Izvor: eKapija | Ponedeljak, 09.09.2019.| 14:42
Izdvojite članak Odštampajte vest

Knjigovođe će morati ponovo u školu? - Novi zakon o računovodstvu podelio stručnu javnost

(Foto: Billion Photos/shutterstock.com)
Javna rasprava o Nacrtu zakona o računovodstvu je završena, a najveću pažnju privukao je deo koji se odnosi na uslove za upisivanje u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Jedan od uslova za registraciju biće da najmanje jedna osoba bude stalno zaposlena u pravnom licu i da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa.

To u praksi znači da će sve knjigovođe i računovođe koji su posao naučile na kursevima i obukama, sada morati da obnove gradivo i da polažu ispit kako bu dobili licencu za rad. Trenutno u Srbiji postoje dve profesionalne organizacije koje su članice Međunarodne federacije računovođa: Savez računovođa i revizora Srbije i Komora ovlašćenih revizora, dok ih na svetu ima 177, iz više od 110 zemalja.

- Obaveza posedovanja profesionalnog zvanja za računovođe u skladu je sa praksom razvijenih zemalja, kao i sa zahtevima u vezi sa sprečavanjem pranja novca i to će u značajnoj meri doprineti poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja - kaže za eKapiju Zoran Škobić iz Saveza računovođa i revizora Srbije.

Drugačijeg mišljenja su u Udruženju računovođa i knjigovođa Srbije, gde smatraju da, kada je reč o uvođenju registra pružalaca računovodstvenih usluga, nije dovoljno precizirano u kojim slučajevim će biti oduzete dozvole za rad.

- Ovo može uticati na nesigurnost poslovanja kod računovodstvenih agencija. Naročito ne bi bilo dobro da se oduzimaju dozvole zbog nekih formalnih nedostataka - navode iz ovog Udruženja.

Najproblematičnija stavka za njih je uvođenje profesionalnog zvanja i licenciranje.

- Ovde je urađena delimična liberalizacija tako da računovodstvene agencije moraju imati lice sa profesionalnim zvanjem, dok zaposleni u računovodstvu ne moraju ispunjavati ovaj uslov. Licenciranje i sticanje zvanja nije u skladu sa Direktivama EU. Ocena nije merilo stručnosti i znanja. U praksi postoje računovođe koje nisu ekonomske struke, ali iza njih stoji dugogodišnji rad i iskustvo. S druge strane, diplomirani ekonomista bez iskustva sigurno nije stručniji od nekoga ko ima iza sebe dugogodišnje poslovne reference - kažu u Udruženju računovođa i knjigovođa Srbije.

Iz Ministarstva finansija kažu za naš portal da će ova odredba pozitivno uticati na kvalitet pružanja računovodstvenih usluga i time posredno unaprediti kvalitet finansijskog izveštavnja velikog broja obveznika, pre svega mikro pravnih lica i preduzetnika.

- Prelaznim odredbama Nacrta zakona propisana je obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede dokaze o tome da imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije, članice Međunarodne federacije računovođa - navode iz Ministarstva.


Polaganje ispita

U skladu sa Međunarodnim standardima edukacije (IES) za profesionalne računovođe sertifikat će sticati polaganjem ispita za profesionalno zvanje uz uslov posedovanja određenog praktičnog iskustva.

- Međunarodnim standardima edukacije je, zbog čestih promena u finansijskom izveštavanju, poreskim propisima i standardima, definisano da profesionalne računovođe, isto kao primera radi lekari, advokati, inžinjeri, notari i druge profesije, postupaju u skladu sa principom kontinuirane edukacije odnosno da su, pre svega zbog javnog interesa u obavezi da održavaju nivo svog znanja i stručnosti. Ispunjenjem zahteva kontinurane edukacije se stiče godišnja licenca za obavljanje prakse u računovodstvu - kaže Škobić iz Saveza računovođa i revizora Srbije.

Iz Udruženja računovođa i knjigovođa Srbije pak, navode da nije najjasnije koja profesionalna zvanja i iz kog perioda će biti priznata i ko će morati da polaže ispit.

- Ovo iziskuje i dodatne troškove za računovođe. Cena jednog ispita je 2.350 dinara, a ispita ima 9, članarina u SRRS je 9.000 dinara, pretplata na časopise koja donosi 22 poena iznosi 63.000 dinara. Nije poznato ni kako će moći polagati ispite osobe koje su prekvalifikovane kod Nacionane službe za zapošljavanje - navode iz Udruženja računovođa i knjigovođa Srbije.


Najznačajnije izmene predviđene Nacrtom zakona o računovodstvu

Iz Ministarstva finansija za eKapiju navode da su osim ove, Nacrtom zakona o računovodstvu predviđene i druge promene. Najznačajnije izmene su:

- prilagođavanje računovodstvenih pravila ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica;

- uvođenje mogućnosti za više pravnih lica (uključujući mikro i mala pravna lica) da primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, čime se olakšava sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja. U tom slučaju matično i zavisno pravno lice primenjuju istu osnovu za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja, i nema potrebe da npr. malo pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje u skladu sa jednom regulativom (osnovom za sastavljanje) koja nije MSFI, a da za potrebe konsolidacije mora sastavljati u skladu sa MSFI. Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovi finansijski izveštaji budu transparentniji i pouzdaniji;

- propisivanje novih kriterijuma i novih graničnih vrednosti za određivanje veličine pravnih lica i grupa pravnih lica (u potpunosti usklađeni sa zahtevima Direktive 2013/34/EU);

- ukidanje obaveze dostavljanja dva seta izveštaja (izveštaji za statističke i druge potrebe i redovan godišnji finansijski izveštaj). Nacrtom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja (koji će obuhvatiti i Statistički izveštaj) radi javnog objavljivanja – do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se omogućiti privredi dovoljno vremena (posebno usled činjenice da će i mikro pravna lica imati obavezu sastavlja Napomena uz finansijske izveštaje) da dostavi jedan set izveštaja (za razliku od aktuelnog zakona gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja 30. jun). Kao izuzetak, ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu, odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja;

- uvođenje obaveza sastavljanja tzv. nefinansijskih izveštaja i izveštaja o plaćanjima vladama za pojedine kategorije društava od javnog interesa.

Kako navode naši sagovornici, Zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja 2019. godine.

I. Milovanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.