Nova mreža pravosuđa u Srbiji od 1. januara 2010. godine - građani će moći putem Interneta da prate svaki sudski predmet

Nata Mesarović

Cilj reforme pravosuđa u Srbiji nije lustracija, već pravljenje efikasnog sudstva kako bi se suđenja okončala u razumnom roku, ocenila je juče na predstavljanju "Mape sudova Srbije", vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović.

Ona je istakla da će suđenja normalno teći do uspostavljanja nove mreže sudova od 1. januara naredne godine.

- Nema razloga da se bilo šta odlaže - rekla je Mesarović.

Ona je naglasila da Visoki savet pravosuđa radi svoj posao u skladu sa zakonom i dodala da se na oglas za izbor sudija prijavilo 5.050 osoba.

Prema njenim rečima, od tog broja oko 4.800 prijava je nesporno.

Na konkurs se, kako je istakla Mesarovićeva, 2.377 prijavljenih su sudije, 470 su sudija za prekršaje, 230 advokati, dok su preostali prijavljeni sudijski pomoćnici i lica iz drugih struktura.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izrazila je uverenje da će narednih dana početi izbor "časnih ljudi koji će činiti budući pravosudni sastav Srbije". Dodala je i da će od januara iduće godine broj zaposlenih u pravosudnim organima u Srbiji biti manji za 2.000.
Malović je naglasila da je Ministarstvo pravde počelo umrežavanje svih sudova u Srbiji.

- Od 1. januara 2010. imaćemo informatičku strukturu kakva postoji u trgovačkim sudovima, što znači da će građani, putem Interneta, pratiti svaki predmet u Srbiji - rekla je Malović.

Istakla je i da je osnovni cilj Ministarstva pravde uspostavljanje efikasnog, nezavisnog, objektivnog i transparetnog sudstva čiji je cilj da se povrati poverenje građana u pravosudni sistem.

- Moj lični cilj je da, do kraja mog mandata, građani posmatraju pravosuđe kao jednu od najčasnijih profesija - rekla je Malović.

Pomoćnik ministra Slobodan Popić predstavio je novu mrežu sudova u Srbiji ističući da će najveću transformaciju doživeti Apelacioni sud u Beogradu.

Nova mreža sudova predviđa postojanje osnovnih sudova koji će zameniti dosadašnje opštinske, odnosno biće prvostepeni sudovi za teritoriju grada. Viši sudovi osnivaju se umesto okružnih sudova i sudiće u prvom stepenu u svim predmetima za koje nisu nadležni osnovni sudovi.

Apelacioni sudovi, kojih do sada nije bilo, osnivaju se kao drugostepeni sudovi, jer će rešavati po žalbama protiv odluka osnovnih sudova o kojima ne rešava viši sud i protiv svih odluka viših sudova, na njihovom području.

Privredni sudovi osnivaju se umesto trgovinskih, kao prvostepeni sudovi za teritoriju jednog ili više gradova, odnosno više opština. Privredni apelacioni sud se osniva umesto Višeg trgovinskog suda, za odlučivanje o žalbama protiv odluka svih privrednih sudova.

Prekršajni sudovi se, kao organi sudske vlasti, osnivaju prvi put, a preuzeće prvostepenu nadležnost prekršajnih organa, koji su dosad bili deo izvršne vlasti.

Viši prekršajni sud se osniva kao drugostepeni prekršajni sud, umesto 11 prekršajnih veća koja su takođe pripadala izvršnoj vlasti.

Upravni sud se osniva prvi put. Rešavaće upravne sporove koje su do sada rešavali Vrhovni sud i okružni sudovi.

Vrhovni kasacioni sud osniva se kao najviši sud u Republici, umesto Vrhovnog suda. Sedište će mu biti u Beogradu, odlučivaće o vanrednim pravnim sredstvima, a usvajaće i načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava.

Renoviranje

Popović je najavio i da će u renoviranoj državnoj zgradi u Nemanjinoj 9, u Beogradu, koja će biti površine od 30.000 m2, u 40 sudnica raditi Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni, Privredni apelacioni i Upravni sud. On je kazao da Ministarstvo pravde namerava da celovito rekonstruiše Palatu pravde i dodao da će nekoliko zgrada u Beogradu i Nišu biti adaptirano za potrebe pravosuđa.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 20.09.09.)