Izvor: eKapija | Utorak, 08.10.2019.| 17:05
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ekonomski samit - Krediti za privredu sve povoljniji, bankari hvataju korak sa inovacijama u poslovanju

Ilustracija (Foto: create jobs 51/shutterstock.com)
Kamate na dinarske kredite za privredu u Srbiji su tri puta niže u odnosu na period od pre šest godina, na kredite stanovništvu dva puta niže, dinarska štednja građana povećana je četiri puta u odnosu na 2012. godinu, rekla je na 19. Ekonomskom samitu Srbije Dragana Stanić, viceguverner Narodne banke Srbije (NBS).

Govoreći na panelu posvećenom održivom rastu bankarskog sistema, ona je istakla da je očuvanje finansijske stabilnosti dovelo do poboljšanja poslovnog okruženja i stvaranja povoljnijih uslova za investiranje, dodavši da približno 60% dobiti ide u reinvestiranje.

Viceguverner je izjavila i da je Srbija vrlo blizu postizanja investicionog rejtinga, te da je podizanje kreditnog rejtinga nase zemlje na nivo BB+ od strane renomiranih međunarodnih rejting agencija jos jedan pokazatelj jačanja bankarskog sektora.

Stanić je, govoreći o inovacijama, istakla da je NBS posvećena uvođenju novina u finansijski sistem, podsetivši na brojne izmene zakona i najaviši pokretanje inovacionog haba, koji će imati za cilj da identifikuje i poboljša startape, ne samo u sektoru finansija, već u celoj privredi.

Panelisti, predstavnici banaka u Srbiji, su na temu inovacija u bankarskom sistemu istakli da je neophodno da banke promene način razmišljanja i konstantno idu u korak sa novim tehnologijama, jer su među industrijama koje su pod najvećim uticajem promena koje se dešavaju pod plastom 4. tehnološke revolucije.

Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke rekla je da su banke prepoznale prednost savremenih tehnologija kako bi unapredile svoju efikasnost i zadovoljile potrebe nove generacije korisnika.

- Poboljšanje usluga call centra, razvoj servisa podrške i različitih alata koji omogućavaju da se klijent sagleda u potpunosti, sve su to velike organizacione i kadrovske promene koje predstavljaju izazov za banke - napomenula je Pavlović.

Mulan Mirkov, član Izvršnog odbora Aik banke, istakao je da su potrebne brze promene koje se tiču uvođenja novih proizvoda i prilagođavanja usluga novim zahtevima korisnika.

- Iznad core-a mora se nadograditi open-up, koji će dozvoliti integraciju svih kanala - rekao je Mirkov i podvukao da banke moraju da slušaju klijenta i osluškuju razvoj tržišta, kako bi brzo reagovale na tehnološki razvoj.

- Upravljanje bankom danas je kao vožnja bicikla: dok se krećete, stabilni ste, čim stanete, padate - rekao je Mirkov.

Prema rečima Vojislava Lazarevića, predsednika Izvršnog odbora Adikko banke, u Srbiji tradicionalno bankarstvo i dalje ima snažno uporište, jer nove generacije još nisu postale primarni klijenti, ali da su banke pod velikim uticajem novih tehnologija i da nije pitanje "da li će se banke promeniti, već kada".

- Na našim prostorima klijenti još uvek vole lični kontakt sa bankom, jer im to uliva poverenje, ali mladi, sa druge strane, žele brzinu, fleksibilnost i dostupnost 24 časa u nedelji - istakao je Lazarević.


Konsolidacija će se nastaviti
Govoreći o konsolidaciji bankarskog tržišta u Srbiji, ali i regionu, Milan Mirkov je rekao da Srbija nije dovoljno veliko tržište za ovoliki broj banaka koje trenutno posluju u Srbiji i koje su sve univerzalne, bez specijalizacije investicija, pa je, kako je rekao, "jasno da će trend konsolidacije biti nastavljen".

Vojislav Lazarević je istakao da će okruženje većih rizika i nižih kamatnih stopa, trend koji će se nastaviti u narednih desetak godina, "dovesti do toga da još neke od međunarodnih banaka napuste region, kao što je to bio slučaj sa Societe General", što će samo po sebi dovesti do dalje konsolidacije tržišta.

- Jednostavno, neće biti prostora da sve banke imaju zdrav prinos kako bi opravdale investiciju - rekao je Lazarević, istakavši da specijalizacija usluga, s druge strane, može da omogući veći prinos na kapital.

Panelisti su se dotakli i uloge banaka u podsticaju investiranja u Srbiji.

Po rečima Predraga Milenovića, člana IO Intesa banke, nije dobro da banke budu jedini kreditor privrede, te da je neophodan razvoj tržišta kapitala.

- Privatni sektor se uglavnom oslanja na banke kada je reč o finansiranju, ali promena regulative u smislu donošenja zakona o investicionim fondovima i alternativnim investicionim fondovima će doprineti da se to promeni i da se smanji udeo banaka u kreditiranju privrede - istakao je Milenović i dodao da će to biti dobro i za banke, koje će time dobiti partnera u finansiranju privrednika.

Branislava Petrović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.