Izvor: Večernje novosti | Četvrtak, 10.10.2019.| 09:09
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nobelova nagrada za medicinu za okriće uticaja kiseonika na ćelije - Otvoren put borbi protiv anemija, raka i mnogih bolesti

Ilustracija (Foto: everything possible/shutterstock.com )
Naučnici Vilijam Kelin, Piter Retklif i Greg Semenca osvojili su Nobelovu nagradu za medicinu za 2019. za otkriće "kako ćelije osećaju i prilagođavaju se dostupnosti kiseonika, saopšteno je u Stokholmu.

- Pitanje razumevanja kako kako nivo kiseonika utiče na ćelije, jeste fundamentalno, i njegovim razjašnjavanjem sada dobijamo mogućnost da razvijamo terapije koje će prevenirati i lečiti posledice manjka kiseonika u tkivima, rekao je za Novosti genetičar dr Oliver Stojković, profesor na Medicinskom fakultetu i Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu.

Trojica nagrađenih, kako je navedeno u obrazloženju Komiteta, otkrila su mehanizam jednog od najvažnijih životnih adaptivnih procesa. Oni su osnovali naše razumevanje kako nivo kiseonika utiče na ćelijski metabolizam i fiziološku funkciju.

Osnovni značaj kiseonika vekovima se razume, ali kako se ćelije prilagođavaju promenama nivoa kiseonika nije bilo poznato. To su otkrili ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. Ocenjeno je da su njihova otkrića otvorila put obećavajućim novim strategijama za borbu protiv anemije, raka i mnogih drugih bolesti.

- Ovo je fundamentalno istraživanje jer pokazuje na koji način pririsustvo i odsustvo ključnog gasa, odnosno kiseonika, reguliše naše gene i kako organizam reaguje na manju količinu kiseonika, recimo kada se popnemo na planinu, ili kada imate infarkt ili povredu, pa dobijate manje kiseonika - objašnjava profesor Stojković. - Ako razumemo način kako smanjena količina kiseonika dovodi do programirane ćelijske smrti, onda možemo da osmislimo lekove da sprečimo da ćelije, recimo, srčanog mišića ili neurona umiru tokom infarkta zbog manjka kiseonika.

- Mi već jako dugo znamo da nam kiseonik treba, i da naša tkiva na neki način reaguju na kiseonik, a dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu su opisali šta i kako se dešava u ćelijama pri vrlo malim promenama količine kiseonika. Sada kada su nam poznati ti fini molekularni mehanizmi, možemo da razvijamo terapju.

Eritropoetin, hormon koji kontroliše produkciju crvenih krvnih zrnaca, regulisan je faktorima koji su otkrili ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. To su faktori inducirani hipoksijom (HIF), odnosno faktori transkripcije koji reaguju na smanjenje raspoloživog kiseonika u ćelijskoj sredini ili hipoksiju. Ključni fiziološki odgovor na hipoksiju je porast nivoa hormona eritropoetina (EPO), što dovodi do povećane proizvodnje crvenih krvnih zrnaca (eritropoeze). Važnost hormonske kontrole eritropoeze bila je poznata već na početku 20. veka, ali kako je taj proces sam O2 kontrolisao ostalo je misterija.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.