Izvor: Startit | Četvrtak, 18.07.2019.| 13:19
Izdvojite članak Odštampajte vest

Mask prvi put o detaljima Neuralinka - Interfejs mozak-kompjuter već testiran na majmunima, do kraja 2020. primena na ljudima

(Foto: posteriori/shutterstock.com)
Neuralink, kompanija u vlasništvu Ilona Maska koja želi da izgradi moždane implante kojima će biti omogućena komunikacija sa kompjuterima, po prvi put je juče otkrila mikro proizvode koje je razvijala poslednje dve godine i najavila da se nada da će primena na ljudima početi do kraja sledeće godine.

Kompanija danas ima oko 100 zaposlenih, a prezentacija koja je organizovana u utorak uveče, sa uživo prenošenim Maskovim izlaganjem, osim predstavljanja dosadašnjih dostignuća, imala je za cilj i da u kompaniju privuče najbolje stručnjake.

Kada je kompanija osnovana pre tri godine, prvenstveno je želela da utvrdi kako interfejsi mozak-kompjuter mogu pomoći u ublažavanju simptoma kod hroničnih bolesnika, uključujući i one sa epilepsijom. Cilj kompanije je razvoj interfejsa mozak-kompjuter koji će omogućiti povezivanje ljudi i računara. Ovo se pre svega odnosi na ljude koji boluju od paralize i koji bi na taj način mogli da komuniciraju preko telefona ili računara.

Mask je obrazložio da bi sistem mogao da se koristi za lečenje Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kao i za očuvanje moždanih funkcija. On smatra da će njegovi sistemi biti i do 1.000 puta efikasniji od sličnih sistema. Takođe je najavio kako će Neuralinkov čip pomoći u "očuvanju i poboljšanju vašeg mozga i na kraju postići svojevrsnu simbiozu s veštačkom inteligencijom".

Prvi uređaj koji su predstavili su fleksibilne niti koje omogućavaju prenošenje veće količine podataka, uz još manju verovatnoću oštećenja mozga nego u sličnim uređajima, navodi se u white paperu kompanije. U sažetku se navodi i da bi sistem mogao da uključuje 3.072 elektrode po nizu raspoređene u 96 niti.

Tokom predstavljanja dostignuća Mask je obelodanio da su testiranja već izvršena na majmunima koji su uspešno kontrolisali kompjuter pomoću svog mozga. Trenutno kompanija još uvek vrši istraživanja na pacovima kako bi se osigurala stabilnost platforme. Iz kompanije se nadaju da će dobiti bolje "provodnike" s većim protokom, a planirano je da se vlakna robotski usađuju u ljude. Svaki deo vlakna će se, prema rečima Maska, usađivati pomoću preciznih robota, a operacija će biti bezbolna kao laserska operacija oka.

Prva paralizovana osoba u koju je ugrađen moždani implant je Metju Nagil koji je uspeo da pomoću implanta u mozgu kontroliše kompjuterski kursor. On je 2006. godine uspeo da igra ping-pong samo svojim umom, a da savlada osnovni pokret trebalo mu je samo četiri dana, izjavio je tada za New York Times. Sistem koji je koristio on, a onda i drugi ljudi poput njega koji su u laboratorijskim uslovima uspevali da pomeraju robotsku ruku, naziva se BrainGate, a prvobitno je počeo da se razvija na Univerzitetu Braun.

Kao i obično sa Maskovim objavama i ovoga puta su reakcije javnosti oprečne, a nisu ga štedeli ni na društvenim mrežama.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.