Srbija, Reformom penzijskog osiguranja građani će se dobrovoljno dodatno osiguravati, današnji koncept - potpuno besperspektivan

U “zlatno doba” penzijskog osiguranja fondovi su u rezervi imali po 5 penzija. Danas  svaki radnik izdržava po jednog penzionera, penzije kasne mesec i po dana, smanjene su, a država za svaku isplatu iz budžeta obezbeđuje 40% sredstava.

Tatjana Rakonjac Antić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da sistem tekućeg finansiranja, kakav je naš, teško može da funkcioniše, kada je odnos penzionisanih i zaposlenih manji od 1 : 2,5. Sistem će veoma brzo doći u situaciju da penzije budu onolike koliko se nakupi od doprinosa, kao što je slučaj u Republici Srpskoj i Bugarskoj. Poslednji je čas da se krene u reformu, to znači uvođenje takozvanog drugog stuba, odnosno obaveznog osiguranja u privatnim fondovima.

Najpre će ići na uvođenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja (trećeg stuba), uz određene promene u prvom. Dobrovoljno osiguranje znači da će građani individualnim uplatama ili uplatama poslodavaca, uz državnu penziju, moći i dodatno da se obezbede za starost. Pojedinac, pritom, sam bira kod koga će se osigurati, koliko će za to izdvajati, ima svoj lični račun, na koji se knjiže premije i prinosi od investiranja. Ulog mu ne propada, uvek može da ga povuče ili preseli u drugi fond, a fond mora da investira na pravi način, inače će izgubiti osiguranike.

Iako još nije donet Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima, u Srbiji nekoliko desetina hiljada građana uveliko dodatno odvaja za stare dane. “Privatne penzije” u ovom trenutku nude DDOR “Novi Sad”, “Delta osiguranje” i “Dunav TBIH”.

U “Dunav TBIH” su za 2,5 god privukli oko 30.000 osiguranika, pri čemu u 93% slučajeva premiju plaća poslodavac . Mogu da se osiguraju stariji od 15 godina i mlađi od 65, kod žene 60 godina. Osiguranik sam bira iznos premije, a ako je plaća poslodavac, nepisano je pravilo da, tamo gde su jaki sindikati, svima uplaćuje istu sumu. Strane firme to čine srazmerno zaradama. Prosečna premija je oko 1.500 din, a najmanja 7% prosečno bruto zarade, što je u ovom trenutku 665 din.
Svaki osiguranik ima račun na kome mu se vode uplate, koje se investiraju, a dobit se propisuje kvartalno. Osiguranik u svakom trenutku može preko interneta da proveri stanje na svom računu, a jednom godišnje šalju i pismeni izveštaj, objašnjava Mirjana Grbović. Novac se ulaže u obveznice stare štednje, blagajničke zapise, akcije preduzeća, a stopa pripisane dobiti 2004.god iznosila je 24,8%.

Prema Nacrtu zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima, koji se poduže priprema u Ministarstvu finansija, licencu za osnivanje davaće Narodna banka Srbije. Ona će propisivati u šta će fondovi moći da ulažu novac, a obavljaće i nadzor nad njihovim radom.