Izvor: eKapija | Četvrtak, 08.08.2019.| 13:39
Izdvojite članak Odštampajte vest

Priče iz brodića Peristeron - Dunav je sloboda, a Golubac bajka (FOTO)

Neosvojiva tvrđava
Ako se još uvek pitate zašto se kaže da je Dunav more, niste bili u Golupcu! Ovaj gradić na istoku Srbije krasi sva lepota reke, koja je ovde široka 6.100 metara. Činjenicu da je ovo najpopularnija reka na svetu za rečna krstarenja prepoznao je i Jovan Kocmanović, istoričar i turistički vodič.

Od rođenja do završetka fakulteta živeo je u beogradskom prigradskom naselju Sremčica, a letnje raspuste provodio je kod rodbine u Golupcu.

- Dunav je sloboda! U Sremčici sam se osećao kao u kavezu ili nekoj kutiji. Ona je ispunjena zgradama, ćoškovima i ulicama koje ih spajaju. Shvatio sam da je grad bez reke besmislen i neispunjen. U Golupcu te prati osećaj neke istinske slobode, širine i veličine. Meni je taj osećaj jedinstven i veličanstven. Ovde plivaš, pecaš i dišeš u ambijentu ravnom bajci. Taj ambijent ti daje prostora i da živiš svoju bajku - priča Jovan.

I zaista je tako. Sam pogled na Dunav, kako se približavate čuvenoj tvrđavi, podseti vas na pogled ka Boki Kotorskoj. Plavetnilo Dunava je neverovatno, njegova širina i utisak da se spaja u daljini sa nebom. Zaista morski ambijent.

A da biste ga bolje doživeli, tu je brodić Peristeron, koji će vas provesti krog Golubački klisuru, koja je početak Đerdapske klisure, sve do Jelenske stene. Vekovima kruže priče da se sa nje bacio ranjeni jelen, kako nikada ne bi bio pokoren.

Ova legenda kao da prati ceo golubački kraj, a posebno tvrđavu Golubački grad. Ona se nalazi na takvom mestu, koje nikada nije dozvolilo onima koji žele da je osvoje da to i ostvare. Sada obnovljena sija punim sjajem i privlači mnoge turiste, koji ovde mogu da se upoznaju sa njenom istorijom, koju su, između ostalih, pisali i despot Stefan Lazarević i najveći junak poljske srednjovekovne istorije Zaviša Crni.

- Onaj otvor u steni, koji vidite preko puta, zapravo je mesto na kome se sakrila aždaja, koju je kopljem ranio Sveti Đorđe. Ovde je izdahnula, ali su potom počele da se roje golubačke mušice, koje su nastavile da obavljaju njen posao, da uznemiravaju stanovnike Golupca, napadajući im domaće životinje - ispričao je Jovan još jednu od legendi, koja je pokušala da objasni pojavu ovih insekata, koji su nestali nakon izgradnje hidroelektrane Đerdap, ali su se ponovo pojavili 1999. godine, nakon bombradovanja, kada ih je narod nazvao "klintonke".

Jovan Kocmanović


Ploveći Dunavom od Jovana ćete čuti i priču o lepoj princezi i njenoj nesrećnoj ljubavi, kao i steni Baba Kaj, za koju je bila vezana.

- Još jedna od priča kaže da je Golubac dobio ime po golubovima, koji su bili jedino društvo ovoj zarobljenoj princezi u vrhu zamka, koji se danas zove šešir kula - priča radoznalim posetiocima Jovan, dok kapetan broda, njegov stric, iskusno upravlja brodićem, kako bi tvrđava mogla da se razgleda i fotografiše iz svih uglova.

Vetar u kosi i sunce na licu, dok bezbrižno krstare Dunavom, osetili su turisti iz Evrope, ali i oni sa drugih kontinenata. Jovan kaže da mu je dokaz da radi pravu stvar dala Ruskinja, koja je imala širok osmeh na licu, kada je, nakon lošeg početka dana, uplovila u Đerdapsku klisuru.

- Tada je rekla: "Prelepo! Ovo mesto izgleda ko da je Bog na njega stavio svoju ruku". Taj osmeh mi je ustvari pokazao gde ja zapravo živim - kaže Jovan.

Zbog toga je odlučio da ostane u Golupcu, koje je za njega najbolje i najlepše mesto u Srbiji. Kako kaže ovo želi sopstvenim radom da razvija, promoviše i unapređuje. Na to ga je podstakla rečenica posetioca iz Izraela, koji je u Golubac došao sa porodicom.

- Pitao me je zašto je šetalište prazno i gde su turisti. Bio sam zatečen tim pitanjem. Nisam znao odgovor. Rekao sam da Vlada ne ulaže puno u unutrašnjost i to je glavni razlog. Izraelac je bio zaprepašćen mojim odgovorom. I onda je izgovorio tu rečenicu koja je bila jedna od prekretnica u mojim razmišljanjima o Golupcu, turama brodićem i uopšte o poslu. Rekao je: "Vlada? Šta će vam Vlada? Кakve veze Vlada ima sa tim što vi nemate turiste? Vlada je tu da vam izgradi puteve i organizuje obrazovanje, ali njen posao nije da vam nađe turiste. Turiste morate da nađete sami". Ta rečenica mi odzvanja u glavi svaki put kada razmišljam o poslu - otkriva Jovan.

Od tog dana kaže da više ne čeka turiste, nego ih traži veruje da bi to trebalo da urade i drugi Golupčani. Smatra da ovo mesto, koje može da postane simbol za odmor, opuštenost, relaksaciju i rekreaciju, ne koristi ni 5% svojih potencijala.

- Golubac nema plažu i uređeno kupalište, a svi se Golupcu divimo zbog Dunava. Takođe Golubac nema pristanište za brodove, a oni svakodnevno kraj njega plove i zaobilaze ga. Sa druge strane i mi Golupčani moramo da postanemo svesni magnetizma našeg gradića. Moramo više da ga volimo, poštujemo, razvijamo i da se razvijamo zajedno sa njim. Mi Golupčani moramo da postanemo svesni da živimo u potencijalnom Dubrovniku na Dunavu i da od našeg mesta moramo svojim znojem i imaginacijom da izgradimo taj Dubrovnik - smatra Jovan.

Pogled na Dunav iz tvrđave


On je na pravom putu, a to je potvrdila i Privredna komora Srbije, koja je Peristeron nominovala za "Najbolje iz Srbije". Kakve je rezultate ostvario projekat "Golubac iz brodića" znaće se u septembru.

Osim vožnje brodićem, Jovan će vas sa istim osmehom i entuzijazmom povesti i u pešačenje, planinarenje, ali i na ribarske specijalitete i dobro vino. Sve možete začiniti i medom iz bagremovih šuma nad Dunavom. Ipak, jedna tura se posebno izdvaja.

- Biciklistička tura mi je veoma draga. Pre svega zato što vodi do najveće svetinje u istočnoj Srbiji, manastira Tumane. To je sveto mesto u kome se čovek oseća posebno. Ja tamo svaki put osetim duh drevnog viteštva. To mesto čuva Miloša Obilića, čuva naše srednjovekovlje. Sjajan osećaj. Pešačka tura kroz golubačke šume je isto tako lepa, ali onaj vitez-neimar iz Tumana je razlog zbog koga mi je ta tura omiljena - iskren je Jovan.

Aleksandra Kekić


Fotogalerija
Golubac iz brodića

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.