Izvor: eKapija | Ponedeljak, 02.09.2019.| 10:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

Otvaranje septembarskih izložbi u Kulturnom centru Beograda 5. septembra

(Foto: Karsten Konrad)
Tri nove izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene u četvrtak 5. septembra sa početkom u 20 časova.

U Galeriji Artget (Trg republike 5/I ) otvara se izložba pod nazivom U zemlji kipućeg mesa - Meri I. Daram, Nadežda Petrović i Kararina K. Šturceneger, a ova izložba je autorski projekat Milene Marjanović.

Tri visokoobrazovane žene – svaka sa svojim motivom da se "lati" fotoaparata, i svaka sa svojim uglom gledanja na život pred rat i u toku rata. Kao antropološkinju, Engleskinju Meri Idit Daram više zanimaju balkanski običaji, mada, budući da je po Crnoj Gori i Srbiji s kratkim prekidima putovala više od decenije, nije prenebregla ni vojne pripreme za oslobođenje od Turaka koje dovode do objave rata Osmanskom carstvu – Crne Gore 8. oktobra, a Srbije 17. oktobra, 1912. godine – i izbijanja Prvog balkanskog rata. Kao slikarku i patriotkinju, Srpkinju Nadeždu Petrović, pored snimanja portreta članova porodice i prijatelja, i vojnika, interesuju i pejzaži koje ne stiže da slika u mantilu dobrovoljne bolničarke.

Učiteljica, Švajcarkinja Katarina Klara Šturceneger upravo preko fotografije, kojom je počela da se bavi na frontu gde je stigla s misijom Crvenog krsta još u vreme balkanskih ratova, a ostala i prve dve godine Prvog svetskog rata, sebi otvara vrata publicistike. Šta je zajedničko ovim trima ženama, osim izrazitog altruizma i očigledne hrabrosti? Nezavisan duh, otvoren um i srce, i vera u ispravnost odluke da se posvete obelodanjivanju istine o tajnovitom, često nedokučivom mentalitetu brdovitog Balkana skovanom u lavirintu njegove burne istorije. Fotografska građa ovih fotografkinja potiče iz Bavarske državne bibliotekea, Minhen; Kraljevskog antropološkog instituta, London; Narodne biblioteke Srbije, Beograd; Vojnog muzeja, Beograd; privatne kolekcije Miloša Kolarža i najveći broj će prvi put biti prikazan na izložbi i objavljen u obimnijem katalogu u godini kada se sećamo Konferencije mira 1919 ̶ 1920, kojom je okončan Prvi svetski rat.

U Likovnoj galeriji (Knez Mihailova 6) otvara se izložba autorke Ljiljane Ćinkul - Šta je grafika danas? Ovo je gostujuća izložba Grafičkog kolektiva povodom obeležavanja jubileja – 70. godina postojanja, a na izložbi će se predstaviti umetnici: Slavica Dragosavac, Vladimir Milanović, Jelena Sredanović i Maja Simić. Grafički kolektiv obeležava 70 godina rada na afirmisanju, prezentovanju i kritičkom promišljanju grafičkog stvaralaštva (i drugih likovnih medija) pozicionirajući se u okviru mreže umetničkih praksi na lokalnoj, regionalnoj, internacionalnoj sceni. U kontekstu ove velike svečanosti je i izložba koja referiše na fenomen grafike danas. U znaku različitih kulturnih, estetskih pa i tradicijskih standarda koji upravo egzistiraju u vizuelnim umetnostima, na pitanje Šta je grafika danas? stižu najrazličitiji odgovori koji znatno proširuju postojeće pojmove u jednom novom leksikonu štamparstva i grafike…

U Galeriji Podroom (Trg republike 5/-1) otvara se izložba pod nazivom Podmornice i turbotornjevi. Samostalana izložba nemačkog umetnika, Karstena Konrada, prvi put je trebalo da se desi 2014. godine u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, no zbog povrede koju je tada umetnik zadobio padom sa bicikla odložena je na neodređeno vreme. Podmornice i turbotornjevi predstavljaju radove iz Konradove najnovije produkcije čije su forme istovremeno doslovne i metaforičke, ali pričaju o vremenu u kojem živimo. Poslednjih tridesetak godina Karsten Konrad za realizaciju svojih radova koristi uglavnom polovne stvari koje nalazi na buvljim pijacama, otpadima ili ulicama i to širom sveta. Tako se prvi put bio predstavio i beogradskoj publici u okviru izložbe Situated Self u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu kada je od starog, odbačenog nameštaja pravio instalacije koje prikazuju unutrašnjost nekadašnje predsedničke palate pod nazivom Ohne Tito, potom, "nabudženu" verziju modela Muzeja savremene umetnosti koju je nazvao Turbomuseum 2005, zidni reljef Crvena zvezda/Beli grad. S obzirom da Konrada najviše zanima prostor i arhitektura, on svaki projekat započinje istraživanjem urbanog nasleđa određenog grada, a u slučaju Beograda to je srpski modernizam dvadeѕetih godina prošlog veka i posleratni Novi Beograd.

Ulaz je slobodan, a izložbe su otvorene do 26. septembra 2019.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.