Izvor: eKapija | Četvrtak, 17.10.2019.| 14:52
Izdvojite članak Odštampajte vest

BuildUp 2019 - Građevinarstvu neophodna digitalizacija, kako bi uhvatilo korak sa drugim industrijskim granama (FOTO)

Vedran Jukić
Konferencija BuildUp 2019, koju je prvi put organizovao portal Gradnja, okupila je profesionalce i entuzijaste iz oblasti arhitekture, građevinarstva i prodaje nekretnina. Akcenat je bio na četvrtoj tehnološkoj revoluciji, jer digitalizacija sve više prodire i u ove oblasti.

Koliko se zapravo nove tehnologije primenjuju u svakodnevnom projektovanju govorilo se na prvom panelu konferenije pod nazivom "Vrli novi BIM svet", koji je ukazao na značaj BIM (Building information modeling) softvera.

Reč je o softverima koji predstavljau geometriju, ali i prostorne odnose, elemente koji će biti građeni, njihov broj, strukturu, projekciju instalacija i tako dalje. Reč je o 3D modelovanju, koje automatski registruje svaku promenu koja se unosi. To umnogome ubrzava proces rada, ali ga čini i preciznijim, kako u pogledu projektovanja, tako i u pogledu specifikacije troškova.

Osim samog objekta, BIM softveri omogućuju i modelovanje pojedinih delova objekta, koji se uklapaju u celinu. Tako precizne informacije dobija izvođač radova, ali i podizvođači, kao na primer oni koji će biti zaduženi za instalacije, vodovod, kanalizaciju i tako dalje. Ovo može da im koristi i kasnije, kada dođe do kvara, jer na osnovu projekta lako mogu da utvrde o čemu je reč i gde se problem nalazi.


BIM kao alat za pomoć

Marko Dabrović, osnivač 3LHD studija iz Zagreba, podelio je iskustva svog tima o velikim projektima koje su radili, kao što su hotel Lone u Rovinju, Centar Zamet u Rijeci, privatna kuća u Dubrovniku i tako dalje.

- Osmislili smo i sopstveni softver POT, koji nam ukazuje na profitabilnost projekta. Sadrži specifikacije sa opisom materijala i opreme, uz troškovnik. Kako nam je cilj apsolutna preciznost, koristimo Point Cloud. Na osnovu tog snimka pravimo model u Archicadu. Koristimo i Lidar, koji snima geometriju terena, pa možemo tačno da utvrdimo model na kome će se graditi objekat. Imamo i javnu platformu Volume 3 collaboration, gde se na jednom mestu nalaze svi projekti, dokumentacija, zadaci - rekao je na uvodnom predavanju Dabrović.

Napomenuo je da je za arhitektu najvažnije da ima viziju kako će objekat izgledati i posle dužeg perioda, jer gradnja nekih objekata počinje tek godinama nakon završenog projektovanja.

Igor Peško, član Upravnog odbora BIM Srbija, istakao je da je potrebno uhvatiti korak sa drugim industrijskim granama, jer 57% aktivnosti ne donosi vednost realizaciji građevinskog projekta. Smatra da je alat za pomoć BIM i dodaje:

- Proces digitalizacije trebalo bi da uključi što širi krug učesnika. To ni trebalo da budu: državne institucije, javna preduzeća, univerziteti, fakulteti, međunarodne grupe, privatni sektor i stručna udruženja.

Sa Peškom se slaže i BIM menadžer Zoran Petrović i firme ArtifexPro koji napominje da, ako želite da ostanete konkurentni u oblasti projektovanja, morate promeniti sistem rada:

- Potrebno je raditi jednoobrazno, prema unapred definisanim procedurama. Na početku je potrebno utvrditi "BIM execution plan". Potom biti promišljen i uneti što tačnije i preciznije informacije. Potrebno je obezbediti računare bolje specifikacije, kao i pažljivo odabrati tim, koji će raditi po BIM principima, kako bi se izbegli zastoji.

Dodaje i da je veoma važno odabrati pravi softver, te da se najčešće koristi Revit.
BIM softveri

- Implementacija BIM softvera nije trka na 100 metara, nego maraton - napominje Petrović.

Bojana Cicmil iz kompanije Hörmann, kao diplomirani inženjer arhitekture sarađuje sa projektantima. Kako kaže, cilj podrške je da se izbegnu greške i nepotrebni troškovi. Zbog toga su na svom sajtu obezbedili program za arhitekte, koji može da se koristi onlajn i oflajn.

