Izvor: eKapija | Sreda, 16.10.2019.| 15:30
Izdvojite članak Odštampajte vest

Šta najviše muči menadžere u Srbiji? - Predstavljamo rezultate međunarodnog istraživanja

Ilustracija (Foto: KieferPix/shutterstock.com)
U projektu Ekonomskog fakulteta u Beču (Wirtshaftsuniversität Wien), uz podršku Festo stipendije, doktorantkinja iz Srbije Jelena Cerar i prof. dr Phillip C. Nell istražili su kvalitet menadžerskih praksi i stil vođenja preduzeća u fabrikama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Konkretan fokus je bio na modernim operacijama (lean proizvodnji), merenju uspeha, postavljanju i praćenju proizvodnih ciljeva i načinu na koji se odnose prema svojim zaposlenima.

- Proizvodne firme u sve četiri zemlje su rangirane na osnovu 18 konkretnih menadžerskih praksi, podeljenih na četiri oblasti. One su ispitane pomoću upitnika koji je svaku praksu ocenjivao na skali od 1 (najgore prakse) do 5 (najbolje prakse). Ukupno su ispitana 385 menadžera i vlasnika fabrika u regionu iz 277 fabrika. Time je pokriveno nešto više od 10% ukupnog broja fabrika sa preko 50 zaposlenih u regionu - kaže za eKapiju Jelena Cerar.

Osim toga, autori istraživanja su dodatno putovali u sve četiri zemlje da posete neke od fabrika i sagledaju njihove menadžerske prakse na licu mesta.

- Rezultati istraživanja pokazuju da su menadžerske prakse u Srbiji na gotovo jednakom nivou kao u fabrikama u ostalim zemljama regiona. Fabrike u sve četiri zemlje u regionu vođene su na vrlo slične načine i ne postoji značajna razlika između menadžerskih praksi u tri od četiri grupa praksi. Jedini izuzetak je upravljanje radnom snagom i talentima, gde rezultati pokazuju da fabrike u Severnoj Makedoniji imaju nešto bolji odnos prema zaposlenima u odnosu na fabrike u ostalim zemljama regiona - kaže autorka istraživanja.
Razlike u menadžerskim praksama
Sa druge strane, rezultati pokazuju značajne varijacije u načinu vođenja fabrika u zavisnosti od toga kojoj industriji fabrike pripadaju. Fabrike iz kompjuterske i elektronske industriji su najbolje vođene, dok su najgore vođene fabrike iz industrije metala.

- Ovo istraživanje takođe pokazuje da vrsta vlasništva fabrike i te kako utiče na njen način vođenja. Fabrike u vlasništvu osnivača i koje su ostale u vlasništvu porodice osnivača nakon što se on provukao iz poslovanja (bez obzira koja je generacija naslednika u pitanju) imaju nešto bolje ukupne menadžerske prakse od fabrika u drugoj vrsti vlasništva, dok je ova razlika značajnije veća kada se radi o upravljanju radnicima i svojim talentima. Fabrike u porodičnom vlasništvu se značajnije bolje odnose prema zaposlenima u poređenju sa fabrikama u bilo kojoj drugoj vrsti vlasništva. Takođe, rezultati pokazuju i da su privatizovane fabrike i dalje zadržale značajan deo menadžerskih praksi iz prethodnog perioda državnog vlasništva - ističe Cerar.

Ipak, faktor koji objašnjava najveći deo razlike između fabrika kada se radi o menadžerskim praksama je da li fabrike pripadaju stranim međunarodnim korporacija ili su u domaćem vlasništvu.

- Fabrike u vlasništvu stranih koroporacija su značajno bolje vođene od domaćih, mada i među stranim kompanijama postoje velika oscilacija u ocenama menadžerskih praksi. Detaljnije analize pokazuju da najveći deo razlike između fabrika u vlasništvu stranih korporacjia proizilazi iz toga koliko su im dostupna uputstva i formalne procedure za upravljanje fabrikom iz centrala firmi ili regionalnih središta. Fabrike koje uopšte nemaju, ili pak imaju neznatnu podršku iz svojih centrala, vođene su vrlo slično prosečnoj domaćoj fabrici. Sa druge strane, prisustvo poslovnih putnika iz centrale (ekspatriata, zaposlenika s kratkoročnim zadacima ili kratkoročnih poslovnih putnika) i broj treniga u centralni ili drugoj sestrinskoj fabrici u inostranstvu ne utiče na kvalitet menadžerskih praksi u fabrikama - navodi autorka.
Razlike prema domaćem ili stranom vlasništvu
Na kraju, pored uticaja faktora u okviru same fabrike, medžeri i direktori fabrika u celom regionu se u svim zemljama najviše žale na spoljašnje faktore koji bi mogli da poboljšaju način poslovanja.

Među najvećim problemima koje su identifikovali i gde traže veću podršku vlada i privrednih komora svojih država, se posebno ističu problemi emigracije i nedostatka kvalifikovane radne snage, rasprostranjena siva ekonomija, preveliki porezi i drugi nameti, nefleksibilan Zakon o radu i neefikasan javni sektor.

- Konkretno u Srbiji, osim gore navedenih problema sa kojima se susreću kolege u čitavoj regiji, dodatni problemi koje su naveli srpski mendžeri i vlasnici fabrika su sledeći: vrlo komplikovan zakon i administrativne procedure za ekspatriate i druge radnike iz centrale koji dolaze u fabriku na duži vremenski period; nerazjašnjeno stanje i česti problemi sa Kosovom, koje često utiču na proizvodnju za kosovsko tržište i izvoz; masivna korupcija i dugo čekanje dozvola za izgradnju objekata; previše velikodušne subvencije i privilegovani uslovi ze strateške strane ulagače, koji pogađaju domaće firme i manje strane investitore; problem kvaliteta i nestabilnog tržišta sirovina (npr. sirovog mleka i jaja) i nedovoljno razvijena infrastruktura u ruralnim područjima, koja sprečava veće strane investicije u tim područjima - kaže Cerar.

Jelena Cerar, M.A. M.Sc. je doktorantkinja na Bečkom ekonomskom fakultetu (Wirtshaftsuniversität Wien) u oblasti strateškog menadžmenta i međunarodnog biznisa. Njena primarna oblast istraživanja su odnosi između centrala firmi i njihovih filijala u inostranstvu, strategija i struktura međunarodnih korporacija i efikasna podela resursa u međunarodnim korporacijama.

Do sada je svoja istraživanja predstavljala pred Ujedinjenim Nacijama, na mnogobrojnim konferencijama u inostranstvu, a uskoro joj predstoji i predstavljanje istraživanja pred Svetskom Bankom u Vašingtonu. Dobitnica je nagrade Ban-Ki Moon Global Citizen za 2019. godinu i za najboljeg studenta Regionalne akademije Ujedinjenih Nacija. Master studije ekonomije završila je u Kini, Belgiji i Italiji kao stipendija Evropske komisije, dok je osnovne studije političkih nauka i ekonomije završila u Beogradu.
Jelena Cerar
Pre početka doktorskih studija radila je nekoliko godina kao strateški konsultant i Business Development Manager u međunarodnim kompanijama sa sedištem u Nemačkoj, Austriji i Sjedinjenim Američkim Državama i osnovala je nevladinu organizaciju za poboljšanje obrazovanja u ruralnim područjima Srbije.

I. M.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.