Izvor: Deutsche Welle | Petak, 18.10.2019.| 09:43
Izdvojite članak Odštampajte vest

Pomorski saobraćaj spaja svetsku privredu, a zagađuje - Ko će to da plati?

(Foto: Plume Photography/shutterstock.com)
Brodski prevoz ima ključnu ulogu u svetskoj privredi, a on znatno zagađuje prirodnu sredinu. Početkom 2020. godine na snagu stupaju nove odredbe koje će brodske kompanije koštati mnogo novca.

Ako je novac gorivo ekonomije, onda su brodovi središnje transportno sredstvo svetske trgovine. Prema navodima Međunarodne organizacije za pomorsku plovidbu (IMO), tijelu UN-a koje je zaduženo za regulisanje globalne plovidbe, više od 90% svetske trgovine se odvija pomorskim putem. To je najjeftiniji, ali i ekološki najrazorniji način prevoza robe i sirovina po svetu.

Prema studiji IMO-a o štetnim gasovima iz 2014. godine, sektor pomorskog transporta godišnje u atmosferu "ispusti" oko 940 miliona tona CO2, što je oko 2,5 % globalne emisije štetnih gasova u svetu.

Ali, postoji još jedan veliki ekološki problem koji stvara industrija, a to je količina opasnog sumpor-dioksida (SO2) koji sadrže izduvni gasovi brodova. Zbog korišćenja jeftinog lož-ulja slabijeg kvaliteta koje sadrži sumpor, na brodove otpada 13% ukupne svetske emisije SO2.

Zato bi novi propisi o ograničenju emisije štetnih gasova u brodskom saobraćaju, koji stupaju na snagu 2020, mogli drastično da se odraze na ovu branšu. Efekat neće biti samo ekološki: samo zbog pratećih troškova i razmera zavisnosti kompanija od pomorskog transporta, posledice bi mogla da osetiti celokupna svetska privreda.

Od 1. januara 2020, brodovi bi, prema novim pravilima IMO-a morali da smanje emisiju SO2 za više od 80 %. Za to postoji čitav niz mogućnosti: od instalacije tehnologije kojoj nije potreban sumpor, pa do kompletnog odustajanja od goriva dobijenog od sirove nafte. No, kojim god se putem bude krenulo, na kraju će pomorska branša biti suočena s velikim troškovima.

Još u maju, jedan menadžer američke brodske kompanije Star Bulk Carriers rekao je za Financial Times da ga je instalacija aparata za pročišćavanje izduvnih gasova na 100 brodova koštala 170 mil USD.

Prema najnovijoj studiji pokrajinske banke Baden-Württemberga (LBBW), novi pomorski propisi će finansijski opteretiti kompletnu svetsku privredu. Per-Ola Hellgren, jedan od autora studije, strahuje da bi globalni rast svetske privrede 2020. mogao biti "osetno manji", jer su tehničke intervencije na motorima starijih brodova skupe i mnoge brodske kompanije su nedovoljno pripremljene za nove odredbe.

Hellgren prenosi da će kombinacija većih troškova transporta pri smanjenju transportnih kapaciteta stvoriti nepovoljno globalno privredno okruženje, a ono već sada trpi štetu zbog trgovinskog spora SAD-a i Kine, ali i zbog drugih trgovinskih konflikata.

Preduzeće za energetski konsalting S&P Global Platts sprovelo je studiju u kojoj se troškovi koje će doneti promena pravila za pomorski saobraćaj procenjuju na bilion dolara, i to samo u prvih pet godina po stupanja na snagu.
(Foto: Federico Rostagno/shutterstock.com)
Novo ograničenje emisije SO2 od 2020. je deo velike inicijative IMO-a sa ciljem da se u brodskom saobraćaju emisija štetnih gasova smanji za najmanje 50% do 2050. godine – u odnosu na brojke iz 2008.

No, predstojeća mera se odnosi samo na emisiju sumpora. Još nema delotvornih mera za smanjenje emisije CO2 – njih je teže sprovesti. Treba dodati i da mnoge brodske kompanije nisu spremne na promene. Brodovi koriste najprljaviju naftu, onu koja ostaje pošto se iz sirove nafte u rafinerijama izdvoje kvalitetniji proizvodi poput benzina.

Koncerni poput najvećeg svetskog prevoznika kontejnera Maersk su uspešni upravo zbog uštede usled korišćenja goriva u kojem je velika količina sumpora. Danska kompanija procenjuje da će je prelazak na čišća goriva koštati dve milijarde dolara godišnje.

Sada se postavlja i pitanje: koliki deo troškova će kompanije prebaciti na svoje klijente?

Procjenjuje se da sumpor-dioksid sadrži koncentraciju fosfora koja je više od 3.500 puta veća od količine dizel-goriva zbog koje je došlo do dizel-skandala sa Folksvagenom.

Studija koja je 2018. objavljena u časopisu Nature, pokazuje da zagađenje vazduha koje prouzrokuju brodovi dovodi do 400.000 smrtnih slučajeva godišnje, od raka do bolesti srca i krvnih sudova. Istraživanja su pokazala da bi povećanje upotrebe goriva s malom količinom sumpora moglo smanjiti broj smrtnih slučajeva za trećinu. Studija prenosi i da 200 najvećih brodova na svetu proizvodi istu količinu sumpora kao i svi automobili sveta.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.