Izvor: eKapija | Sreda, 02.10.2019.| 14:25
Izdvojite članak Odštampajte vest

Muzej drvorezbarstva prvi primer parametrijske arhitekture u BiH - Izložbeni eksponati čuvaju tradiciju iz 1885. (FOTO)

(Foto: Eldin Hasanagić)
Sredinom juna ove godine Konjic je dobio prvi Muzej drvorezbarstva, jedinstven objekat u BiH koji čuva tradiciju specifičnog zanata Konjičana, a koja seže sve do 1885. godine. Muzej je otvorila firma Zanat, čije ime je poznato ne samo na domaćem tržištu, već i u Evropi i u svetu, kada je reč o visokokvalitetnom dizajniranom nameštaju.

U muzeju se nalaze i eksponati koje je još 30-ih godina prošlog veka pravio deda današnjih vlasnika Zanata, a ti komadi nameštaja su se nekada izlagali na sajmovima širom Evrope. I tada, a i danas, znalo se da u ovom kraju nastaje najfiniji i najkvalitetniji nameštaj.

U razgovoru za eKapiju Bojana Nikšić iz firme Zanat pojašnjava kako je došlo do ideje da otvore Muzej drvorezbarstva, koji svojim izgledom potvrđuje da onaj koji neguje svoju tradiciju zna put ka budućnosti.

- Ideja za Muzej drvorezbarstva rodila se pre nekoliko godina, posle čega smo postepeno i paralelno razrađivali koncept muzeja i radili na prikupljanju muzejske građe. Smatrali smo da drvorezbarstvo kao zanat zaslužuje da u Konjicu u kojem će posetioci moći da vide kako se ovaj zanat sačuvao i opstao toliki niz godina, i na koji način danas doprinosi lepoti dizajnerskog nameštaja koji se proizvodi u našoj firmi, a izvozi na četiri kontinenta. Drvorezbarstvo je ekonomski održiv, društveno uključujući i ekološki održiv zanat koji je 2017. godine UNESCO uvrstio na Listu nematerijalne svetske baštine.

Postavku muzeja čine stari komadi nameštaja, alati, fotografije, istorijski dokumenti, isečci iz novina... Tim od nekoliko ljudi je učestvovao u radu na konceptu muzeja, a među najznačajnijima su arhitekta, grafički dizajner i književnik, koji su radili kao jedan tim i međusobno se nadopunjavali.

- Građa se prikupljala postepeno od lokalne zajednice, kao i šire, van opštine Konjic. Otkupljivali smo neke komade nameštaja koje je još deda današnjih vlasnika firme, Orhana i Adema Nikšića, proizvodio 30-ih godina prošlog veka, a čije se replike, sa neznatnim izmenama, i dalje proizvode u našoj firmi. Osim toga, za postavku smo iskoristili i veliki broj starih alata, fotografija i komada nameštaja koje smo od ranije imali u našoj arhivi. Neke artefakte smo dobili od Etnološkog muzeja u Beogradu, koji čuva vrednu zbirku predmeta konjičkih drvorezbara, a mnogo istorijskih dokumenata pronašli smo u arhivima u Sarajevu, Mostaru i Beču - pojašnjava Bojana Nikšić.

Dizajn muzeja je osmislio arhitekta Emir Salkić i njegov studio Normal Arhitektura, s kojima Zanat sarađuje od osnivanja brenda. Ideja je bila "putovanje kroz vreme", što je period od skoro dva veka. Tradicija rezbarenja drveta prilagođavala se kroz istoriju i imala je različite odlike u različitim istorijskim periodima, međutim tradicionalna veština i tehnika rezbarenja živele su u kontinuitetu, kaže naša sagovornica.

Kaže i kako je arhitektonsko rešenje muzeja prvo takve vrste u BiH.

