Izvor: Novosti | Nedelja, 13.10.2019.| 18:52
Izdvojite članak Odštampajte vest

Najavljene promene predškolskog sistema - Vrtić će biti obavezan za decu stariju od tri godine

(Foto: Sharomka/shutterstock.com)
Svi mališani od treće godine pohađaće obavezni pripremni predškolski program, najavio je Mladen Šarčević, ministar prosvete. Da bi ova ideja zaživela, prema gruboj proceni, država bi trebalo da obezbedi još skoro 100.000 mesta u predškolskim ustanovama.

Ove godine u vrtiće, prema podacima Zavoda za statistiku, ide oko 218.567 dece, a mesta nije bilo za 6.740 zainteresovanih. Godišnje se rodi skoro 65.000 dece, pa bi samo za decu uzrasta od tri godine pa naviše trebalo skoro 260.000 mesta. U uzrastu do tri godine, prema sadašnjem obuhvatu, u vrtić ide oko 50.000 mališana.

Kada nova mera bude uvedena, roditelji i na selu i u gradu moraće da vode decu stariju od tri godine u obdanište, kao što su sada obavezni ako imaju predškolce. U Ministarstvu tvrde da će ovaj program od nekoliko sati dnevno biti besplatan za sve. Ako budu želeli da im deca ostanu do posle podne, roditelji će, verovatno, kao i sada doplaćivati.

Povećanje broja dece koja pohađaju vrtić u sklopu je strategije obrazovanja Srbije, kojom bi već do sledeće godine 75% mališana, uzrasta od tri do šest godina, trebalo da ide u obdaništa. Kao preduslov za uvođenje obaveznog vrtića, kako navode u nadležnom ministarstvu, potrebno je obezbediti finansijske, prostorne i kadrovske uslove, ali i da država pruži značajniju podršku porodici kroz određeni broj sati besplatnog programa za decu.

- Broj dece ovog uzrasta koja pohađaju vrtić je u stalnom porastu - kažu u Ministarstvu. - Tako je 2016/2017. godine bio 58,9%, sledeće 61,3%, a u prošloj školskoj godini 63,5%. Ali, to je još nedovoljno sa aspekta željenog obuhvata od 75%. Najviše mališana pohađa vrtiće u Beogradu - 72%.

Snežana Jović, predsednik Sindikata predškolskih ustanova, smatra da je dobro da što veći broj dece ide u obdaništa, ali odbacuje mogućnost uvođenja obaveznosti, pre svega zbog dece koja iz nekih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolski program.

- Od treće godine počinje period socijalizacije dece i dobro je da što više njih ide u vrtić - pojašnjava Jović. - Bake i deke vole unuke najviše na svetu, deca će se igrati u parkiću, ali za maksimalni vid socijalizacije, moraju biti u društvu svojih vršnjaka. Imamo odlične vaspitače za to, ali je potrebno proširiti kapacitete, na čemu se u Beogradu intenzivno radi.

Za Branku Tišmu, psihologa, deca su od treće godine spremna da se odvoje od porodice, ali i da steknu određenu samostalnost u oblačenju i hranjenju.

- U vrtiću se sve to nauči, zato je dobro da idu u obdanište, ali trebalo bi uneti još mnogo stvari u njihov život - kaže Tišma. - Današnja deca zavise od roditelja, govor im je siromašniji nego pre 10 godina, ali zato spretnije koriste moderne uređaje. To, međutim, donosi poremećaj pažnje i loš vid. Današnju decu treba zabavljati, oni ne umeju da se igraju. Kada ih na prijemu u prvi razred pitate čega vole da se igraju, oni odgovore najčešće fudbal i "između dve vatre". Niko više ne slaže domine i ne igra "ne ljuti se čoveče", a te igre doprinose razvoju deteta.

Jasmina Mihnjak iz Udruženja Bebac smatra da je u Srbiji već obavezan pripremni predškolski program i da to ima smisla i opravdanja. U vrtiću se, međutim, deca igraju i ako roditelji imaju mogućnosti za drugačiji vid čuvanja ne bi ih trebalo obavezivati.

- Mislim da država još nije obezbedila dovoljno mesta u obdaništima ni za onu decu kojima je to neophodno - kaže sagovornica Novosti. - Prvo bi trebalo rešiti taj problem, pa se upuštati u nove poduhvate. Takođe je besmisleno nametati vrtić koji se plaća roditeljima koji imaju na raspolaganju baka servis ili neku drugu besplatnu mogućnost.

Mihnjakova naglašava da potpuno razume ideju da veći obuhvat mališana bude u predškolskim ustanovama, jer postoje deca koja žive u veoma lošim uslovima. Na taj način oni će bar dok su sa vaspitačima dobiti sve što im je neophodno.

Kratki programi dobri

Stručnjaci procenjuju da su se kratki programi dobrog kvaliteta u trajanju od tri ili četiri sata na dan pokazali dovoljnim, ako deca počnu da ih pohađaju sa tri, četiri godine. Naizmenično smenjivanje vremena koje se provede u vrtiću i vremena koje se dete igra sa vršnjacima i u kućnom okruženju donosi stimulativnu raznolikost edukativnih iskustava.

Dodatnih 46 mil EUR

Prema istraživanju Unicefa "Ulaganje u obrazovanje u ranom detinjetvu u Srbiji", cena boravka jednog deteta za godinu dana u vrtiću košta oko 1.500 EUR. Tu su uračunati plate, komunalije i hrana. Cena programa od 3-4 sata bila bi nekoliko puta manja, odnosno oko 500 EUR. Unicef navodi da, ako bi se sva deca od 3 do 5,5 godina, koja ne pohađaju predškolsko obrazovanje, obuhvatila besplatnim programima od nekoliko sati, ukupni godišnji troškovi bi iznosili oko 46 mil EUR.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.