NavMenu

Zašto krompir u Vranju košta 40, a u Beogradu 80 dinara?

Izvor: RTS Nedelja, 28.07.2019. 14:50
Komentari
Podeli
(Foto: Adisa/shutterstock.com)
Zavod za statistiku uporedio je cene poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama i na pijacama i utvrdio da je najjeftiniji krompir u Vranju - 40 dinara, a u Beogradu je najskuplji - 80 dinara po kilogramu. Cena crnog luka u Nišu je 60 dinara a najskuplji je u Sremskoj Mitrovici gde je 110 dinara po kilogramu.

Vlada Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da se cena formira na osnovu ponude i potražnje. Proizvodi su, pritom, jeftiniji tamo gde nastaju. Na to potom moraju da se dodaju troškovi transporta i ostali troškovi.

Uticaj na cenu ima i kupovna moć stanovništva. Tako je u južnim delovima Srbije niža kupovna moć, i očekivano je da i cene budu niže.

- Variranje cene u Srbiji je redovna pojava. Ukoliko uporedimo varijacije u Srbiji u odnosu na EU, primetićemo da su variranja na tim lokacijama izraženija, kao i vremensko variranje cene, ako pratimo u toku jedne godine - naveo je Kovačević.

Faktor koji utiče na cene je i struktura poljoprivrednih proizvoda i struktura gazdinstava.

- U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, prosek je 5,4 hektara, koja najčešće nisu udružena. To je iscepkana ponuda, proizvođači proizvode malu količinu koju mogu izneti samo na lokalno tržište - ukazao je Kovačević.

U Vojvodini su nešto krupniji proizvođači i više su udruženi nego na jugu.

- Ukoliko je kooperativa kao u EU, vrlo lako se iskoristi cenovna razlika i brzo se dopreme proizvodi na tržište poput beogradskog, i tako se brzo izjednačavaju cene - rekao je Kovačević.

I cena jabuka varira, od 40 dinara u Vranju do 80 u Beogradu.

- Jedemo uglavnom domaće jer je Srbija značajan proizvođač jabuka - kaže Kovačević.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

15.09.2024.  |  Agro, Finansije

Ko pustoši srpske šume i da li je trenutna kaznena politika dovoljna da ih zaštiti?

U periodu od 2000. do 2023. godine nestalo je 74.200 hektara površine šume u Srbiji, pokazuju podaci međunarodne platforme Global forest voč, dok je prošle godine posečeno oko 7.900 hektara - gotovo dvostruko u odnosu na 2022. kada je izgubljeno približno 4.500 hekatara šume. Podaci ukazuju na to da je izgubljena površina pod šumama u 2023. najveća u poslednjih 20 godina. Taj gubitak ponovo u fokus vraća nešto što je odavno

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.