Jovan Cvijić : Dinarski tip čoveka – Erski varijetet

U Šumadiji i u donjoj Bosni Erama nazivaju stanovnike najviših dinarskih oblasti. Ovo ime ne pripada ni stanovništvu ni kraju sa određenim granicama. Njemu odgovara psihički tip koji se sreta u mnogim dinarskim oblastima, naročito u Starom Vlahu. Ere su uopšte najtipskiji pretstavnici dinarskih osobina i patrijarhalnog života.

Suprotno drugom dinarskom stanovništvu, ovo brđansko stanovništvo nije bilo prožeto drugim migracionim strujama. Kod njega se konstatuju jedino premeštanja iz jednog planinskog predela u drugi, ali je to bilo među ljudima istog psihičkog varijeteta. Štaviše, Ere su se iseljavale u svima pravcima: u Šumadiju, u jadransku oblast, u krajeve panonskog tipa i čak u predele centralnoga tipa. U ovim zemljama u koje su se doseljavali, Ere su često primile osobine, običaje i navike stanovništva među koje su se doselile.

Sve Ere govore jekavskim ili ijekavskim dijalektom srpsko-hrvatskog jezika (mlijeko i vjera namesto mleko, vera i mliko, vira ostalih srpsko-hrvatskih dijalekata: ekavskog i ikavskog). To je dijalekat većine narodnih pesama i srpskog folklora uopšte. Izgleda, da se on slaže sa jednom od erskih psihičkih crta. Mnoge reči postaju duge, premda i zvučnije; akcentuacija je produžena i spora. Govor dobija tako sporost, koja ne odgovara aktivnoj i radnoj sredini.

Do poslednjih godina Ere su se zanimale stočarstvom i kiridžijanjem, prenoseći na konjskim karavanima zemaljske proizvode i robu. Zemljoradnjom se gotovo nisu bavili. Priroda zemljišta ih je uputila na stočarstvo. Geografski položaj između Jadranskog Mora i moravsko-vardarske udoline, na poprečnim putevima, učinio je od njih kiridžije ili ponosnike. Prva je reč tursko-istočnjačkog porekla, i ona se jedino danas upotrebljava. Reč ponosnici je imala isti smisao u nekim srpskim srednjevekovnim spomenicima. Izgleda, da su Ere nasledile ova dva načina života od starog poromanjenog stanovništva, koje se posle slovenske najezde povuklo u dinarske planine. Južni Sloveni su nazivali poromanjeno stanovništvo Vlasimi. Pošto se ovo stanovništvo dinarskih planina u toku Srednjega veka pretopilo u Srbe, ime Vlah je ostalo i dalje i njime su se označavali dinarski Srbi koji se bave stočarstvom i kirvdijanjem. U toku poslednjih vekova zaboravljeno je čak i ovo značenje imena Vlah i ono se katkad upotrebljavalo za sve seljake dinarskih zemalja. Neke su erske osobine u vezi sa ovim vekovnim zanimanjima: naročito sporost u kretanjima. Ali karavani, koji su išli poprečnim putevima, uneli su sklonost za trgovinom i iz ovih prohodnih zemalja izlaze danas najbolji južnoslovenski trgovci. Od nekog vremena Ere se sve više bave i zemljoradnjom.

Ali u ovom stanovništvu dinarskih brđana, homogenom u tom smislu, što nije izmenjeno migracijama, što govori istim dijalektom i što živi od istih zanimanja, ipak ima psihičkih razlika. Najznatnija je razlika između dinarskih brđana organizovanih u plemena, naročito u Crnoj Gori, i drugih koji žive u zadrugama i u inokosnim porodicama. U ovim dvema grupama mogu se zabeležiti razlike od manjeg značaja, naročito između zabačenih krajeva. Najzad oblast dinarskih brđana je bila podeljena, više nego i jedna druga, političkim i administrativnim granicama, i države u čiji su sastav ulazili katkad su uspevale, da izmene neke njihove psihičke osobine. Da istaknemo u isti mah njihove zajedničke osobine i razliku između njih, govorićemo o onim erskim grupama koje se najviše razlikuju jedne od drugih: o starovlaškoj grupi koju čine prave Ere, o grupi dinarskih plemena i o Ličanima u južnoj Hrvatskoj.

