Izvor: eKapija | Utorak, 23.07.2019.| 15:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

Valentina Ivanić, Cultural due diligence Institut - U Srbiju treba ulagati zbog kulturoloških osobina radne snage

Valentina Ivanić
Poslovanje u modernom svetu odavno prevazilazi granice i ruši barijere. Međutim, iako zainteresovane strane vode isti ciljevi i motivi, razlike u kulturi mogu da dovedu do toga da umesto susreta, dođe do mimoilaženja.

Upravo dimenzijama kulture bavi se Valentina Ivanić, direktor Cultural due diligence Institute. Prvenstveno se zainteresovala za konkurentnost. Kako napominje, kompanija će zauvek ostati u začaranom krugu cenovne konkurentnosti ukoliko njena korporativna kultura nije bazirana na inovativnosti.

- Saznanje da se dimenzijama kulture neke zemlje može objasniti više od 70% njene konkurentnosti je bilo veoma važno za dalji tok moje istraživačke, a kasnije i konsultantske karijere - započinje priču za eKapiju Ivanićeva.

Smatra da je danas značajan problem to što je osnovno pitanje "kako nešto uraditi", umesto pitanja "zašto nešto radimo".

- Tako se desilo da se uspeh tranzicije merimo brzinom tog procesa, te da se o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji govori kao o cilju, umesto kao o načinu koji treba iskoristiti kako bi se jačala konkurentnost privrede Srbije - smatra sagovornica.

Njen motiv da se bavi prevazilaženjem korporativnih kulturnih razlika upravo je mogućnost da utiče da Srbija bude strancima predstavljena kao zemlja u koju treba da dolaze pre svega zbog kulturoloških karakteristika radne snage, kao što su snažna potreba za pripadnošću kompaniji u kojoj se radi, kao i snažna potreba da se daje prednost kvalitetu međuljudskih odnosa, umesto postignućima.

- Sve navedno je veoma važno s obzirom na činjenicu da se svet rada menja, i to pre svega u pravcu da stručnjake zanimaju pre svega njihove karijere, a ne kompanije, kao i da će u budućnosti vodeće grane privrede biti one koje će se baviti prirodom ljudskih kontakata, usled starenja stanovništva, rastuće usamljenosti - napominje Ivanićeva.


Dubinska analiza poslovanja kompanije

Cultural due diligence Institute osnovala je 2017 godine u Novom Sadu. Bavi se unapređenjem konkurentnosti kompanija, kako onih koje dolaze na tržište Srbije, tako i onih koje iz Srbije svoju robu i usluge plasiraju na druga tržišta. Njegova uloga je u sticanju znanja o kulturama zemalja investitora u Srbiji, kao i o tome kakve modele menadžmenta svaka od tih kultura donosi sa sobom. Kako naglašava, sagovornica, investitori kada dolaze u neku zemlju obično rade "due diligence", odnosno dubinsku analiza poslovanja kompanije koja je predmet kupovine ili ulaganja.

- Postoji pravni, finansijski, tehnički, poreski due diligence. Naziv "cultural due diligence" je dat sa cijem da ukaže na činjenicu da dubinsku analizu poslovanja neke kompanije nije moguće uraditi bez analize njene korporativne kulture. Delatnosti Instituta se ogleda u merenju i dubinskom sagledavanju korporatvnih kultura kompanija. Za sada su to uglavnom kulture kompanija koje su investirale svoje kapital u Srbiju - pojašnjava sagovornica eKapije.

Strani investitori sa sobom donose kapital, ali i nove tehnologije, nove prakse i metode upravljanja. Na početku se investitor upoznaje sa dimenzijama kulture Srbije, visinom kulturne distance koja postoji u odnosu na svaku od tih dimenzija između Srbije i kulture zemlje iz koje on dolazi.

- Nakon toga se upoznaje sa tipom korporativne kulture kakvu može da očekuje u većini institucija u Srbiji. Na kraju, upoznaje se sa načinima na koje kulturu kompanije koju je kupio, u koju je investirao, može da učini funkcionalnom. Na primer, ako je stil upravljanja u kulturi iz koje dolazi konsultativni, sasvim je sigurno da takav stil neće biti funkcionalan u Srbiji, te mu se sugeriše autokratsko benevolentni stil upravljanja - otkriva Valentina Ivanić.

Dodaje da je poslovni svet svestan pre svega troškova koje mogu da izazovu kulturološke razlike. Prvo investiraju, pa onda shvate da metode upravljanja koje koriste u svojim zemljama ne daju očekivane rezultate u roku u kome su to očekivali i na način na koji su to očekivali.

- Izvori interesovanja za korporativnu kulturu u Srbiji vezani su za dolazak stranih investitora i tu vrstu interesovanja su pokazivali uglavnom strani investitori. Domaće kompanije koje su usmerene na lokalno tržište još uvek u manjoj meri pokazuju interesovanje za ovu vrstu teme. Razlog tome je odsustvo želje osnivača da pored odgovornosti delegira i ovlašćenja - smatra sagovornica.


Kojem modelu kulture pripada Srbija?

Postoji više modela kulture, a model koji u svojoj konsultantskoj praksi koristi sagovornica je model Gerta Hofstedea.

- Ukoliko želimo da razumemo kulturu Srbije, posmatrajući je kroz dioptriju ovog modela, tada bismo mogli da kažemo da je Srbija zemlja visoke distance moći, visokog izbegavanja neizvesnosti, feminina, kolektivistička i umerene orijentacije ka dugom roku - navodi.

Pojašnjava da kada se govori o visokoj distanci moći, nadpolovična većina pripadnika kulture visoke distance moći smatra da je u redu da nejednakost postoji i da svako treba da zna gde mu je mesto u društu. Kada je reč o neizvesnosti, ona se tretira kao opasnost i teži se ka tome da se otkloni. Vrlo često se otklanja donošenjem velikog broja propisa, ali i ispoljavanjem snažne potrebe za slaganjem i harmonijom. Feminine odnosno "ženske" vrednosti su empatija, kvalitet života, kvalitet odnosa među ljudima. Takođe, u kolektivističkim kulturama je najvažnije "sačuvati obraz" pred članovima grupe kojoj se pripada, budući da je kolektiv taj koji je odgovoran za pojedinca.

- Srbija je kultura umerene orijentacije prema dugom roku, u odnosu na kulturu SAD, na primer, koja je tipičan predstavnik kulture orijentisane ka kratkoročnim ciljevima - dodaje Ivanićeva.


Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.