Izvor: Tanjug | Sreda, 11.09.2019.| 10:19
Izdvojite članak Odštampajte vest

U toku međunarodno istraživanje o statusu voda u Srbiji - Zaštita od bujica ne treba da degradira reke

Grupa od 30 istraživača iz više zemalja EU i Srbije utvrđuje status površinskih voda na području većem od hiljadu kilometara kako bi se utvrdilo stanje voda unutar svakog vodnog područja i omogućilo da se one svrstaju po klasama

Istraživači iz međunarodnog tima koji radi u okviru tvining projekta "Podrška planiranju politika u sektoru upravljanja vodama", čija je vrednost 1,5 mil EUR, na Zlatiboru su i uzimaju uzorke sa Crnog Rzava.

- Mi smo tim eksperata iz zemalja EU, Nemačke, Austrije i Holandije, radimo sa srpskim partnerima i utvrđujemo koliko su zdrave vode u Srbiji. Kroz monitoring vode tražimo hemijske i biološke indikatore – ako u vodi pronađeno vrste koje su tu nekoliko godina možemo da zaključimo da je voda bila dobrog statusa sve to vreme, ali to nije uvek slučaj - izjavio je stalni savetnik za Twining projekte Štefan Fon Kajt. - Na mestu gde smo zatekli istraživače, reka Crni Rzav od čiste planinske reke ulazi u betonsko korito izgrađeno jer je reč o bujičnom vodotoku preko kojeg prolazi magistrala za Crnu Goru.

Kajt objašnjava da je jasno vidljivo baš na ovom delu reke da je Crni Rzav sa jedne strane pun života, a sa druge strane krajnje degradiran.

- Ovde je na delu jako fiksiranje obala reke da bi se upravljalo bujičnim tokovima, ali to je moglo da bude urađeno i na savremeniji način, tako da se uzmu u obziri i aspekti zaštite životne sredine. Tako bi ostao fokus na zaštiti od bujica, ali reka ne bi bila dovedena u opasnost - rekao je Kajt i dodao da se tako radi u Nemačkoj i da je želja da se ta iskustva razmene i sa Srbijom.

Lider komponente 1 projekta Mario Somerhauzer kaže da su istraživanja već sproveli na nekoliko reka u Srbiji a sada istražuju planinske reke i potoke od koji su neki u vrlo prirodnom stanju a neke degradirane.

- Mi želimo da pronađemo u čemu je razlika, zašto su jedni vrlo prirodni a drugi degradirani, takođe, sprovodimo istraživanja o živom svetu ovde, takođe i o kvalitetu vode, kao i o strukturi rečnih korita što zovemo hidromorfologijom kako bi utvrdili gde je očuvana prirodna struktura reka a koje su kanalizovane - rekao je on.


Pomoć u razvoju metodologije upravljanja vodama

Momir Paunović, pomoćnik direktora Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", kaže da su kolege iz inostranstva tu da pomognu u razvoju metodologije upravljanja vodama.

- U ovom momentu radimo na razvoju metodologije monitoringa statusa voda, konkretno, radi se na ekološkom statusu a Crni Rzav je ovde dobar primer kako reka u gornjem toku ima referentne, skoro nepromenjene, prirodne uslove, a na samo 50 metara dalje ona je potpuno regulisana - kaže Paunović i dodaje da postoji svest da se treba braniti od bujica, ali da to treba raditi na savremeniji način.

Kako je naglasio, u okviru projekta stručnjaci iz Nemačke i Austrije pomoći će u definisanju mera za upravljanje vodotocima u Srbiji.

- Treba od njih da naučimo, jer su oni u prošlosti radili na isti način kao i mi sada, a već sada oni ulažu velika sredstva da svoje vodotokove revitalizuju - rekao je Paunović i dodao da je cilj da se naprave takve tehničke mere zaštite od poplava da se što manje ugrozi životna sredina.


Za regulaciju reka koristiti prirodne materijale

U slučaju regulacije Crnog Rzava, ističe on, umesto betona mogao je biti upotrebljen prirodni ili lomljeni kamen koji bi omogućio mnogo bolje uslove za razvoj zajednica.

Cilj projekta je da ojača kapacitet republičke Direkcije za vode, javnih vodoprivrednih preduzeća Srbijavode i Vode Vojvodine kako bi se u integralnom upravljanju vodama sproveli principi koji proizilaze iz direktive o vodama EU, rekla je lider komponente 3 projekta Milica Milenković i dodala da je konkretan cilj izrada plana upravljanja vodama Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine.

- Više od 30 stručnjaka ovo terensko istraživanje izvršiće na površini većoj od hiljadu kilometara a biće između 15 i 20 monitoring tačaka - rekla je ona i dodala da je cilj monitoringa utvrđivanje stanja unutar svakog vodnog područja koje će omogućiti razvrstavanje vodnih tela u jednu od pet klasa.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.