- U arhivi se nalaze DWG i BIM formati vrata, koji su sortirani prema nameni. Omogućeno je njihovo preuzimanje, prilagođavanje i mplementiranje u projekat, čime se štedi vreme i pojednostavljuje upotreba - pojasnila je Cicmil.

Žolt Ivanovič iz novosadske kompanije hiCad, koja se bavi distribucijom i implemetacijom BIM tehnologije, rekao je da projekti danas u 72% probijaju budžet, a u 70% procenata kasne. Zbog toga je potrebno primeniti BIM softvere, koji menjaju princip rada.

- Ono što se ovim postiže meri se sa 22% kada je reč o uštedi. Ipak, potrebno je da se država više uključi, jer mora da stvori okvir u kojem će se ove tehnologije uvesti - kaže Ivanovič.

Istakao je i da se Arhicad softver koristi u više od 108 zemalja i da ima preko 200.000 korisnika. Korisnicima je uz ovaj softver dostupan besplatno i Twinmotion.

Konsultant iz Graphisofta Gordana Radonić istakla je važnu činjenicu da je rast produktivnosti u građevinarstvu za 70 godina svega 6%. Zbog toga smatra da je važna upotreba novih tehnologija, kao što je algoritamski dizajn.

- Na ovaj način možemo da analiziramo projekte i da optimizujemo proces. Zbog toga se koriste Rhinoceros, softver za modelovanje slobodnih formi, kao i Grasshopper za vizuelno programiranje, kao i njihova konekcija - kaže Radonićeva.

Napominje da je cilj kreiranje logike koja se upotrebljava u analizi okruženja, za robotiku, 3D štampu, parametarsko inženjerstvo.
Iz prelaska iz faze u fazu gube se informacije

- Važna je optimizacija procesa, jer se u prelasku iz faze u fazu gubi mnogo informacija - ističe Gordana Radonić.

Panel je zatvorio Vedran Jukić iz studija SODAArhitekti iz Zagreba, koji je predstavio projekte letnje pozornice u Opatiji, Rimac automobili campus, hotel Marko Polo Royal na Korčuli i tako dalje. - BIM je moguće koristiti i za male projekte. Omogućava da se kontroliše svaki detalj: opremu, rasvetu, instalacije, viseće konstrukcije i tako dalje. Važno je shvatiti da je ovo alat koji se koristi za promišljanje arhitekture, da bi se dobila što kvalitetnija arhitektura i dokumentacija, kao i da se kontroliše i ubrza ceo rad - rekao je Jukić.


Digitalni komfor - promene su moguće

Drugi panel "Proptechom ću te, proptechom ćeš me" bio je posvećen digitalnoj tehnologiji u prodaji i posredovanju nekretnina, dok je treći bio rezervisan za pametne sisteme i internet stvari, odnosno pametne tehnologije koje se primenjuju u projektima, na gradilištima i u domovima.

Stevan Ćulibrk iz kompanije Velux predstavio je koncept Velux Active u digitalnom domu. Reč je o održavanje dobrog kvaliteta vazduha u prostorijama u kojima boravimo. Kako kaže sagovornik eKapije, benefite zdrave unutrašnje klime ne možete da vidite, ali možete da osetite: imate više energije, dišete bolje i spavate bolje.

- Velux Active obezbeđuje automatsku kontrolu unutrašnje klime, uzimajući u obzir tri parametra: temperaturu, vlažnost vazduha i nivo CO2. Sistem automatski reguliše otvaranje i zatvaranje krovnih prozora, unutrašnjih i spoljašnjih roletni pružajući vam prijatan ambijent i zdravu unutrašnju klimu - kaže Ćulibrk.

Dodaje da se upravljanje sistemom obavlja preko mobilnog telefona, skidanjem besplatne aplikacije, tako da u svakom trenutku i na bilo kom mesti možete videti u kom se položaju nalaze vaših krovni prozor i roletne, kao i temperaturu, nivo vlažnosti vazduha i CO2 u svakoj prostori. Aplikacija daje mogućnost i glasovnog upravljanja krovnim prozorima.

Napominje da je tržište pametnih kuća, koje nude rešenja za povezivanje kućnih električnih uređaja na internet, u brzom porastu. Predviđanja su da će tržište pametnih kuća u svetu do 2022. godine porasti na oko 53,45 mlrd USD.

- Digitalizacijom rada krovnih prozora, kako bi se automatski poboljšala klima u zatvorenom prostoru, inteligentnom domu dajemo dimenziju zdravlja i prijatnog ambijenta - kaže Ćulibrk.

