Izvor: eKapija | Četvrtak, 10.10.2019.| 14:51
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zapadni Balkan trguje 34% manje od svojih mogućnosti - Srbiji nedostaju projekti i kadrovi u oblasti transporta i infrastrukture

(Foto: Milos Muller/shutterstock.com)
Zapadni Balkan trenutno trguje 34% manje od svojih mogućnosti, izjavio je Simon Elis, programski lider Svetske banke za Zapadni Balkan.

Govoreći na panelu posvećenom transportu, infrastrukturi i boljoj povezanosti zemalja Jugoistočne Evrope, na nedavno održanom 19. Ekonomskom samitu Srbije, Elis je istakao da zemlje Zapadnog Balkana imaju dobar investicioni okvir i dobre mehanizme za bolju koordinaciju transporta, nazvavši region oblašću "malog šengena", ali je dodao i da je neophodna modernizacija institucija, investicije u ljude i koordinacija nacionalnih strategija transporta.

Na panelu se moglo čuti da u oblasti transporta Srbiji nedostaju dobri projekti, ali da je problem i u implementaciji projekata i u nedostatku kadrova.

- Projekat za gradnju auto-puta Niš-Merdare nismo potpisali, jer nema inženjera - istakla je Žužana Hargitai, direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan.

Antonio Lorenco iz Evropske investicione banke (EIB) istakao je da je ono što razlikuje dobre od loših infrastrukturnih projekata, to što prvi kreiraju ekonomski razvoj, radna mesta i povezanost regiona.

- Kroz grantove, EIB pomaže kreiranje novih poslova, jer dobra infrastruktura zadržava ljude i omogućava razvoj lokalnih zajednica - rekao je Lorenco.

Panelisti su govorili o lučkom transportu i ulozi Srbije u ovoj vrsti transporta u regionu.

Dragijana Radonjić Petrović, potpredsednica Saveza ekonomista Srbije koja je vodila ovaj panel, kao uvod u obraćanje Sotirosa Teofanisa, direktora uprave Luke Solun, podsetila je da je Luka Solun u doba kraljevine SHS igrala veliku ulogu, da su mnoge naše kompanije u to vreme imale svoje sedište u Solunu, pa čak i dve banke.

Teofanis je rekao da sada, međutim, iz Srbije u Luku Solun, glavnu izvoznu luku za Balkan i celu Jugoistočnu Evropu, stiže svega 2,7% ukupnog kontejnerskog saobraćaja.

- Gradnja novog terminala povećaće kapacitete Luke na 1,3 miliona tona i ona će postati servisna luka, što će omogućiti da se saobraćaj preusmeri i u druge zemlje, poput Srbije, koja je obećavajuće tržište - rekao je Teofanis i dodao da će Luka Solun razviti inovaciono čvorište kako bi motivisala startapove, što je posebno važno za zemlje Zapadnog Balkana

On je istakao da privatizacija nije uvek najbolji recept, već da je neophodno restrukturiranje tržišta.

Žužana Hargitai podvukla je da je za bolje povezivanje regiona potrebna digitalizacija usluga, izgradnja "suvih luka" za povezivanje transportnim koridorima, kao i gradnja industrijskih parkova.

Ona je posebno istakla da je neophodno raditi na transportnim strategijama povezivanja regiona i više pažnje obratiti na logistiku, kako Zapadni Balkan ne bi bio samo tranzitni region.

B. Petrović




Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.