Izvor: eKapija | Četvrtak, 03.10.2019.| 15:24
Izdvojite članak Odštampajte vest

Stručnjaci analiziraju najavljene izmene poslovanja paušalaca - Ministarstvo finansija ćuti

Ilustracija (Foto: PORTRAIT IMAGES ASIA BY NONWARIT/shutterstock.com)
Vlada Srbije najavila je izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji će sadržati test samostalnosti preduzetnika paušalaca. Najave su pokrenule brojna pitanja među preduzetnicima, posebno u IT zajednici, na čije će poslovanje izmene najviše i uticati.

Ukoliko se izmene usvoje, treba prvo analizirati konačan tekst koji bude usvojen, kaže za eKapiju Marija Đorđić iz kompanije Experta, koja se bavi knjigovodstvom i konsaltingom.

- Preduzetnici koji rade sa domaćim klijentima nisu usamljeni. Na udaru su i nalogodavci koji će biti ti koji treba da obračunaju i plate porez. Ukoliko se izmene usvoje, treba prvo analizirati konačni tekst koji bude usvojen. Zatim, napraviti analizu poreskog opterećenja različitih alternativa koje su pred njima. Ljudi trenutno najviše pitaju kakve bi im bile obaveze ako promene pravnu formu u d.o.o. Osim toga, tu je i opcija zapošljavanja, jer su za firme predviđene značajne olakšice za prve 3 godine od izmena. Ima i onih kojima nijedna opcija ne odgovara i kojima ove izmene predstavljaju razlog da okončaju svoje trenutne poslovne aranžmane - kaže Marija Đorđić.

Test samostalnosti, kako je najavljeno, sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca, a opširnije o tome ko će rešavati test, čitajte u posebnoj vesti. Kako navodi naša sagovornica, jedan deo kriterijuma trebalo bi da bude kontrolisan iz dokumentacije (ugovora o radu, specifikacije radnih sati, faktura).

- Iz dokumentacije bi se moglo videti da li su preduzetniku uređeni radno vreme i vreme korišćenja odsustva, da li podnosi rizike poslovanja i da li ima klauzulu "zabrane konkurencije". Kontrolom poslovnih prostorija, moguće je utvrditi da li preduzetnik koristi prostor i sredstva rada klijenta, kao i da li radi u timu sa drugim preduzetnicima i zaposlenima koje je angažovao klijent. Kontrolom KPO knjige ili poslovnih knjiga kod preduzetnika koji vodi knjige, lako je utvrditi da li neki klijent učestvuje sa više od 70% u ukupnim prihodima preduzetnika. Broj radnih dana provedenih na radu kod klijenta može se utvrditi iz dodatnih evidencija o radnim satima na projektu, ili eventualno iz faktura preduzetnika, ukoliko se radi o uslugama koje se naplaćuju na sat ili po mesecu - ističe Đorđić.

Jedan od kriterijuma, navodi da će se nesamostalnim smatrati preduzetnik čijih 70% prihoda dolazi od jednog nalogodavca u 12 meseci. S obzirom na to da bi izmene trebalo da stupe na snagu od 1. januara 2020. godine, postavlja se pitanje na kojih 12 meseci se odnosi ovaj kriterijum, odnosno da li će se primenjivati retroaktivno za 2019. godinu.

- Ovo nije bliže definisano samim predlogom. Ipak, prema informacijama koje imam, ne postoji namera da se odredbe primenjuju na period do 1. januara 2020. godine. Zaključno sa 31. decembrom 2019. isplate ka preduzetniku imaće postojeći poreski tretman. Izmene se primenjuju za isplate od 1. januara 2020. godine. Ipak ostaje nepoznato da li će po ispunjenju kriterijuma svaka sledeća isplata biti posebno tretirana, ili će se zahvatati i prethodne isplate, izvršene u 2020. godini. Uzmimo za primer da preduzetnik prolazi 5 kriterijuma, i da je jedan od njih da nije napunio 130 dana rada za jednog klijenta, a u momentu početka saradnje nije izvesno da će raditi tako dugo. Međutim, klijent je zadovoljan, saradnja se nastavlja, i u jednom momentu klijent i preduzetnik potpisuju dugoročni ugovor. Preduzetnik "pada" na još jednom kriterijumu testa, te ima 5 odgovora koji ukazuju na to da prema klijentu nije samostalan. Da li će izmenjeni poreski tretman da se primenjuje na naredne isplate, ili će klijent, ukoliko je domaće privredno društvo morati da obračuna "dodatne" poreze i na prethodne isplate u toku 2020. godine, ostaje da vidimo - kaže Đorđić.

Priličnu zabunu među preduzetnicima uneo je i deveti kriterijum prema kome preduzetnik nije samostalan ako obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca više od 130 radnih dana u periodu od 12 meseci. Međutim, ovim kriterijumom nije precizirano šta se dešava u situaciji kada preduzetnik ima više zaposlenih i da li se za svakog zaposlenog računa po 130 dana.

- Zakonodavac kao da je pošao od jednog specifičnog slučaja, ali je definicije u nacrtu postavio dosta široko. Tekst ne pominje zaposlene, niti "brojanje radnih dana" po zaposlenima, što bi značilo da se zbrajaju svi radni dani svih zaposlenih kod jednog klijenta - objašnjava Marija Đorđić.

I dok se nedoumice, koje se odnose pre svega na kriterijume kojima će se određivati da li je preduzetnik samostalan, množe, iz Ministarstva finansija za sada se ne oglašavaju, pa su bez odgovora ostala pitanja koja smo im uputili u vezi sa bližim objašnjenjem kriterijuma u testu samostalnosti. Bez komaentara su i u Poreskoj upravi kojima smo takođe uputili pitanja u vezi sa najavljenim izmenama angažovanja paušalaca.

Izmene zakona sadržaće i paket mera olakšica koje će pratiti test samostalnosti, a na njihovoj izradi učestvovali su Inicijativa Digitalna Srbija i Vojvođanski IKT klaster, koji su za naš portal bliže objasnili šta navedene olakšice zapravo omogućavaju preduzetnicima i klijentima sa kojima sarađuju, a opširnije o tome, čitajte u posebnoj vesti.

Ivana Milovanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.