Starovlaška grupa

Idući od Šumadije pa na jugozapad Stari Vlah počinje južno od Užica i širi se do reke Lima i mestimice ga prelazi. Stari Vlah obuhvata i Sjenicu i Ravnu Sjenicu ili Pešter i na sever se širi do Sarajeva ili do planine Romanije.

Izgled zemljišta. Osobine i poreklo stanovništva. — Ovo je oblast visokih površi koje su uopšte više od 1000 m. One su pošumljene, isečene dubokim, često kanjonskim dolinama kojima teku reke. Klima je oštra a stanovništvo retko. Sela su razbijenog tipa. Mestimice, u proplancima između četinarskih šuma, nailazi se na kuće skoro uvek drvene, koje su jako udaljene jedna od druge. Svaka kuća je opkoljena drvenim zgradama. Ispod ovih naselja, u uskom dolinskom dnu, čuje se šum usamljene vodenice. Iznad kuća su, vrlo visoko, često van šumske granice, kolibe i košare, sagrađene ponekad od neotesanih oblica. Većina alata za zemljoradnju i stočarstvo takođe su od drveta.

Najviše pada u oči izdvojenost porodica i kuća po iskrčenom zemljištu. Najbliži sused je skoro uvek na drugom vrhu. Ova osamljenost, još potpunija zimi (a zima je ovde duža nego u Šumadiji) i za vreme nepogoda, utiče na razvitak individualističkih osećanja, na obrazovanje jakih individualiteta, na način mišljenja i rada. Druga je posledica ove osamljenosti, koju pojačava jako ispresecan reljef, veliki fizički napor, na koji su Starovlasi primorani, da bi zadovoljili svakodnevne potrebe: kad god idu po vodu ili namirnice, da nadgledaju stoku itd. moraju se neprekidno peti i silaziti, Fizičke posledice toga osećaju se. Ljudi su mršavi, vitki i jako muskulozni.

Crte su im vrlo izrazite, lice katkad pocrnelo od dima u kućama nedovoljno provetrenim. Dalje su pečene kože, s poznatim crvenilom ljudi koje šiba vetar i nepogoda. U njihovu odelu prevlađuje crna boja; njihovi pelengiri su vrlo karakteristični.

Žive uopšte prosto, ali ne bez neke patrijarhalne ugodnosti. Kuće su velike, često imaju naročite trpezarije. Okolo su vajati za svakog oženjenog člana zadruge. Kujna se odlikuje naročitim jelima, nepoznatim u drugim krajevima Poluostrva, jelima spremljenim vešto, naročito sa mlekom, maslom i sirom. Glavna se jela gotove od jagnjetine, živine i suvog mesa.

I pored neke ukočenosti oblika ženska nošnja, ćilimi i drvorezi ostavljaju znatan umetnički utisak. Njihova moralna osećanja su katkad vrlo delikatna. Imaju mnogo finoće i umešnosti. Duhoviti ljudi nisu retki. Oni često na otmen način iskazuju svoja osećanja i želje. Uglavnom Starovlasi pokazuju veliku moralnu energiju i dragocene intelektualne sposobnosti.

Kakvog su porekla Starovlasi? Neke porodice su tu od starine, ali je većina stanovništva došla iz negdašnjeg novopazarskog sandžaka, iz Crne Gore i Hercegovine. Iako ne žive više u plemenskim zajednicama, ipak imaju još mnogo velikih zadruga; mnogobrojne porodice su jako razgranate, i njihovi izdanci do niske Šumadije, u koju se gomilama iseljavaju, obrazuju bratstva kao u Crnoj Gori.

