Izvor: Dnevnik | Sreda, 02.10.2019.| 18:02
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ozima pšenica trebalo bi da bude posejana na 550.000 hektara - Tri cene setve

Ilustracija (Foto: Budimir Jevtic/shutterstock.com)
Setva ozime pšenice je na pragu, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

- Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći prošlogodišnje površine od 570.000 hektara. Ratari će je sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda - kaže Zdravko Šajatović iz Žitounije.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo, pa je tako u žetvi prošle godine bilo čak 80% žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

- Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je prošle godine u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara - dodaje Šajatović.

Direktor Žita Srbije Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno, jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Smatra i da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

- Žita Srbije računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara - kaže Saković.

Кod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, iako stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.

Tri cene setve

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu i da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječma. Dodaje i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno sa tavana.

- Računam da ću posejati 10 do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena - rekao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Кleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

- Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo, pa sejemo i ono iz naše produkcije - istakao je Кleut i dodao da će setva imati tri cene:

- Oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara. Ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme, imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.