O temi "Digitalni komfor" govorio je i Milutin Mitrović iz kompanije Schneider Electric, koja je kreirala EcoStruxure rešenja, o kojima smo pisali u zasebnom tekstu.

Mitrović je za eKapiju rekao da, dok kompanije razmatraju mogućnosti za transformaciju objekata u "smart buildings", odnosno pamete zgrade, trebalo bi da obrate posebnu pažnju na tri ključna aspekta planiranja pametnih rešenja i tehnologija u zgradarstvu:

- Najvažniji aspekt na duži rok je tehnološka integracija i interoperabilnost. Potrebna je da bi različiti uređaji i sistemi bili proširivi, prilagodljivi i sposobni da se integrišu sa Building Energy Management System-om (BEMS). Investitori/krajnji korisnici treba da budu spremni za širenje sistema u budućnosti kako se pojave nove tehnologije i mogućnosti. Tu je i potreba za analizom podataka u pametnim zgradama - dok napredni BEMS može da sakuplja, filtrira i prevodi velike količine podataka radi pružanja konkretnih uvida, rukovodioci objekata i ostali zaposleni trebalo bi da budu obučeni za analizu relevantnih podataka, kako bi mogli da donose adekvatne odluke u cilju povećanja efikasnosti.

Napominje i da je u digitalnom svetu veoma važna bezbednost, odnosno cybersecurity i privatnost podataka, pa bi korisnici trebalo da koriste platformu za pametne zgrade, koja je dizajnirana u skladu sa cybersecurity standardima.

Na pitanje na koji način se određuje koje rešenje je odgovarajuće za kog klijenta, Milutin Mitrović kaže da veliki uticaj na to da li će zgrada biti pametna ili ne danas ima projektant elektroenergetike ili automatike, kao i krajni korisnik koji, naravno, može da zahteva određen nivo pametne zgrade.

- Faktori kao što su površina objekta, kompleksnost objekta, broj povezanih uređaja i sistema, predviđena potrošnja energenata i budžet utiču na kreiranje optimalnog rešenja za investitore ili krajnje korisnike. Schneider Electric-ova EcoStruxure Building "smart building" platforma, bazirana na Internet of Things (IoT) tehnologijama, povezuje BEMS sa različitim sistemima, uređajima i uslugama koje omogućavaju korisnicima da proaktivno prate, mere i kontrolišu (lokalno i na daljinu) sve podatke o zgradi i IT sistemima - pojašnjava sagovornik.

Govornik je bio i Bojan Petković iz kompanije PlanRadar, o čijoj aplikaciji više možete saznati u posebnom tekstu. Ovom prilikom istakao je za naš portal da je PlanRadar univerzalna apliakcija, što je jedna od tajni njene uspešnosti.

- Problemi u komunikaciji, upravljanju dokumentacijom, zadacima i nedostacima su globalno jako slični i sa njima se susreći svi učesnici na projektima širom sveta. Kako bi klijentima bilo olakšano korišćenje, PlanRadar je moguće koristiti na lokalnom jeziku i uz lokalnu podršku, tako da klijent na svom putu promena nikada nije sam. Naravno, čak i ako kompanije već imaju različite postojeće sisteme, kao što je npr. ERP, PlanRadar je moguće integrisati putem API integracije - kaže Petković.

Čak 90% kompanija u građevinarstvu razmišlja o digitalnoj transformaciji, ali manje od 6% koristi njene prednosti. Pitali smo sagovornika zbog čega je to tako i kada će doći do promene:

- Svi učesnici na građevinskom projektu, uključujući tu i investitore, su pod pritiskom rokova. U takvom jednom okruženju svesni ste da je nešto potrebno optimizovati, ali jednostavno nemate dovoljno vremena da stanete, strukturno sagledate stvari i donesete nove strateške odluke, koje će uključivati višemesečnu obuku i redefinisanje poslovnog procesa. Svet je sve brži i rokovi su sve kraći,a vremena za takve stvari je sve manje, ako ga uopšte i ima. Ali promene su nephodne i moraju biti sastavni deo svakodnevnog poslovanja. PlanRadar nastoji da pokaže da je moguće uvoditi promene tokom ciklusa jednog projekta, bez velikog napora, baš iz razloga što je jednostavan i "user friendly". Kada shvatite da je to itekako moguće i promene će se brže uvoditi.

Aleksandra Kekić


Fotogalerija
Konferencija BuildUp 2019

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.