Oni su vrlo plodni. Ali to nije jedini uzrok migracionim strujama, koje polaze iz Starog Vlaha prema Šumadiji. Ove visoke površi, bogate ispašama, etape su za mnogobrojne iseljenike iz Crnogorskih Brda, koji posle dužeg ili kraćeg zadržavanja idu u Šumadiju. Uostalom Šumadincima ih približavaju njihovi običaji, predanja i njihova jaka nacionalna svest.

Naročite psihičke osobine. — Starovlašani se inače odlikuju nekim naročitim psihičkim crtama. Na prvi pogled pada u oči neka sporost u govoru i u pokretima. Starovlašani se dozivaju i razgovaraju na daljini, čak s jednog brda na drugo. Oni pevaju monotone i razvučene pesme, često zapušivši jedno uho.

Starovlah je živog duha, često iznalazačkog u kome ima kašto lukavstva. Ovo mu lukavstvo služi, istinu govoreći, kako za zadovoljstvo tako i za korist. I pored sporosti on uopšte govori češće ali i bolje nego Šumadinac. U zgodnoj prilici zna upotrebiti poslovice i šale, zaplesti pitanja, gubiti se u opisivanjima, ne razumeti ono što mu se ne dopada. Era može spasti svoju kožu i u najtežim prilikama. On se čak ume potsmevati svojim susedima koji su niže, u dolinama, i za koje on misli da su duhovno tromiji. Kod Era ima priča u kojima su spojeni naivnost u snalaženju i duhovitost detalja. One katkad liče na basne Nastradin-Hodže.

Erski se junaci često odlikuju od junaka drugih krajeva ovom mešavinom hrabrosti, duha i lukavstva.

Da navedemo jednu od starovlaških pesama. Kosovo je zavijeno u gustu maglu. Banović Sekula ide na svome konju. Iznenada iz magle iskrsne neki nepoznati na belom, hromom konju, sa tri noge. On čini utisak iscrpelog i slabog čoveka. Prolazeći pored njega Sekula mu otme zlatno pero kojim je ukrašena njegova glava i beži. Nepoznati ga počne goniti moleći ga da mu vrati zlatno pero. Ali Sekula ne sluša i sve se više udaljuje. Tada nepoznati obode svoga konja, koji skoči u visinu za tri koplja i brzo stigne Sekulu. Ovaj primeti, da je čovek koji se pretvarao iznemoglim strahoviti junak. On udari Sekulu buzdovanom, obori ga sa konja, ali pre nego što će mu otseći glavu pita ga za ime. Sekula mu se kaže: on je bio poznat junak, nećak Sibinjanin Janka, prisnog prijatelja ovog nepoznatog junaka. Tada se i on sam pretstavlja. On je Kosovac Jovane, vitez Božje pravde, koji se često prerušava i dopušta lakoumnim i silnim ljudima da čine zlo, da bi ih zatim kaznio „sekući im glave po Kosovu“. On je oprostio Banović Sekuli samo zato što je nećak njegova prijatelja.

Starovlasi lako shvataju ono što je bitno u nekom pitanju, ali ne ulaze uvek u pojedinosti i ne predviđaju posledice. Najdarovitiji se, međutim, znaju udubiti u pitanja i sposobni su za velika psihološka promatranja. Ponekad uz njihovo lukavstvo ide duboka mudrost. Miloš Obrenović je imao ove osobine u najvišem stupnju.

Ere neobično vole da se školuju. To je nešto više nego prosta želja za naukom kakva se često zapaža kod mladih naroda. Nigde među Južnim Slovenima nema toliko samouka kao među Erama. Nepismeni su retki. Što im škola nije dala teže da sami postignu. Naročito se dive učenim ljudima. Odavno se poštuju porodice koje „daju popove od pre 300 godina“. Većina srpskih štamparija iz 16. veka osnovane su u erskim oblastima i stare knjige se kod njih osobito cene, stare i „svete kosovske knjige“.

Izgleda mi, da u starovlaškoj oblasti ima više impulsivnih i zanesenih temperamenata nego u mnogim drugim dinarskim krajevima i da su usled toga češći hajdučki tipovi[6] kojih uostalom nestaje iz dana u dan. U tursko doba se Stari Vlah smatrao kao prava hajdučka oblast. Još dugo posle oslobođenja Srbije Starovlasi su bežali u šumu i odmetali se u hajduke zbog nepravde, često beznačajne, bar po našem današnjem shvatanju.

