Izvor: eKapija | Nedelja, 15.09.2019.| 19:03
Izdvojite članak Odštampajte vest

Primarna selekcija otpada, put ka gubitku?

(Foto: sunsetman/shutterstock.com)
Primarna selekcija otpada je aktivnost kojoj se organizovano pristupilo u nevelikom broju opština i gradova u Srbiji. Opština Bečej je septembra prošle godine, preko komunalnog preduzeća Potisje d.o.o. pokrenula ovu akciju. O ostvarenim rezultatima u prethodnih godinu dana govori Zoltan Feješ, direktor Potisja.

– Važno je znati da smo akciju započeli u fazama, po mesnim zajednicama u Bečeju, a zatim i u naseljenim mestima. Iz tog razloga je i trajanje akcije različito, a od februara ove godine cela opština Bečej je obuhvaćena primarnom selekcijom otpada. Zajednički je trend da se naši sugrađani, polako, ali sigurno, odazivaju na naše apele i pozive da kućno smeće tretiramo kao sekundarnu sirovinu - rekao je Feješ za portal Reciklaza.biz.

O pripremama za početak ove akcije, Feješ kaže:

– Morali smo mnoge stvari da uradimo, kako bismo uopšte bili spremni za realizaciju ove akcije. Uradili smo kompletnu infrastrukturu, obezbedili i prilagodili prostor za prihvat, selekciju i skladištenje reciklabilnog otpada, obučili smo i zaposlili radnike, kontinuirano sprovodili kampanju među stanovništvom Bečeja. Trudimo se, koliko je u našoj mogućnosti, da na sve raspoložive i nama dostupne načine utičemo na svest naših sugrađana, kako bi se što veće količine kućnog smeća pretvorile u sekundarne sirovine. Pomoć smo imali od strane nemačke organizacije za pomoć i saradnju GIZ, kao i od Stalne konferencije gradova i opština, što nam je puno značilo, posebno u infrastrukturnim pripremama. Takođe, i naš operater Ekostar Pak nam je, kroz određenu količinu džakova za reciklabilni otpad, pomogao u realizaciji akcije.

Pored ekološkog aspekta, cela priča ima i drugu stranu – ekonomsku. O poslovnim i finansijskim elementima primarne selekcije otada u Bečeju, Feješ je rekao:

– Kada na akciju gledam kao društveno odgovorna osoba, moram biti zadovoljan. Međutim, kao direktor firme koja teži pozitivnom poslovanju, moram reći da smo u problemu. Tačne ekonomsko – finansijske pokazatelje imaćemo u februaru, a sada, na šestomesečnom preseku koji smo uradili, jasno je da smo u minusu. Kada uzmemo u obzir sve troškove prikupljanja, razvrstavanja, obrade i skladištenja reciklabilnog otpada, pa ih uporedimo sa prihodom od njegove prodaje, zaključujemo da, realizacijom primarne selekcije, idemo ka gubitku.

Dok se ne svedu svi konkretni računi, biće aktuelno pitanje – ko će snositi troškove primarne selekcije otpada. Šta se radi na tom planu i šta se može očekivati kao rezultat, Feješ kaže:

– Jedno je sigurno – građanstvo sigurno ne može plaćati ekonomsku cenu odnošenja, obrade, selekcije i deponovanja otpada. Stoga se oslanjamo na pomoć sa druge strane. Aktivno radimo na pronalaženju izvora održivog finansiranja, od lokalne samouprave, preko pokrajinskih organa, pa do ministarstva zaštite životne sredine. Konkurisaćemo i kod stranih fondova i fondacija, tako da verujem da ćemo uspeti da ostvarimo ono što želimo – najbolju moguću brigu o životnoj sredini, kroz održivo poslovanje.

Zanimala su nas i iskustva iz drugih sredina i drugih komunalnih preduzeća. Uočljiva je tendencija da se mnoge opštine ne upuštaju u ovakve poduhvate, jer nisu spremne ni organizaciono, ni finansijski.

– Naravno da imamo komunikaciju sa drugim komunalnim preduzećima, kaže Zoltan Feješ. – Oni znaju šta zakoni propisuju i nalažu, ali svesno ne kreću u akciju primarne selekcije otpada, znajući da će biti u gubitku. S druge strane, ne postoje sankcije za takav pristup, a svi se deklarativno zalažemo za odgovorno upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine. Imamo i primere da su u nekim sredinama krenuli sa primarnom selekcijom, pa se trude da aktivnosti drže na što nižem nivou, kako bi bili na manjem gubitku.

Rešenje ovog problema sigurno postoji, i sigurno je – sistemsko. Jasno je da država mora do kraja artikulisati i osposobiti sistem u kome će onaj, ko radi u korist zaštite životne sredine biti nagrađen, a ne kažnjen.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.