- Arhitekta je za enterijer muzeja primenio crvotočne rupe iz Ajnštajnove teorije relativiteta, što ovde predstavlja put, odnosno prečice između vremenskih razdoblja. Arhitektnonsko rešenje oslanja se na tzv. "parametrijsku arhitekturu", koja zahteva kompleksno kompjutersko modeliranje i do sada, koliko znamo, nije primenjivana u Bosni i Hercegovini. Unutrašnjost je obložena sa više od 1.000 trokuta različitih dimenzija i izgleda poput školjke koja se proteže kroz tunele. U tunelima su postavljeni paneli sa multimedijalnim sadržajima od kojih svaki govori priču o jednom istorijskom periodu drvorezbarstva. Jedna prostorija ima zidove obložene sa oko 200 horklica Tattoo, koje je dizajnirao čuveni švedski arhitekta Gert Wingardh i njegov studio Wingardhs, a na hoklicama su ispisana imena preminulih drvorezbara iz više generacija.
(Foto: Iz arhive firme Zanat)
Istorijat za ponos

Drvorezbarstvo su u konjički kraj doneli zemljoradnici iz Hercegovine još pre austro-ugarske vladavine. U to vreme tehnika ručnog rezbarenja drveta praktikovala se u nekoliko sela u okolini Konjica, međutim, nije postojao sistematski rad, kao ni rad na očuvanju i usavršavanju tog zanata.

Nakon dolaska monarhije, austro-ugarska vlast je prepoznala vrednost drvorezbarstva, pa je uspostavila nekoliko škola u kojima se izučavalo rezbarenje drveta. U Sarajevu je 1885. godine osnovana Zemaljska radionica za umetničke zanate koja je imala šest odeljenja, a jedno od njih je bilo za finiju obradu drveta. Austro-ugarski državni činovnici zapazili su u okolini konjičkih sela darovite rezbare nakon čega započinje školovanje Konjičana u Zemaljskoj radionici za umetničke zanate.

Po završetku školovanja, obučeni rezbari otvarali su stolarske radionice u Konjicu u okviru kojih su se, tokom trogodišnjeg šegrtovanja, obučavali budući rezbari. Za vreme Austro-Ugarske monarhije došlo je do procvata i usavršavanja drvorezbarstva. Ono što je nekada bio "primitivni" seoski zanat, postalo je mala grana privrede, pa su se u Konjicu otvarale stolarske radionice, a majstori, uključujući i dedu današnjih vlasnika firme Zanat, izlagali su svoje proizvode na sajmovima nameštaja u Budimpešti, Beču i Parizu.


Budućnost na temeljima tradicije

Danas u firmi Zanata rade rezbari koji su veštinu učili od svojih očeva, a oni od svojih, pa se tradicija prenosila sa kolena na koleno.

- Tehnika rezbarenja kao i alati su, u suštini, ostali nepromenjeni od perioda Austro-Ugarske monarhije. Majstori i danas rade ručno rezbarenje na isti način na koji se to radilo pre 100 godina. Ono što se promenilo su motivi. Danas u našoj firmi imamo modernu liniju nameštaja koju karakterišu stilizovani, apstraktni motivi. Međutim, na tradicionalnim proizvodima su i motivi ostali nepromenjeni. Zavisno od dimenzija proizvoda i kompleksnosti rezbarije zavisi i vreme izrade.

Zanat je 2014. započeo uspešnu saradnju sa nekoliko skandinavskih dizajnera, kao i sa Fincem Harri Koskinenom, koja traje sve do danas. Osmislili su nekoliko kolekcija za Zanat, od kojih su neke dobile vredne nagrade i priznanja. Zanat je u međuvremenu proširio mrežu dizajnera, pa sada rade sa Ilse Crawford i njenim londonskim studijom Studioilse, dizajnerima Ludovica+Roberto Palomba, kao i Francuzom Jean-Marie Massaud.

- Svi oni su za Zanat osmislili kolekcije proizvoda koje uključuju ručno rezbarenje, koje je zaštitni znak naše firme i nešto po čemu se ona razlikuje od mnoštva firmi koje proizvode moderni nameštaj u drvetu. Svake godine radimo na razvoju nekoliko novih proizvoda, kao i na proširenju mreže dizajnera, a vrlo uskoro ćemo predstaviti nove proizvode nastale u saradnji sa nekim novim imenima iz sveta dizajna. Osim ovoga, kontinuiramo učestvujemo na svetskim izložbama i sajmovima iz oblasti dizajna namještaja i enterijera, od kojih su među značajnijima IMM Cologne, Salone del Mobile u Milanu i London Design Festival. U Londonu se se upravo završile dve izložbe u okviru London Design Festival 2019. na kojima smo izlagali naš rad - zaključuje Bojana Nikšić.

Teodora Brnjoš

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.