Stanovništvo čije su psihičke osobine slične erskim sreće se u Hercegovini, naročito u okolini Bileće, Gacka i Nevesinja, u Zagorju (oko Kalinovika) kao i u gornjoj Bosni, naročito južno od Sarajeva, u oblasti velikih karsnih polja u zapadnoj Bosni, u slivovima Vrbasa i Rame, uopšte u svima krajevima između oblasti bosanskog i oblasti jadranskog tipa. U ovim se krajevima ovde-onde zapažaju erske psihičke crte, naročito duhovna živost i sklonost za šalama i humorom; anegdote su tu iste kao i kod Starovlaha i karakterišu mentalitet i glavna zanimanja ovog stanovništva. Ipak ima u ovom prostranom predelu više podgrupa erskog varijeteta, čije su osobine modifikovane razlikama u geografskoj sredini ili pod uticajem susednih tipova (jadranskog i bosanskog). Među mnogobrojnim razlikama, koje su uglavnom neznatne, navešćemo one koje su svojstvene stanovništvu Gornje Hercegovine i nevesinjske, gatačke i bilećske okoline.

Ovi su ljudi vrlo visokog rasta, što pada u oči čak i među dinarskim stanovništvom. Među njima se mogu lako izdvojiti dva tipa koji su različnih kompleksija. U jednih je fizička snaga masivna i moćna. To se naročito vidi kod odraslih kad uz brdo nose teške terete. Natovare ih na ramena, pognu se, penju se krupnim koracima, sporo, i časovima idu bez odmora i ne zadržavajući se. Vratne su im žile vrlo jake i skoro kao kod govedi nabreknu pod prilivom krvi. Koža na licu i na golim grudima preplanula i kao uštavljena, nabrana u mnoge bore koje se ukrštaju i prepliću. Čelo, retko ravno, često se odlikuje ispupčenjima. Uspravne bore ocrtavaju na čelu ispupčenja, često duboko usečena, i ispupčenja slična čvorovima, koja daju utisak energije. Jabučice strče. Brkovi puni i debeli, skoro kao četka, mešaju se sa dugim dlakama iz nozdrva koje su njima skrivene. Ovim fizičkim pridružuju se često i neke psihičke osobine: oni su mirni, ćutljivi, ne uzbuđuju se lako. Gotovo nisu svesni svoje fizičke snage. Uzbuđeni, ponašaju se kao prirodna snaga i primaju opasnost i smrt kao obična dela. Oni su izvršili podvige prvog reda. To su najstrašniji junaci. Žude za herojskom slavom. Ali se nikad ne razmeću i posle podviga se odaju redovnim zanimanjima.

I drugi je tip visokoga rasta ali vitkoga stasa, bez onih ispupčenja na čelu koja se vide kod prethodnog tipa. Vrlo vitki pužu se kao koze. Iznenadimo se kad ih vidimo kako se posle nekoliko trenutaka pojave s jednog brda na drugo. Mogli bi se takmičiti sa najizvežbanijim sportistima.

Svesni su svoje umešnosti, svoje snage i podviga koje izvršuju. Sve ih je više ukoliko se približujemo Crnoj Gori, gde ovaj tip prevlađuje.

Hercegovačko stanovništvo, koje se odlikuje osobitom plodnošću, čine poglavito ova dva tipa. Oni se iseljavaju u pravcima koji su napred označeni. Zbog toga se kaže: „Hercegovina ceo svet naseli, a sebe ne raseli“. Ovde se ispoljavaju najbolje dinarske osobine: ljubav za slobodom, širina i dubina narodne svesti. Iako nema plemenske organizacije, podela na bratstva je jasno izražena. Time i nizom psihičkih stupnjeva ove hercegovačke Ere prelaze neosetno u grupu dinarskih plemena.

IZVOR :

www.bastabalkana.com