Vrbica čuva recept prerade prolećnog belog luka star više od 200 godina

Prolećni beli luk iz Vrbice kod Čoke ima zaštićeno geografsko poreklo, a Arpad Mihok sa sinovima ovu sirovinu uzgaja na dva hektara. Bave se preradom, po staroj porodičnoj recepturi, koja se praktikuje više od dva veka.

- Proizvodimo isključivo prolećni beli luk, koji su naša porodica i druge porodice koje su se nekada naselile u Vrbici doneli sa sobom iz predela Tokajskog vinogorja. Vrbički prolećni beli luk nema genetskih modifikacija, nije ukrštan sa drugim semenima, nego je ostao kao nekada, kako su ga naši preci doneli. Zato smo i uspeli pre tri godine da vrbički beli luk dobije zaštićeno geografsko poreklo - priča Mihok.

Od prerađevina imaju pastu od belog luka, ukiseljeni beli luk, a u narednom periodu nameravaju da naprave ulje od belog luka, koje bi se koristilo kao začin hrani.

Preradu belog luka ovo gazdinstvo otpočelo je pre tri godine. Još uvek nemaju registrovanu firmu, što je u toku, pa se finalni proizvodi na bazi belog luka spravljaju u okviru gazdinstva.

- Već smo pokrenuli postupak da zaštitmo naše proizvode i registrujemo firmu za proizvodnju, za koju se nadamo da će imati plasman na našem tržištu, ali i u inostranstvu. Već su prve količine otišle za Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju i Severnu Makedoniju. Interesovanja ima, ali i specifičnih zahteva. pa se tome prilagođavamo. U preradi ne koristimo nikakve konzervanse, nego su sve prirodni sastojci, a i kod proizvodnje belog luka praktično je korišćenje zaštitnih sredstava minimalno, samo prilikom sadnje. Želimo da u narednom periodu u potpunosti pređemo na organsku proizvodnju belog luka - objašnjava Mihok.

Sadašnji rod ova porodica koristi za sopstvene potrebe, odabira sadni materijal za narednu sezonu, većinu prerađuje i pakuje u teglice ili prodaje u manjim pakovanjima od pola kilograma, posebno namenjenim penzionerima, i pletenim vencima.

Za proizvođače prolećnog belog luka u Vrbici sezona je bila izuzetna, iako nakon sadnje 40 dana nije bilo kiše. Mađutim, potom je naišao kišni period od skoro dva meseca, što je iziskivalo angažovanje sezonske radne snage, pa je trošak vađenja belog luka bio skoro trostruko skuplji nego inače.

- Sadnja prolećnog belog luka obično kreće sredinom januara, čim vremenske prilike dozvole, jer može podneti i do minus osam stepeni, ne smeta mu ta hladnoća, a čenovi se moraju zasaditi najkasnije do kraja marta. Sadnja se obavlja ručno, mora se puziti na kolenima jer drugačije nije moguće, a na svakih pet centimetara treba ubosti jedan čen. U red dug 300 metara zasadi se oko 6.000 čenova. Jedan radnik u toku dana uspe da zasadi dva reda. Protiv korova koristi se špartanje, ali mora se proći i motikom - objašnjava Arpad Mihok.

Dodaje da se vrbički prolećni beli luk može u ostavi i na prikladnom mestu na promaji da stoji do juna sledeće godine, za razliku od jesenjeg, koji treba potrošiti u roku od dva-tri meseca, jer propada.

Kilogram ovog belog luka na veliko prodaje se za više od 2 EUR, mada Mihok smatra da je realna cena koja je isplativa oko 3 EUR.