Šumanović u klubu DSS, Lubarda kod SNS, Konjović u ZES - poslanici ne znaju kakvo ih blago okružuje

Narodni poslanici uopšte nemaju ili imaju skromna saznanja o tome kakvim umetničkim bogatstvom raspolaže Dom narodne skupštine u kojem skoro svakodnevno borave. Većina poslanika sa kojima je kontaktirao "Blic" znali su tek da su "Konji vrani" na ulazu u parlament delo Tome Rosandića, kao i da je jedna od najvrednijih odaja - sala kneza Pavla. Sa preko trista slika i skulptura, srpski, hrvatski i slovenački umetnici su pre 70 godina uredili ovo zdanje, tadašnje zakonodavno telo Kraljevine Jugoslavije, tako da danas može da se meri i sa najčuvenijim galerijama.

- Između dva svetska rata umetnost je bila visoko cenjena. Tadašnja kraljevina imala je i poseban budžet za dekorisanje Narodne skupštine i kupovinu umetničkih dela. Ipak, nije bilo ko mogao svoje delo da okači o zid ove institucije jer je postojao javni konkurs i samo putem njega je umetnik mogao da dobije posao - kaže za "Blic" Vesna Dujmović-Rosić, kustos u Narodnoj skupštini Srbije.

U Domu narodne skupštine do petooktobarskih promena bilo je ukupno 156 slika, kada je uništeno ili ukradeno njih 60. Gubitak je delimično nadoknadilo Ministarstvo kulture poklonivši Skupštini 39 slika, tri skulpture i jednu tapiseriju. Reč je o savremenim delima Božidara Damjanovskog, Živka Đaka, Milića od Mačve, Vidoja Tucovića i drugih. Danas se u ovom zdanju mogu videti dela Petra Lubarde, Stojana Aralice, Dobrovića, Koste Hakmana, Mila Milunovića, Milana Konjovića i Save Šumanovića, čije delo "Šidski predeli" spada među najvrednije slike koje se nalaze u Skupštini, a krasi prostoriju DSS.

Hrvatski umetnici su najveći trag ostavili u Maloj sali, koja je dekorisana ogromnom freskom "Velika alegorija rada" Mate Menegelo Rodića. Portrete 12 muškaraca i žena u narodnim nošnjama oslikao je na stubovima secesionista Mirko Rački.

Poseban pečat parlamentu daje delo vajara Tome Rosandića "Igrali se konji vrani", postavljeno 1939. godine, s ciljem da simbolično označi moć i snagu parlamenta u sistemu tadašnje kraljevine.

Današnji narodni poslanici, međutim, tome ne poklanjaju dovoljno pažnje. Poslanik SRS Zoran Krasić ocenjuje da je u Skupštini najvrednija sala kneza Pavla koju naziva belim, a ne plavim salonom, što je ispravno, usput ističući da u ovom zdanju boravi od 1993. godine i zna svaki njegov kutak. "Nebitno je da se u ovako teškoj ekonomskoj krizi priča o tome šta je okačeno po zidovima" smatra on.

Momčilo Čolaković iz PUPS-a kaže da zna da su u parlamentu izloženi mnogi kulturni rariteti i savremena dela, a kao najdraže izdvaja slike Lubarde, Stojkova i Šumanovića. "Posebno mi je drago što su zastupljeni mnogi naši poznati umetnici, a čuo sam da ima i dela svetskih slikara", pogrešio je na kraju Čolaković jer stranih autora u ovoj zgradi nema.

Poslanik "Napred Srbijo" Borislav Pelević, po sopstvenom priznanju kolekcionar vrednih umetničkih dela, procenjuje da su "konji" na ulazu u Skupštinu delo Ivana Meštrovića. On, međutim, nije znao ništa da kaže o slikama kojima ovo zdanje obiluje, pravdajući se da je protekla tri meseca proveo na lečenju. "Mi u našim prostorijama nemamo slika", tvrdi Pelević, iako kancelariju njegove stranke krasi "Kompozicija u sivom" Petra Lubarde.

Poslanik G17 plus Željko Ivanji smatra da su najvredniji skulptorski radovi u holovima, ali ne zna da su njihovi autori Slovenci Petar Pavličini i Franc Gorše. Na pitanje ima li slika u prostorijama G17 plus, Ivanji odgovara da "ima neka kod Suzane Grubješić (šefice poslaničkog kluba) koja nije naročito vredna". U kancelarijama ove stranke izloženo je osam vrednih slika.

Poslanički klub ZES krase i dela Milana Konjovića. Poslanik DS Vlatko Ratković kaže da su najznačajnija dela upravo skulpture u holovima, ali je po njegovim saznanjima njihov autor Antun Augustinčić.

- Slika je, nažalost, malo. U mojoj kancelariji ih ima nekoliko, ali potiču od nepoznatih autora – zaključio je Ratković.

Plavi salon

Možda najvrednije delo u Skupštini je Plavi salon, nekada kabinet kneza Pavla, gde se nalaze dragoceni predmeti i portreti članova dve kraljevske dinastije Obrenović i Karađorđević. Zbog velike vrednosti stavljen je pod posebnu zaštitu države. Plavi salon ima luster od 205 kilograma, treći po težini u Evropi, koji je urađen od bronze i mesinga i postavljen čim je ovo zdanje bilo završeno. Nameštaj je urađen u stilu Luja XV i XVI od brestovog i orahovog drveta, a premazan je od materijala koji sadrži slonovaču.

Predsednica uklonila slike

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović izjavila je za "Blic" da su slike kojima raspolaže Skupština izuzetno vredne, ali nije mogla da izdvoji najvrednije. Ona je rekla da u njenoj kancelariji nema slika jer je želela da povrati prvobitni izgled iz 1936. godine, kada je zgrada izgrađena. Ranije je tu bilo možda i jedno od najvrednijih dela Save Šumanovića "Zimski predeo".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 12.09.09.)