Izvor: N1 | Sreda, 11.09.2019.| 09:42
Izdvojite članak Odštampajte vest

Naučnici Centra za bioinženjering u Kragujevcu rade na biodegradabilnim stentovima

(Foto: anawat sudchanham/shutterstock.com)
Tijana Šušteršič, asistent na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu kažu da su među stvarima na kojima rade u Centru za bioinženjering u Kragujevcu - biodegradabilni stentovi. Kažu da su bolji od metalnih, jer posle izvesnog vremena nestanu, što je, kažu, idealan scenario.

Beograd je početkom septembra bio domaćin trodnevne naučne konferencije iz kompjuterskog bionženjeringa. Kompleksna oblast koja spaja inženjerstvo i medicinu, okupiće oko 200 naučnika i istraživača iz celog sveta. Osma konferencija prvi put se održava u Srbiji u organizaciji Univerziteta u Beogradu i Kragujevcu. Kragujevčani su već postigli zapažene rezultate u toj oblasti koja predstavlja medicinu budućnosti u Centru za bioinženjering.

Filipović kaže da je bioinženjering nova oblast, disciplina koja obuhvata više naučnih oblasti - tehniku, medicinu, prirodne nauke, biologiju, hemiju, matematiku, informatiku...

Šušteršič kaže da se njihova grupa bavi numeričkim simulacijama.

- Pokušavamo koristeći savremene tehnologije da modeliramo sve što se dešava u ljudskom organizmu. Pokušavamo da simuliramo kako bismo predvideli moguće rizike i komplikacije. U Centru za bioinženjering ja se bavim simulacijama biomaterijala i organa na čipu - kaže ona.

Dodaje da su organi na čipu simuliranje organa.

- Ne možemo da testiramo lekove na samim organima ljudskim, ali možemo da koristimo nešto što oponaša ponašanje organa - i to su organi na čipu. Različite metode kojima možemo da vidimo kako se ti organi ponašaju pod uticajem različitih lekova - kaže.

Filipović kaže da je jedna od stvari na kojima rade - biodegradabilni stentovi.

- Zašto su oni bolji od metalnih stentova - kada metalni stent stavite u pacijenta, on tu ostaje, ima svoju funkciju da otvori arteriju, ali se stvaraju druge komplikacije. Kada stavite biodegradabilni, on će posle izvesnog vremena nestati, što je idealan scenario. Ti stentovi su povučeni sa tržišta, ide ponovo ispitivanje o poboljšanju funkcija tog stenta - kaže Filipović.

Kako kaže, rade na istraživanju za zamenu krvnih sudova u budućnosti.

- Određeni delovi čovekovog tela mogu da se menjaju, mislim da ta budućnost nije daleko - kaže on.

Šušteršič kaže da svakim danom rade sve više na tome.

- Na konferenciji razmenjujemo iskustva sa drugim naučnicima, da bi ta budućnost bila još bliža nego što jeste - kaže ona.

Filipović kaže da će na konferenciji biti i drugih tema, kao što je kompjuterska hemija, kompjuterska ortopedija, razne druge obalsti u vezi sa implantatima, aneurizmama...

- Svi akutni problemi koji su danas najzastupljeniji u medicini se analiziraju, traže se nove tehnologije, nove metode lečenja i terapije - kaže on.

Kaže da je ovo osma takva konferencija, a da se prvi put održava u Srbiji.

- To je veoma značajno za Srbiju i za afirmaciju našeg istraživanja koje ovde razvijamo, afirmaciju mladih ljudi, jer veliki broj mladih ljudi učestvuje u ovim projektima. Ne moraju da idu van zemlje da bi radili takav posao - kaže on.

Šušteršič kaže da je zadovoljna ne samo zaradom, već i mogućnostima koje pruža rad na ovakvim temama.

- Stalno je neophodno da se usavršavate, da razmenjujete iskustva, da komunicirate sa ljudima o novim idejama, novim načinima razmišljanja... Omogućava nam da ostanemo u svojoj zemlji, a da budemo u kontaktu sa trendovima. Kadar postoji, samo je potrebna malo veća promocija, da ljudi shvate šta je to što postoji - kaže ona.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.