Švajcarskoj, a ujedno i zapošljava mnogo ljudi. Kada je reč o praktikantima, njih je čak 20.000, pa je ova oblast lider u dualnom obrazovanju.

Swissmem je udruženje koje se bavi pomenutim oblastima i koje funkcioniše prema VET sistemu dualnog obrazovanja. Neki od profila su inženjer mehatornike, inženjer elektronike, inženjer tehnologije dizajna i tako dalje.

- Program je osmišljen da bude privlačan i atraktivan za mlade ljude. Imaju priliku da usavršavaju veštine, a mnogo više počinje da se uči sa različitih platformi, nego "sa papira". Posebno radimo na osnaživanju devojčica u ovoj oblasti, kao i u uključivanju roditelja. Najvažnije je da shvatimo: praksa je novac - istakako je Artur Gletli (Arthur Glättli), generalni direktor VET odeljenja Swissmem.

Aleksandra Kekić